Estetika

Ključevi neba

Deset slika u seriji "Mladi papa" Paola Sorentina

Paolo Sorentino, reditelj Oskarom nagrađenog filma „Velika lepota“, donosi nam seriju „Mladi papa“ koja pripoveda kontroverznu priču o početku pontifikata pape Pija XIII. Rođen kao Leni Belardo, on je tajanstvena i kontroverzna ličnost, toliko konzervativnog shvatanja da se graniči sa opskurnim, a ipak pun saosećenja za slabe i siromašne. Prvi američki papa, Pije XIII, ima ogromnu moć i tvrdoglavo se opire vatikanskim službenicima, nezainteresovan za posledice koje bi mogle da proisteknu.

Radnja je, naravno, smeštena u Vatikanu i kadrovi obiluju brojnim referencama na kulturu, umetnost, arhitekturu... U tom smislu, posebno su simptomatični uvodni kadrovi u kojima se pojavljuje deset slika koje mogu predstavljati izvestan ključ za odgonetanje narativa. 

Prva slika koja se pojavljuje je "Adoracija pastira" Gerita Fon Horthorsta iz 1606. godine koja prikazuje pastire kao svedoke Hristovog rođenja u Vitlejemu. (Zanimljivo je da je ova slika gotovo potpuno uništena u eksploziji koju su izazvali pripadnici italijanske mafije) 

Druga slika je "Uručenje ključeva" Pjetra Peruđina koja čini deo ciklusa "Priče o Isusu" na severnom zidu Sikstinske kapele, i referiše na deo iz Jevanđelja po Mateju u kojem su Svetom Petru uručeni "ključevi Carstva nebeskog". Ovi ključevi simbolišu moć praštanja i širenja Reči Božije koja i drugima otvara vrata Neba.

Sledi Karavađova slika "Preobraćenje na putu za Damask" koja predstavlja trenutak opisan u Delima apostolskim kada se Savlu, koji će potom postati apostol Pavle, obraća Isus Hristos i kada biva zbačen sa konja. 

Neobično, sledi ikona iz manastira Veliki Meteori u Grčkoj koja prikazuje Prvi Vaseljenski sabor, održan u Nikeji 325. godine, koji je sazvan da otkloni zabune nastale učenjem aleksandrijskog sveštenika Arija. Takođe, na Saboru je utvrđen Simvol vere kao i vreme praznovanja Vaskrsa, propisano dvadeset različitih kanona... 

Sledi slika Fransiska Hajeza "Pustinjak Petar jaše belu mazgu sa raspećem u ruci i kroz sela i gradove poziva na Krstaški rat". Legenda kaže da je Petar Pustinjak pravi vođa Prvog krstaškog rata iako se katolički istoričari ne slažu sa tom tezom. Njemu se, navodno, pre 1096. godine, pri poseti Jerusalimu ukazao Hristos koji mu je naložio da propoveda krstaški pohod među seljacima.

Potom, slika Đentilea  Da Fabrijanija "Sveti Franjo prima stigmate" na kojoj vidimo Hrista kao Serafima iznad planine Alverno.

"Sveti Toma iz Viljanove deli milostinju" Matea Sereza. Toma iz Viljanove je bio španski monah Reda Sv. Avgustina koji je bio zapažen propovednik, asketa i verski pisac tog vremena. Kasnije je postao nadbiskup, čuven po svojoj brizi za siromašne. 

Sledi slika Domenika Krestija " Mikelanđelo predstavlja model završetka crkve Sv.Petra papi Piju IV". Bazilika Sv. Petra nije izgledala kako je mi poznajemo, još u 15. veku prvobitno zdanje je srušeno. Planovi pape Julija II o obnovi raskošne crkve su bili toliko skupi da su, između ostalog, naveli Martina Lutera da reformiše Crkvu.

Pretposlednja slika je "Pokolj na dan sv. Vartolomeja" Fransoa Duboaa. Vartolomejska noć je naziv za pokolj nekoliko hiljada hugenota, izvršen u noći uoči praznika sv. Vartolomeja, između 23. i 24. avgusta 1572. Taj pokolj je značio prekid s dotadašnjom politikom slaganja između katoličke crkve i protestanske stranke.  Progoni protestanata trajali su u Parizu do septembra, a u unutrašnjosti Francuske do oktobra. Računa se da je pobijeno 25.000 hugenota (prema nekim procenama 50.000.) Vartolomejska noć naziva se i „krvavim pariskim pirom“ ili krvavom pariskom svadbom, jer se pokolj hugenota dogodio pet dana posle venčanja kraljeve sestre Margarite Valoa za Anrija Burbonskog (budućeg Anrija IV).

I na kraju, Paolo Sorentino se odlučio za instalaciju Mauricija Katelana "Deveti čas" koja prikazuje Jovana Pavla II na zemlji, pogođenog meteoritom. Naslov dela aludira na Hristove reči "Bože, Bože, zašto si me ostavio" i trenutak kada umire na krstu. Ova Katelanova instalacija može izazvati i druge interpretacije: možda je autor hteo da ukaže na degradaciju Crkve kao rezultat brojnih skandala koji se vezuju za nju? Ili, pak, da je meteorom koji je pao sa Nebesa sam Bog napao Crkvu? Budući da je preživeo udar i čvrsto drži papski krst- možda predstavlja večnu hrabrost Crkve? Suprotno tumačeći, nije li i on samo čovek, neko kome se ne treba klanjati?

Izvor: DailyArtDaily