Pretraga
Pronađite nas na
 

Pošalji prijatelju

E-hronika

Istorija nije učiteljica života

Peter Handke, Prosefest- Novi Sad

Publika koja je sinoć došla u Srpsko narodno pozorište zbog Petera Handkea nije mogla da čuje najavljeni razgovor slavnog pisca koji je s njim na sceni trebalo da vodi njegov prevodilac Žarko Radaković. Bez objašnjenja, čitalačkoj publici je preostalo samo da se raziđe nakon svečanosti na kojoj je piscu uručena nagrada „Milovan Vidaković“, čime je otvoren 11. Međunarodni festivala proze „Prozefest“ u Novom Sadu.

To iznenadno odustajanje od razgovora, koji neki pripisuju tome da je pisac veoma nepredvidljiv, možda se može objasniti onim što je dan kasnije, juče u Zmaj Jovinoj gimnaziji, Handke rekao kada su ga učenici pitali kako se oseća u Srbiji. „Osećam se na svom mestu onda kada nisam u javnosti, kad nisam zvaničan. S druge strane, moj spisateljski rad je javan rad. To je onda dilema, ali radujem se da ste vi tu i da nećete izgubiti mnogo vremena, jer vreme je ručku“, našalio se i dodao da je srećan i zahvalan što je u Novom Sadu.

U opuštenoj atmosferi susreta s đacima, odgovarao je na pitanja o omiljenim piscima s ovih prostora, među kojima je naveo Ivu Andrića, Miloša Crnjanskog i Aleksandra Tišmu, zatim o svom mladalačkom buntovništvu, kada je stvaralaštvo tadašnje nemačke književne elite na sastanku Grupe 47 nazvao budalaštinom jer mu je, kaže, smetalo da neko čita dva minuta, a da se onda odmah donosi sud ko je bolji. „Bio sam mlad, odrođen od forme“, kazao je i dodao da je to bilo vreme Bitlsa i Stonsa.

Za čitanje i pisanje mora se imati volja, potreba i strast, istakao je Handke, dodajući da je to važno i za ceo život. „Kad si mlad, pišeš kratke rečenice, a kao stariji – duže. Kad bih sad pisao kratke, osećao bih se kao prevarant. Moram duže da pišem jer tako osećam stvarnost. Žena mi kaže piši kratke, ali ja ne mogu i ako bih tako pisao svaku rečenicu, pomislio bih da sam pisac krimi-romana“, rekao je, nakon što mu je jedan učenik priznao da mu je teško da čita njegove opise.

Pričao je kako je nekad puno putovao Jugoslavijom, gde mu se dopalo to što „nema puno boja kao u Austriji“, što je „bez boja“ a to je „već bilo dovoljno“. „Ne govorim o državi, ja sam pisac predela, prirode i pišem o ljudima, koliko su različiti. Ne smatram da se iz istorije može nešto naučiti. Ja sam antiistoričar, verujem u prirodu, to je moja književnost“, dodao je. Zbog svog protivljenja bombardovanju Jugoslavije, Handke je bio osporavan i literarno u Evropi, a đaci su ga pitali kako to da je kao čovek sa zapada imao mišljenje suprotno većini sa zapada.

„To se i ja pitam“, kazao je Handke, dodajući da su reakcije na njegovo delo „Zimsko putovanje ili Pravda za Srbiju“ stigle tek posle četiri nedelje, posle čega su počeli napadi. Rekao je da posle svega ne oseća nikakvo kajanje, ali ni zadovoljstvo, jer on nije ponosan čovek, nego neko ko je hteo da obiđe zemlju, opiše kako je to bilo 1995, kako se u Beogradu na ulici prodavao benzin u kantama, a u Bajinoj Bašti je iznenada pao sneg... „Cela Srbija je tada bila prazna, onda je došla zima i ja sam hteo da to pripovedam, a ispao je skandal jer je Srbija unapred bila proglašena za zemlju neprijatelja“, naveo je Handke.

U tom „Zimskom putovanju“, sa podnaslovom „Pravda za Srbiju“ nema, kako je istakao, novinarskog jezika koji je bio u „pratnji“ sukoba na prostoru Jugoslavije i taj jezik imao je, dodaje, veliku moć. „Mnogi ga smatraju prirodnim. Naprotiv, veštački je. Žurnalistički jezik vlada svetom, a mnogi pisci danas pišu kao novinari i to već vodi u katastrofu. Molim vas, nemojte da pišete žurnalistički“, poručio je gimnazijalcima Handke.

Sa svoje 23 godine, Peter Handke je objavio prvi roman „Stršljeni“ (1965), a na svetsku književnu scenu stupio je romanom „Golmanov strah od penala“ (1970), po kome je nemački reditelj Vim Venders snimio istoimeni film. Dvojica umetnika sarađivala su i na kultnom Vendersovom filmu „Nebo nad Berlinom“, po Handkeovom scenariju. Tokom pola veka duge karijere pisao je i brojne pripovetke, pesme, drame i prevodio je s engleskog, francuskog, starogrčkog i slovenačkog jezika. Autor je oko 60 knjiga, između ostalog „Spori povratak kući“, „Kroz sela“, „Oproštaj sanjara od Devete zemlje“... Laureat je brojnih priznanja, među kojima su „Franc Kafka“, Ibzenova i Virt nagrada za evropsku književnost. Buhnerovu nagradu vratio je u znak protesta zbog bombardovanja Jugoslavije 1999. U vrtlogu polemike bio je i 2006. nakon što je prisustvovao sahrani Slobodana Miloševića.

Izvor: Politika

Tagovi

Ostavite komentar

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije sajta NoviPolis. Ipak, po postojećem Zakonu o javnom informisanju NoviPolis odgovara za sve sadržaje koji se nalaze na njegovim stranicama, pa u skladu sa tim zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara. Komentare uvredljive sadržine, kao i komentare za koje sumnjamo da su deo organizovanog spinovanja javnosti, nećemo objavljivati.

Ostali komentari