Agora

UN krile dokaze o nacističkim zločinima

Autor: Tanja Vujić

„Ljudska prava posle Hitlera: izgubljena istorija suđenja ratnih zločina sila Osovine”

U arhivama Ujedinjenih nacija u Njujorku više od 70 godina od očiju svetske javnosti skrivana je arhiva Komisije za ratne zločine – osnovane 1942. i ukinute 1948. godine pred početak hladnog rata. Prikrivana dokumenta nacističkih zločina u depoima Svetske organizacije sadrže imena preko 36.000 pojedinaca i grupa za koje se u vreme gašenja dotične komisije sumnjalo da su počinili ratne zločine, zbog čega je u to vreme još bilo u toku preko 2.000 suđenja od Osla do Singapura.

Dokazi nacističkih zločina tokom Drugog svetskog rata u sefovima UN zauzimaju 900 gigabajta elektronske memorije. U međuvremenu, otkrića iz arhiva UN unose sasvim novu paradigmu tog zlosrećnog vremena, u odnosu na manje od 50 suđenja vođama nacizma u Nirnbergu i Tokiju. Ovim rečima profesor Den Pleš, direktor Centra za međunarodne i diplomatske studije prestižnog univerziteta SOAS u Londonu, predstavio je svoju knjigu „Ljudska prava posle Hitlera: izgubljena istorija suđenja ratnih zločina sila Osovine”. 

Profesor Pleš uobličio je knjigu nakon desetogodišnjeg istraživanja u kome je ključni izvor bila arhiva UN, zabravljena zbog insistiranja Vašingtona i Londona na poratnom „peglanju” odnosa sa Nemačkom u vreme izbijanja hladnog rata sa komunističkim Sovjetskim Savezom.

Jedna od najmračnijih tajni skrivanih u podrumima Svetske organizacije jesu dokazi da su Savezničke sile znale za pogrom miliona Jevreja, još od leta 1942. godine, mesecima pre Staljingradske bitke i dve godine pre „dana De”. UN arhive nepobitno dokazuju da su saveznici znali da su nacisti u to vreme već pobili preko dva miliona Jevreja, kao i da je još preko pet miliona životno ugroženo, navodi Pleš, ističući da su pobedničke sile Drugog svetskog rata učinile veoma malo da takav genocid spreče.

„Savezničke sile komentarisale su masovna ubistva Jevreja dve i po godine ranije nego što se do sada verovalo. Doskora se smatralo da su Saveznici saznali za postojanje koncentracionih logora tek kada su ih otkrili. Oni su masakre Jevreja komentarisali još od decembra 1942”, otkriva Pleš. U to vreme, britanski šef diplomatije Entoni Idn javno je govorio o pokolju nad Jevrejima. „Nemačka vlast… sada upravo sprovodi istrebljenje Jevreja, o čemu je Hitler više puta govorio.” Pleš navodi i svedočanstvo da je ministar u ratnom kabinetu Vinstona Čerčila vikont Kranborn poručivao kako Jevreje ne bi trebalo smatrati „posebnim slučajem”, kao i da je „britansko kraljevstvo ionako prepuno izbeglica da bi primalo nove”.

U međuvremenu, dokumentacija UN otkriva da je poljska vlada u izgnanstvu još u leto 1942. godine dostavila tada tek osnovanoj UN komisiji za ratne zločine detaljne opise nacističkih zverstava u koncentracionim logorima Treblinka i Aušvic, i te dokumente istovremeno objavila u Londonu. Sada se takođe zna da je češka vlada u egzilu prikupila dokaze na preko 300 stranica o direktnoj odgovornosti Adolfa Hitlera za masakre tokom Drugog svetskog rata u Češkoj. Više nije tajna da je UN komisija za ratne zločine u najvećoj tajnosti još 1944. godine – u vreme nemačkog bombardovanja Londona –  osudila Hitlera.

Istovremeno, Pleš otkriva da su prve zahteve za suđenje nacistima istakle brojne napadnute države, poput Poljske i Kine, a ne Velika Britanija, SAD i Rusija koje su posle fašističkog poraza koordinirale Nirnberški proces. Protivno uvreženom uverenju da su silovanja i nasilna prostitucija „inovacija” genocida u Ruandi i rata Bosni, ta zlodela su smatrana ratnim zločinima još krajem četrdesetih godina prošlog veka. Naime, ratni tribunali u Grčkoj, Poljskoj i na Filipinima sudili su nekim nacistima i njihovim saradnicima zbog ratnih zločina silovanja i nasilne prostitucije…

Nakon otvaranja arhiva UN o nacističkim zločinima, na poricanje Holokausta zauvek je stavljena tačka, smatra Pleš. Raniji pokušaji da se ta dokumentacija otvori, još u vreme američkog predsednika Ruzvelta, nailazili su na minu u američkom Stejt departmentu. Naime, nastojanje Ruzveltovog izaslanika pri UN  komisiji za ratne zločine Herberta Pela da obelodani svedočanstva odbili su antisemiti u Stejt departmentu. Inače, dokumentacija ovog arhiva Ujedinjenih nacija nikada posle rata nije stavljena Berlinu na uvid. Decenijama su pristup tim depoima na Ist riveru imali samo oni istraživači koji su dobili ne samo saglasnost svojih vlada već i generalnog sekretara Svetske organizacije lično, ali i tada uz klauzulu da ne smeju ništa da beleže ili kopiraju.

Plešovo dugogodišnje i uporno insistiranje na otvorenom pristupu ovoj arhivi naišlo je na razumevanje Samante Pauer, bivše američke ambasadorke pri Svetskoj organizaciji. Po Plešovim rečima, Pauerova je odigrala ključnu ulogu u promeni raspoloženja na Ist riveru prema toj dokumentaciji. Nakon objavljivanja Plešove knjige, celokupna arhiva UN o nacističkim zločinima od ove sedmice dostupna je stručnjacima na internet stranici londonske „Biblioteke Viner” – najstarije svetske arhive o Holokaustu i najveće kolekcije dokumenata iz nacističke ere koja postoji u Velikoj Britaniji.

Izvor: Politika