Agora

Kafka, snovi o milionima

Will Coldwell, The Guardian

Nekoliko godina pre nego što mu je objavljivanje "Preobražaja"(po mnogima jedna od najboljih pripovetki ikada napisanih) donelo novac, Franc Kafka se nadao da će se obogatiti pišući seriju  turističkih vodiča za evropske putnike. Putujući  1911. godine širom kontinenta sa svojim prijateljem Maksom Brodom  napravio je koncept kako bi vodiči trebalo da izgledaju, stavljajući u prvi plan da treba da budu jeftini.

Ovaj detalj iz Kafkinog života objavljen je u trećem tomu biografije "Kafka, mladost" Rajnera Štaha. Ova ideja je bila ispred svog vremena, naročito u odnosu na tada popularne Bedekerove turističke vodiče koji su uglavnom sadržavali listu hotela i restorana, i kojima je nedostajalo "insajdersko" znanje koje je, Kafka je smatrao, neprocenjivo za putnika. Odgovori koje bi nudili Kafkini vodiči su isti oni koji su potrebni i današnjim putnicima: kojim danima su u muzeju niže cene ulaznica, gde se odžavaju besplatni koncerti, trebali li unajmiti taksi ili se voziti tramvajem u nekom gradu...? Takođe, Kafka je predviđao da u vodiče uključi i savete u vezi mesta u kojima se može pronaći erotsko i seksualno zadovoljstvo za pristojnu cenu. Štah piše: " Kafka i Brod su bili uvereni da bi ovakvi vodiči potukli konkurenciju svog vremena. Objavljivanje čitavih serija vodiča-pogotovo ako bi se pojavili na više jezika- verovali su da će im doneti milione".

Inspiraciju za ovu ideju dobili su obilazeći Švajcarsku, jezera i gradove severne Italije i Mediterana, kada su postali svesni sopstvenog neznanja o stvarima važnim za svakog putnika. Štah dodaje: "Znali su ponešto, ali često ne i ono što im je bilo potrebno". Na primer, nakon što su otkrili da je biblioteka u Cirihu zatvorena nedeljom verovali su da ipak mogu da je posete obraćajući se sa tim zahtevom lokalnoj turističkoj kancelariji. Kupanje na ciriškim jezeru Kafki je predstavljalo neprijatnost zbog presvlačenja, dok je Brod napadnut crevom od strane bazenskog čuvara i grupe dečaka.

Kafka je pokazivao izvesnu dozu nadmenosti dok je prezrivo posmatrao turiste koji kupuju suvenire. Ismevao je i fotografe-amatere, smatrajući da se taj način čuvanja uspomena sa putovanja ne može meriti sa pisanjem. Šta li bi tek Kafka danas mislio o selfi-stikovima i Instagramu?

Ipak, možda njihova arogancija i daje odgovor na pitanje zašto se planovi o ovoj seriji knjižica nisu ostvarili. Uprkos tome što su napisali "biznis plan" na pet stranica i razradili detalje za dodatak " Vodič za razgovor" Kafka i Brod su se toliko plašili da im neko ne ukrade ideju da čak ni izdavaču nisu hteli da iznesu sve detalje dok im se ne isplati avans. Ovo je, piše Štah, zapečatilo sudbinu njihovog ambicioznog plana, a milionsku zaradu vratilo u domen imaginarnog.

Izvor: The Guardian