Iskre

Ekologika duše

Zašto sam prijatelj Novog Polisa

Darko Kovačević, Subotica

Poštovani glavni i odgovorni uredniče društvene mreže!

Jedna davno napisana naučno-fantastična pričica opisivala je svet u kojem svi prave izložbe, koncerte, poje pesme, drame, projektuju svoje filmove, pišu i izdaju romane, te opisuje situaciju u kojoj desetine umetnika sa nestrpljenjem iščekuje dolazak poslednjeg čoveka koji je ostao – publika.

Životna sredina u informacijskom dobu nije samo topos sa svojim klimatskim, predeonim, zemljišnim, biljnim i životinjskim specifičnostima. Naše savremeno „ja“ dobrim je delom uronjeno u sadržaje elektronskih medija, ili sopstvenih infosfera (kreiranim u društvenim mrežama) odakle se hrani informacijama koje grubo klešu ili na suptilnije načine vajaju naš mentalitet. Drugim rečima, kada su informacije u pitanju, bićemo ono što jedemo. Dalje se obično svali krivica na neko od domaćih ili stranih medijskih deponija estradnog smeća, zbog kojih se stiče utisak da samo pametni ljudi ćute. Ova priča najčešće završi u ehu kuknjave, ili pođe sa vapajima za starim dobrim cenzorsko-komesarskim vremenima, ali ćemo ovde, na ovom mestu, pokušati drugačije.

Protekla dekada eksplozije društvenih mreža stavila je u ruke svakom pojedincu da bude glavni i (ne)odgovorni urednik sopstvene infotopije, koju manje-više (ne)uspešno deli sa drugima. Neko će reći da je ovo dobro, neko da je loše (vidi „Kult amatera“ Endrjua Kina (Andrew Keen)) - ja ću reći da je to zadatost koja nameće nove izazove i iskušenja. Svi smo u iskušenju da uz pomoć nekakve gluposti ili lažnih informacija krenemo prečicom do pet minuta slave. Pred svima nama, glavnim i odgovornim urednicima svojih naloga na društvenim mrežama, izazov je da u mnoštvu sadržaja kojim smo bombardovani uspemo da proberemo ono što će zaista unaprediti kvalitet života našeg i nama najdražih i najbližih duša.

Kada sretnem ljude sa idejom i vizijom da organizuju portal koji će baštiniti logos koji poštujem i jezik koji volim u duhu kritičkog mišljenja, gde pišu ljudi bez straha da ispričaju priču u koju veruju ili razrade ideju u tekstu dužem od 140 karaktera i širem od jedne internet meme, priznajem, prvo što mi padne na pamet jeste Don Kihot. Sa druge strane, razmišljam, ako bismo se zaista svi poveli za menadžerskim pravilima informisanja, ako bismo svi otišli s one strane Bernajeve Propagande, onda bi ubrzo broj reči i rečenica koje smo sposobni da izgovorimo i pročitamo spao na jedan slog – Gu!

Otud moj motiv da učinim nešto za Novi Polis. Zato što znam da tu nema vorholovske slave, nema plitkih dosetki i prostakluka, nema šljaštećih gedžeta, niti odela od zlata. Zbog toga i verujem u Novi Polis. Zamišljam ga kao jednu malu baštu u kojoj raste hrana za moju dušu. Nije mi teško da pomognem.

...

I nije me stid da budem Sančo Pansa.

(Ukoliko želite da se uključite u AKCIJU 500 x 500 i skromnim prilogom pomognete Novi  Polis posetite sledeći link)