Matriks

Rik i Morti

Bekstvo iz Rikšenka

Darko Kovačević, Subotica

Pokušati ukratko opisati o čemu se radi u ovoj crtanoj seriji predstavlja izazov po sebi: Glavni junaci su svevaseljenski genijalac (i alkoholičar) deda-Rik Sančez i njegov (snishodljivo rečeno: pomalo spori) unuk Morti Smit. Deda je najgenijalniji um (što je već samo po sebi ilegalno) u multiverzumu – koji obuhvata ne samo našu vaseljenu, već i sve druge (paralelne, normalne i nenormalne) moguće kosmose koji, poput šredingerove mačke, postoje ili ne postoje čekajući da budu otkriveni. Rik voda malog Mortija (koji zaostaje i u školi) na svoja arkanska putešestvija i ludačke avanture po kosmosima, dok na Zemlji ostaju Mortijeva depresivna mama Bet, nefunkcionalni otac Džeri i starija sestra, izgubljena tinejdžerka Samer.

Rik i Morti uvek nekako, za dlaku, uspevaju da se iščupaju iz kosmičkih avantura (ako ne oni, ono bar njihove kopije), ali se Bet, Džeri i Samer u međuvremenu (najčešće) dokopaju nekog od Rikovih izuma, nekakve nemušte tehnologije budućnosti kojom ne uspevaju da ovladaju, pa sve bez i trunke razumevanja koristeći je, sa ciljem da sebi olakšaju bedu sadašnjice – unište planetu Zemlju, ili bar naprave totalni cirkus od nje.

Po dramaturškoj zamisli, „Rik i Morti“ je animirana serija za odrasle, džezirani mešap porodičnog sitkoma i hard-kor svemirske avanture (uticaji „Autostoperskog vodiča kroz galaksiju“ takođe su primetni), u kojoj karakteri preživljavaju monomitska fineganovska bdenja, a ono što ih (ne) menja ne opterećuje toliko njih same, koliko sam svet (svemir) u koji su učitani, a koji iz epizode u epizodu i sezone u sezonu postaje sve luđi i komplikovaniji.

„Rik i Morti“ je produkt Castina Rolanda, stend-ap komičara, glumca, režisera, pisca i producenta (izeđu ostalog i video-igara), i Dena Harmona, pisca i producenta. Ako je za jednu od najdugovečnijih američkih animiranih serija („Simpsons“) važilo da je pišu gikovi, štreberi i matematičari, onda se za „Rik i Morti“ može reći da je pišu atomski fizičari. Ovde nema obzira prema publici, ne ostavljaju se pauze potrebne da shvatimo šalu, nema tabua, ne postoji politička korektnost, već se mozak šamara od početka do kraja, bombarduje bozonima i Jupiterima, izvrću svi vaseljenski zakoni, i u svakom trenutku može se dogoditi (gotovo) sve.  Za razliku od sličnih animiranih provokacija (npr. „Saut Park“), karakteri u ovoj seriji nisu samo dvodimenzionalne nalepnice koje služe da nas nasmeju (ili šokiraju), već imaju opipljivu psihičku trodimenzionalnost, tragičnu istinitost u svetu apsurda epskih razmera koji ih okružuje.

I jednako kao što su ubeđenja, zablude i greške koje ovi karakteri prave smrtno ozbiljne, ceo multiverzum kroz koji Rik može (ilegalno) da putuje takođe je postuliran na najsavremenijim filozofskim špekulacijama teorijske fizike. Kao što švedski filozof Nik Bostrom tvrdi: „Veoma je velika verovatnoća da bi neko društvo budućnosti imalo tehnološke mogućnosti i motivaciju da stvori veliki broj potpuno realističnih istorijskih simulacija, te da bi bilo sposobno da prevaziđe sve etičke i pravne prepreke da to i ostvari. Tako je zapravo najverovatnije da mi već jesmo vrsta veštačke inteligencije koja naseljava neku od takvih simulacija“. A šta reći o simulaciji koja bi se odigravala unutar simulacije, koja je u simulaciji...

Prve dve sezone serijala „Rik i Morti“ iznele su po desetak epizoda, dok se na treću čekalo dobrih godinu i po dana, vreme koje su autori iskoristili ne samo da ispišu (kako kažu ili lažu) petnaestak novih simulacija, nego i da se putem medija i društvenih mreža pajtonovski sprdaju sa svojim fanovima. Prva epizoda trećeg serijala (konačno) je lansirana 1. aprila, što je donelo radost brojnim fantazerima, ali, (ipak je to „Rik i Morti“) i zebnju da je početak nove sezone samo prvoaprilska šala, te da će se na nastavak serijala čekati, ko zna do kada?