Pretraga
Pronađite nas na
 

Pošalji prijatelju

E-hronika

Himne naših prijatelja

Andrej Tkačov

Nedavno je umro Jevgenij Jevtušenko. Jedni su ga vatreno i u potpunosti voleli, a drugi su ga vatreno i u potpunosti odbacivali. Treći su neke njegove stvari voleli, a na druge su se mrštili. Čini mi se da je ovaj poslednji stav ispravan. Ja se mrštim na mnoge stvari i na mnoge iskreno i dobro reagujem. Evo, na primer: „Pitajte vojnike koji pod brezama leže, / i njihovi sinovi će vam reći da li Rusi žele rat.“

Ovaj tekst je aktuelan. Pošto su optuženi za iracionalnu pokvarenost i surovost Rusi su prinuđeni da se večito pravdaju pred Zapadom koji navodno predstavlja oličenje vrline. Očigledno je da nije tako. Ali kad to kažemo mi, ljudi odmahuju rukama. „Kako se može verovati rečima pokvarene i surove iracionalne nacije?“ Čujmo stoga šta sami kažu. Ne polifonični hor političara koji ne crveneći danas pričaju jedno, a sutra drugo. Čujmo šta sami redovno pevaju stavivši ruku na srce. Čujmo (pročitajmo delove) njihove himne.

Himna je pored zastave, grba i nacionalne valute, simbol države, kvintesencija istorije naroda, sakralna pojava. Mi postojimo. Postojali smo. Imamo svoj put, svoje lice i svoje prizvanje. Svoje grehove vrline, slabosti i talente. To je himna. U njoj se čuju stabilne psihološke karakteristike naroda. Ako se menjaju način života i životni ciljevi, menja se i himna. Francuska je izvela Revoluciju i pesmu u kraljevu čast smenila je Marseljeza. To je prirodno. Nemačka se smirava u Drugom svetskom ratu, trpi podelu i nacističku himnu menja novom, demokratskom. To je razumljivo. To se desilo i s Rusijom. To se uopšte sa svima dešava. U svakoj himni zemlja koja je peva pokušava da izrazi sebe ne za godinu dana, već u vekove. Čujmo sad odlomke iz onoga što godinama i vekovima pevaju naša tolerantna braća.

Evo druge strofe engleske himne, upravo one u kojoj mole Boga da spasi kraljicu.

Gospode Bože naš, ustani,

Rasej njene (kraljičine) neprijatelje

I oteraj ih u pogibelj.

Posrami napore njihovih država,

Uništi njihova podla dovijanja,

U Tebe se uzdamo,

Bože, čuvaj sve nas.

Ceo tekst odiše ljubavlju prema čovečanstvu. Neprijateljima sledi pogibelj (alternativa – vazalni ulazak u Ujedinjenu Kraljevinu). Njihova neprijateljska dovijanja su obavezno „podla“. Jednom rečju, neprijatelji britanske krune su, kako se tvrdi u himni, - nesumnjivo podlaci (njihova dovijanja su obavezno podla) i osuđeni su na pogibelj. I oni to pevaju svaki bogovetni dan. Eto, takav je njihov pogled na svet. Mahatma Gandi u svojoj autobiografiji piše da je radosno pevao himnu Velike Britanije dok nije počeo da se zamišlja nad tekstom. Kad se zamislio odbio je da peva.

A evo Marseljeze. Posle Oktobarske revolucije ona je na duže vreme postala himna i u Rusiji. Sve do četrdesetih godina, do El-Registana. Samo što je u umetničkom prepevu izgubila mnogo od svoje krvožednosti. Praktično, svirepost je ustupila mesto snovima i maštanju o sreći celog sveta. Ali evo njenog originalnog refrena.

Na oružje, građani,

Postrojite se u bataljone,

Idemo, idemo!

Neka nečista krv

Natopi naša polja!

Marseljeza ima mnoštvo strofa. I svaki put oni koji je izvode bodro i iz sveg grla viču o nečistoj krvi koja treba da natopi polja. Šta će na njima posle toga izrasti? I to je glamurozna Francuska, zemlja galantnih kavaljera i prefinjenih pisaca, koja određuje zakone mode, najstarija i voljena kćerka Katoličke crkve. Treba li onda da se čudimo krvavim bajalicama Tarasa Ševčenka o „neprijateljskoj krvi“ koja će napojiti zemlju i proliti se dalje, u plavo more? Evropski svet iz XIX veka je svet neskrivenog i pohlepnog nacionalizma. Kroz vazduh je provejavala žeđ za krvlju. A ako postoji žeđ, ona će vremenom biti i ugašena. Uzgred rečeno, ukrajinska himna takođe radosno obećava pogibelj neprijateljima i to je jedina stvar u kojoj je današnja Ukrajina jednodušna s Evropom XIX veka.

A sad se setite naših himni. Carska himna nikome nije pretila. Samo je molila cara: „Vladaj na strah neprijateljima.“ Neka žive, ali neka se boje. Nećemo ih dirati. Ni sovjetska nije želela ničiju krv. Pročitajte ponovo i uverićete se. Nema neprijatelja, nema ni njihove krvi i smrti. Nova himna koja se peva na staru melodiju je takođe nevina. Pominju se narodna mudrost i bratski savez mnogih naroda. Postoji tradicionalna očaranost ruskim prostranstvom: „Od južnih mora do polarnog kraja prostiru se naše šume i polja.“ I nema ni reči ni o čijoj krvi. A pogledajmo, radoznalosti radi, himnu SAD.

I u njoj se u prvoj strofi pominje „ponosni odgovor podlim neprijateljima“. U trećoj: „Gde je banda ubica koji su se hvalisavo zaklinjali?...“ „Čeka vas trulež groba, svi ćete dobiti po zasluzi.“ U principu, „trulež“, „grobovi“, „bande ubica“, „čik, izađi“. Šema je ista. Narodi kao da su još uvek očarani krvavim sukobima iz prošlosti. Amerikanci – ratom za nezavisnost; Francuzi – revolucijom i republikom; Englezi – svetskom vlašću iz vremena nepregledne imperije. Poljska himna preti o tome da će protiv Nemaca i Rusa biti isukan mač. Italijanska himna, koja je rođena u ratu za nezavisnost i ujedinjenje Apenina prožeta je rečima o borbi i smrti. „Umrimo, umrimo,“ svako malo se čuje u njenom refrenu. Može se navesti veliko mnoštvo primera. Nacije su se mentalno potpuno zaglibile u vremenima nacionalnog samoopredeljenja i po navici svakodnevno pevaju krvave pesme, čiji smisao danas teško mogu objasniti. Ali su svejedno Rusi zbog nečega proglašeni krvožednima.

A mi smo, naprotiv, izašavši iz vremena bezumlja, odrekavši se svetske revolucije, očistivši rane unutrašnjih krvoprolića, osvojivši teške pobede na spoljašnjim frontovima, svaki put menjali simbolične tekstove, izražavajući spremnost za promenu života. Prestajali smo da opevamo bajonet i sablju, ranu i crvenu krv, komesara na konju i Rozu Luksemburg. Počeli smo da pevamo o mirnom radu, o poštovanju starijih, o lepoti zemlje. Ipak, u očima onih koji ili nisu umeli ili nisu mislili da treba da se odreknu krvožednosti, mi ostajemo konfliktni, zlobni i opasni ljudi. Apsurd.

U doslovnom prevodu reč „apsurd“ znači „od gluvog“. To su besmislene reči koje se izgovaraju van konteksta. Čovek koji ih izgovara ili sam sebe ne čuje i ne razume s kim razgovara; ili radi svoj posao i pravi se lud. Na svoj način je apsurdan, ali i koristan za samog lopova povik na pijaci: „Drž’te lopova!“ A naši tolerantni susedi se u zvaničnim razgovorima takođe ponašaju kao gluvi. Premda sve lepo čuju i prosto uporno rade svoj posao. U sopstvenim očima su toliko dobri da predstavljaju etalon, a mi smo nezamislivi divljaci. Samo što uzorni pravednik neće pevati o krvi od jutra do večeri i neće stavljati ruku na srce kad njegov omiljeni tim stoji na postolju i kad se podiže zastava. Neće.

Budimo pravedni. Zemlje su različite. Recimo, letonska himna je vrlo miroljubiva. U njoj se navode samo reči o miru, o tome da treba pevati i igrati pod suncem rođene i slobodne Letonije. Šta može biti lepše? Sličan je smisao i današnje himne ujedinjene Nemačke. Ovaj izvor dva svetska rata i prećutni gospodar Evrope – Nemac – u tekstu himne samo što nije biljožder. Pevamo, osmehujemo se i želimo svojoj zemlji slavu. I to je sve. Postoji još i himna ujedinjene Evrope na stihove Šilera i muziku Betovena. Njeno pisanje su naručili masoni iz Drezdena. To je za sada himna Evropske unije. „Za sada“, zato što im budućnost ne obećava ništa čvrsto, između ostalog, ni sudbinu nedonoščeta – Sjedinjenih Evropskih Država. Ali ne treba samo nešto da pevamo i nešto da slušamo. Treba pažljivo da slušamo svakodnevne melodije i reči. One će nam često bolje od bilo kakvog naučnog traktata reći nešto o suštini pojava i pokazaće nam skrivenu tajnu.

Sudeći po himni, Rusi ne žele rat. Sudeći po himnama pola Evrope je ludo za ratom. A reč nije ptica. I nije para, i nije vazduh. Ona je hleb i lek. Ili je gvožđe i kamen. U zavisnosti od toga kakva je reč.

 

Izvor: pravoslavie.ru

 

Ostavite komentar

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije sajta NoviPolis. Ipak, po postojećem Zakonu o javnom informisanju NoviPolis odgovara za sve sadržaje koji se nalaze na njegovim stranicama, pa u skladu sa tim zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara. Komentare uvredljive sadržine, kao i komentare za koje sumnjamo da su deo organizovanog spinovanja javnosti, nećemo objavljivati.

Ostali komentari