Matriks

Klaus

Biće bez bitka

Darko Kovačević, Subotica

„Klaus“ je egzistencijalistički platformer kalifornijskog studija „La Koza“ (LA Cosa), koji pretežno čine mladi Latinoamerikanci, ali i jedan mladić iz Srbije, Aleksandar Ćuk, koji je koautor narativa i priče ove igre. Zaplet će (nadam se još nekog osim mene) podsetiti na „Stenlijev paradoks“: Klaus se budi u podrumu jedne korporacije, ne sećajući se ničega, bez identiteta, jedino uočavajući da mu je na ruci istetovirano – Klaus. U pokušaju da se iščupa iz zamka potrošačkog kapitalizma, u pokušaju da determiniše svoj identitet (i svrhu postojanja) Klaus mora da prođe mnoštvo prepreka i odlično osmišljenih glavolomki, ali usput razvija i odnos sa igračem, koji osim što upravlja Klausom, može donekle da upravlja i njegovom okolinom.

U igri se pojavljuju i sami autori, doživljavamo ih kroz (subverzivne) poruke koje su ostavili naizgled razbacane po nivoima, koji kao da posmatraju razvoj interakcije i odnosa na relaciji Klaus-igrač-okolina, te nedovoljno osiguranu i nestabilnu distancu između igrača i karaktera. Na ove načine, igra koja se predstavlja i pretpostavlja kao žanrovska,  uspeva da prevaziđe ne samo ograničenja žanra, nego i medija, umetnosti u koju je postavljena, i isporučuje nam ono što je zapravo najvažnije – priču.

Aleksandar je studirao film u Kaliforniji, gde je, kako sam kaže, naučio sve manire i tehnike (filmske) naracije koje sada pokušava da zaboravi. Ako vas interesuje, omiljeni filmadžija mu je Tarkovski. Možda se visokobudžetni projekti rade sa vrha, postavljajući pravila franšize i mogućnosti eksploatacije, ali se uverljivi svetovi grade sa dna, od mnoštva detalja čije uklapanje će dati ubedljiv svet (i u njemu karaktere) i bez gomile specijalnih efekata. Ako se priča dobro postulira detaljima, ako se njene stranice otvore srcem i dušom, moram da primetim da će u njenoj ubedljivosti i daljoj nadgradnji učestvovati svaki (pa biraj šta ti drago) čitalac ili gledalac ili igrač.

„Klaus“ je, da nam bude još draže, odlično primljen i i na tržištu. Igra je izdata za Sonijev Plejstejšn 4, a u pripremi je i PC verzija. U godini u kojoj su veliki studiji prosto gnjavili beznadežnim reciklažama i beskrajnim umivanjima otrcanih obrazaca, „Klaus“ je jedno od onih dela koje daju nadu u budućnost – ima duhovitih i sposobnih mladih ljudi koji ne haju za precrtavanje obrazaca.

Igra je pogodna za nešto starije osnovce, za uzrast od 10 do 110 godina.

Linkovi:

http://www.klausgame.com/