Pretraga
Pronađite nas na
 

Pošalji prijatelju

E-hronika

Povratak Levija na mesto klevete

Ana Otašević, Politika

Francuski veteran intelektualnog šou-biznisa i vatreni zagovornik vojnih intervencija po svetu, uključujući i one u BiH i Srbiji, biće gost festivala Beldoks u Beogradu sa filmom o kurdskim borcima u Iraku.

Novi rat, nova avantura za Bernara Anrija Levija. Nakon Bosne, Avganistana, Gruzije, Libije i Ukrajine evo ga u Iraku, među Kurdima, u filmu „Pešmerga”, koji će 10. maja biti prikazan na festivalu dokumentarnog filma „Beldoks” u Beogradu. Organizatori očekuju dolazak Bernara Anrija Levija na beogradsku premijeru (svetsku premijeru je imao u Kanu prošle godine). Ne dolazi privatnim avionom, već mu je po želji obezbeđena karta u biznis klasi. „Film me je zanimao ali mi je još atraktivnije bilo da ga predstavi sam autor. "Insistirao sam kod njegovog agenta u Tel Avivu Filipe Kovarski i dobio od nje potvrdu da će doći”, kaže Mladen Vušurović, direktor festivala. „Pošto je reč o filozofu zanimljivo će biti da odgovori na pitanje da li u modernom vremenu rat može da bude deo rešenja”, dodaje Vušurović koji je Levija pozvao da učestvuje na panelu „Kreacija naspram destrukcije”.

Jedan od najžešćih zastupnika bombardovanja Srbije, filozof koji je Aliju Izetbegovića predstavio svetu kao heroja, prvi put će boraviti u Beogradu nakon kratkog pojavljivanja 2001. godine na promociji dokumentarnog filma „Bosna” u bioskopu Reks koja je izazvala žive reakcije. Ratovi su probudili filmske ambicije ovog „veterana intelektualnog šou-biznisa”, kako ga nazivaju njegovi kritičari u Francuskoj. Kao i u prethodnom dokumentarnom filmu o Libiji, u kome se skromno postavio na čelo borbe protiv diktatora koji „sprečava napredak demokratije” i ovde sebe vidi na prvim linijama borbe protiv Islamske države, uz vojne snage iračkog Kurdistana (pešmerga).

Dok lokalni snimatelji rizikuju život da bi uhvatili kadrove koji će zaustaviti dah publike u Kanu, Levi povremeno uskoči u kadar da bi pokazao da je zaista bio tu, kao u trenutku kada vojnom zapovedniku, u kome vidi neku vrstu kurdskog Masuda ili Izetbegovića, poručuje da se čuva jer je njegovim vojnicima potreban general. Situacija je ozbiljna, odbrana civilizacije je u pitanju, ali francuski monden iz visokog društva ne zaboravlja na imidž, bilo da su u pitanju pariske gala večere ili ratni pohodi. Među vojnicima u maskirnim uniformama pojavljuje se u odelu skrojenom po meri, sa besprekorno belom košuljom podignutog okovratnika, stil koji brižljivo neguje, poput kakvog Karla Lagerfelda francuske intelektualne scene. Rat je za njega prilika za samopromociju, teren na kome projektuje svoju viziju angažovanog intelektualca. Sebe zamišlja u ulozi Hemingveja ili Sartra dok u jednom od pariskih hotela sa pet zvezdica u kome ima sobu kada želi da se osami piše dugačke monologe za svoje filmove koji kipte od fraza.

Levi neće da bude samo posmatrač, on hoće da bude deo akcije, pa dolazi naoružan dronovima koji izviđaju neprijateljski teren. Rat je uzbudljiva avantura koju će prepričavati u pariskim salonima. Ovoga puta nema novinara, nezgodnih svedoka njegove borbe za „pravednu stvar”, kao što je to bilo u Gruziji, kada su mu se na putu ka Tbilisiju od snopova sena koje su seljaci zapalili pričinila sela koja je spalila ruska vojska. U predahu borbe Levi odlazi u lokalni turizam, gde otkriva da je nekada sve bilo lepo, da su ljudi različitih vera živeli zajedno, da porodice jevrejskih trgovaca nisu imale problema sa muslimanskim susedima, da su hrišćani tu živeli od pamtiveka. Obilazi ostatke jevrejskih grobnica, pokazuju mu most sinagoge, religiozno ulazi u kuću u kojoj je rođen jedan izraelski ministar odbrane. Sve to su poremetili radikalni islamisti čije je uporište Mosul, „grad zla” na koji njegovi štićenici spremaju napad.

U njegovoj idealizaciji rata „naši borci” su plemeniti, neustrašivi ratnici koji okupljeni oko vatre pevaju pred sutrašnju bitku i lepe mlade ratnice koje protivnicima uteruju strah u kosti. Pojedinačne sudbine su tu u službi ideje o borbi dobra protiv zla, civilizacije protiv varvarstva, za čovečanstvo, za „našu stvar”, koja je u Levijevom slučaju beskompromisna odbrana zapadnih interesa, pre svega američkih. Francuski „mislilac” se odavno stavio u ulogu viteza intervencionizma, politike koja je dovela do uništenja čitavih zemalja, od kojih je Irak jedan od najtragičnijih primera. Kao što je 2001. govorio o „munjevitoj pobedi” američke strategije u Avganistanu i neslavnom debaklu talibana, a deset godina kasnije o „pravednom ratu” u Libiji na koji je podsticao tadašnjeg predsednika Nikolu Sarkozija, tako se sada stavlja u odbranu nezavisnog Kurdistana.

U Avganistanu danas veći deo teritorije drže talibani, Libiju je zapadna vojna intervencija gurnula u haos, a posledica ovih ratova je nezapamćeni talas migranata koje danas zadržavaju pred vratima Evrope. Otiđite u napuštena skladišta u centru Beograda pa ih pitajte. U Iraku je američka okupacija i varvarsko ponašanje u zloglasnim zatvorima otvorilo put Islamskoj državi protiv koje se sada bore njegovi štićenici. Francuski intelektualac nikada nije doveo u pitanje posledice ove politike, naprotiv, sve koji joj se suprotstavljaju naziva fašistima i nacistima (Čomski je za njega manijakalni negacionista). Rat se nastavlja, show must go on.

 

Izvor: Politika

Tagovi

Ostavite komentar

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije sajta NoviPolis. Ipak, po postojećem Zakonu o javnom informisanju NoviPolis odgovara za sve sadržaje koji se nalaze na njegovim stranicama, pa u skladu sa tim zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara. Komentare uvredljive sadržine, kao i komentare za koje sumnjamo da su deo organizovanog spinovanja javnosti, nećemo objavljivati.

Ostali komentari