Blog
Uticaj Starog Zaveta na Boba Dilana (2/3)
Stefan Basarić
Forever Young – Planet Waves (1973)
Već se u prvoj strofi teksta pesme Zauvek mlad mogu pronaći tri spone sa biblijskim tekstovima. Pesma počinje stihovima: Nek te Bog blagoslovi i bude uz tebe, zatim se javlja jedna poznata hrišćanska misao o moralu (I kako hoćete da vama čine ljudi, činite tako i vi njima.[1]): Uvek čini za druge/ I neka drugi čine za tebe. Direktnom aluzijom na lestve Jakovljeve (knjiga Postanja; 28:12 – 13: I usni, a to ljestve stajahu na zemlji a vrhom ticahu u nebo, i gle, anđeli Božji po njima se penjahu i slažahu; I gle, na vrhu stajaše Gospod, i reče: ja sam Gospod Bog Avrama oca tvojega i Bog Isakov; tu zemlju na kojoj spavaš tebi ću dati i sjemenu tvojemu[2]) stihovima: Napravi lestve do zvezda/ I popni se preko svake prečage. U nastavku svoje apostrofične pesme, u obraćanju Dilan piše: Uvek da znaš istinu. Sličnu misao čitamo u jevanđelju po Jovanu 8:32, a izgovara je Isus - I poznaćete istinu, i istina će vas izbaviti.
Shelter from the storm – Blood on the tracks (1974)
Sam naslov pesme Sklonište od oluje upućuje direktno na knjigu proroka Isaije (32:2) gde je zapisano: I čovjek će biti kao zaklon od vjetra, i kao utočište od poplave, kao potoci na suhu mjestu, kao sjen od velike stijene u zemlji sasušenoj[3]. U prvoj strofi lirski subjekt dolazi iz divljine, iz ništavila, kao biće bez oblika i forme što je direktna aluzija na knjigu Postanja (prvu Mojsijevu) gde je sve što postoji (pre samog stvaranja) opisano stihovima: A zemlja bješe bez obličja i pusta, i bješe tama nad bezdanom[4]. U ovoj pesmi figura spasiteljke je ta (o) kojoj se peva; ona lirskom subjektu nudi spas od oluje tako što ga poziva kod sebe gde je toplo i udobno. U jednoj strofi lirski subjekt, žrtva lutanja i stradalanik, pri susretu sa njom kaže: prišla mi je blagonaklono i skinula mi krunu od trnja. Ta relikvija vrlo je poznata u hrišćanskom svetu kao simbol mučeništva – o njoj piše u jevanđelju Matijinom (27: 28-29), Markovom (15: 17) i Jovanovom (19:2): I obukoše mu skerletnu kabanicu, i opletavši vijenac od trnja metnuše na nj – to je (jedna od) deskripcija Isusovog puta ka krstu na koji će biti razapet. Pred sam kraj pesme Dilan pravi aluziju na razapetog Hrista oko čije se odeće rimski vojnici klade/tapkaju; u samom tekstu pesme lirski subjekt spominje kako su se u selu na brdu (aluzija na Jerusalim, grad izgrađen na brdu) neki ljudi kladili u njegovu odeću – takva sekvenca može se pronaći u sva četiri jevanđelja, a ono po Marku (15:24) glasi: I kad ga razapeše, razdijeliše haljine njegove bacajući kocke za njih ko će šta uzeti. U istoj strofi Dilan zaokružuje poruku svoje pesme aludiranjem, još jednom, na Isusovo raspeće. Ponudio sam im svoju nevinost, a vraćeno mi je prezirom – direktno se naslanja, intertekstualno, na epizodu iz Biblije kad narod Izraela s prezirom sumnja u Hrista kao Mesiju. Jevanđelje po Marku (15:29-32): I koji prolažahu huljahu na nj mašući glavama svojima i govoreći: aha! ti što crkvu razvaljuješ i za tri dana načinjaš/ Pomozi sam sebi i siđi s krsta./ Tako i glavari sveštenički s književnicima rugahu se govoreći jedan drugome: drugima pomože, a sebi ne može pomoći./ Hristos car Izrailjev neka siđe sad s krsta da vidimo, pa ćemo mu vjerovati. I oni što bijahu s njim razapeti rugahu mu se. Na samom kraju pesme Dilanov subjekt s žaljenjem konstatuje kako bi voleo da vrati vreme u čas rođenja Hrista i žene kojoj peva, da bude prisutan u tim trenucima rađanja svojih spasitelja.
Gotta serve Somebody – Slow train coming (1979)
Čitav album Spori voz dolazi obiluje motivima iz hrišćanstva i Starog Zaveta. Refren ove pesme – Nekog ćeš morati da služiš, / A to može biti đavo ili može biti Bog/ Ali nekog ćeš morati da služiš – dominira čitavom pesmom svojom simbolikom, ali i ponavljanjem iza svake strofe. Kao centralna misao ovi stihovi povezuju pesmu u celinu, odnosno Dilan šalje jasnu poruku da, ko god i šta god i kakav god da je čovek, on, neminovno, u životu mora nekoga da služi – u smislu jedno nadnaravno transcedentalno biće, metaforu zla (đavola) ili metaforu dobra (Boga). Refren se naslanja na jevanđelja po Mateju (6:24) i Luki (16:13) gde je zapisano: Niko ne može dva gospodara služiti: jer ili će na jednoga mrziti, a drugoga ljubiti; ili jednome voljeti, a za drugog ne mariti. Ne možete Bogu služiti i mamoni. Mamon (hebr. ממון) predstavlja boga novca, odnosno, tumačeći ga kroz ovu pesmu on je reprezent pohlepe, materijalnog (dakle, ne duhovnog) principa života i svega trošnog i lošeg kod čoveka.
I believe in You - Slow train coming (1979)
Čitava pesma Verujem u Tebe upućuje na dijalog između Dilanovog subjekta i Boga. Stiče se utisak ranog (ili pred) hrišćanskog perioda u kome su vernici osuđivani, proganjani, mučeni i mučki ubijani. Naslov je, ujedno, i refren čija je poruka jasna – idržljivost u veri (subjektovoj) uprkos svim osudama društva i nastojanja istog da ga marginalizuju ili nekako ospore. U četvrtoj strofi pesme lirski subjekt moli Boga: Ne dopusti mi da odlutam/ Drži me tamo gde si ti/ Gde ću se uvek obnavljati – ti stihovi su u vezi sa jednom sekvencom iz poslanice Rimljanima (12:2): I ne vladajte se prema ovome vijeku, nego se promijenite obnovljenjem uma svojega, da biste mogli kušati koje je dobra i ugodna i savršena volja Božija. U istoj strofi Dilan potvrđuje svoju veru uprkos svemu što je remetilački faktor u tome, ali, istovremeno, iskazuje poštovanje/zahvalnost Bogu na tome što mu je dao snagu da istraje u veri.
Gonna change my way of thinking - Slow train coming (1979)
Promeniću način razmišljanja počinje stihovima: Promeniću način razmišljanja/ Napraviću sebi drugačija pravila čime Dilan postavlja temelje na kojima će, dalje, graditi svoj tekst kroz biblijske reference. U drugoj strofi centralna slika je opresija nad ljudima i priču o tome zaokružuje citirajući prvu poslanicu Korinćanima (5:1) gde je zapisano: Vrlo se glasi da je kurvarstvo među vama, i takovo kurvarstvo kakovo se ni među neznabošcima ne čuje, da nekakav ima ženu očinu; povlačeći paralelu sa tekstom iz pesme – Sinovi postaju muževi svojih majki/ Stari očevi pretvaraju mlade ćerke u kurve - dakle, Dilan pokušava da naglasi grešnost sveta i svoje razočaranje povodom toga. Sledeću strofu on formira oko slike Isusovog stradanja pre raspeća, aludirajući na njegove krvave rane od bičevanja: Pruge na tvojim ramenima/ Pruge na tvojim leđima i nogama. Zaboravljate svi zlatno pravilo – stih je čija se esencija naslanja na jednu sugestiju iz Isusove besede na gori; Luka (6:31) I kako hoćete da čine vama ljudi činite i vi njima onako. To predstavlja zlatno pravilo. Dilan vidi čoveka kao labilnog i povodljivog (Možeš obmanuti čoveka – jedan je od stihova ove pesme), ali ga podseća na taštinu ovozemaljskih vladara i pravila rečima: Ali samo jedan je autoritet/ Autoritet tamo gore; ovaj izraz je veoma rasprostranjen među ljudima, a u Bibliji se može naći u poslanici Rimljanima (13:1) gde piše: Svaka duša da se pokorava vlastima koje vladaju; jer nema vlasti da nije od Boga, a što su vlasti, od Boga su postavljene; međutim, ovde je konkretno slučaj na intertekstualnoj vezi koja se oslanja samo na suštinu misli iz poslanice – Bog je večna vlast, on je jedini autoritet za poštovanje. U pretposlednjoj strofi Dilan se raduje drugom Hristovom dolasku bazirajući svoj tekst[5] na jevanđelju po Mateju (25:13): Stražite dakle, jer ne znate dana ni časa u koji će sin čovječiji doći. Istu strofu završava jednim citatom iz jevanđelja po Luki (12:30): Koji nije sa mnom, protiv mene je; i koji sa mnom ne sabira, prosipa. Poslednja strofa je glorifikacija Edenskog (rajskog) vrta gde neće biti patnje i boli; čitavu strofu Dilan je igradio na knjizi Postanja. U tekstu njegove pesme: Postoji Carstvo zvano raj/ Gde nema boli rađanja jeste intertekstualna veza sa pričom o prokletstvu čovekovom; kada je Bog proterao Adama i Evu zbog njihovog greha i oboje ih prokleo da se zlopate, njega da mukotrpno radi, a nju da u velikim mukama rađa decu (Postanje 3:16[6]). Na samom kraju pesme Dilan prenosi prvi stih iz prve knjige Mojsijeve (Postanje 1:1[7]) dopunjući tako čitavu pesničku sliku raja, stvorenog istog dana kada i nebo i zemlja.
Man gave names to all the animals - Slow train coming (1979)
Pesma (Čovek je dao imena životinjama) čiji su ritam i sadržaj gotovo idilični, dečiji oslanja se, kako naslovom tako i sadržajem na prvu knjigu Mojsijevu, odnosno na knjigu Postanja. Refren se ponavlja iza svake strofe, a on je Čovek je dao imena životinjama/ U početku, pre mnogo vremena. U knjizi Postanja (2:19-20) piše: Jer Gospod Bog stvori od zemlje sve zvijeri poljske i sve ptice nebeske, i dovede k Adamu da vidi kako će koju nazvati, pa kako Adam nazove koju životinju onako da joj bude ime;/ I Adam nadjede ime svakom živinčetu i svakoj ptici nebeskoj i svakoj zvijeri poljskoj; ali se ne nađe Adamu drug prema njemu[8] - i na ovoj slici stvaranja, odnosno imenovanja, Dilan gradi čitavu svoju pesmu. Drugi stih refrena je U početku, pre mnogo vremena i on se prožima sa prvim stihom iz knjige Postanja (1:1) gde je napisano: U početku stvori Bog nebo i zemlju[9]. Pesma se završava misterioznom životinjom, nju čovek (Adam) posmatra kako gmiže po zemlji i uvija se uz drvo. Na taj način Dilan načinje priču o iskonskom, praroditeljskom, grehu, istovremeno zatvarajući pesmu.
When He returns - Slow train coming (1979)
Kada se On vrati je pesma sastavljena od tri strofoida i prepuna je biblijskih referenci. Na samom početku tu je stih (drugi stih u pesmi) - Najsažnije zidine biće smrvljene i pašće pod moćnim Bogom – stih čiji je koren u priči o gradu Jerihonu i njegovim čuvenim neosvojivim zidinama; po knjizi Isusa Navina (6:1-5[10]). Sledeći stih je – Za sve one koji imaju oči i za sve koji imaju uši – je skoro doslovno citiranje Hristovih reči iz jevanđelja po Mateju (13:9): Ko ima uši da čuje neka čuje[11]. Srednji strofoid počinje stihom – Istina je strela i kapija kroz koju prolazi, uska je - što se veže za jedan stih iz jevanđelja po Mateju (7:14) i Luki (13:24) gde je sadržaj: Navalite da uđete na tijesna vrata; jer vam kažem: mnogi će tražiti da uđu i neće moći; dakle, Dilan evocira simboliku uskih vrata kao težeg životnog puta, ali svakako ispravnijeg. Sledeći stih u pesmi oslanja se na jevanđelje po Mateju i govori o drugom Hristovom dolasku: Njegova neoslobođena moć u času nikome znanom; u jevanđelju po Mateju (24:36) zapisano je - A o danu tome i o času niko ne zna, ni anđeli nebeski, do otac moj sam. U poslednjem stihu ove strofe Dilan se miri sa time da ratovi i nesreće neće prestati, do drugog dolaska Hristovog. U trećoj strofi Dilanove pesme očita je intertekstualna veza sa jednim stihom iz jevanđelja po Luki (12:29-30): I vi ne ištite šta ćete jesti ili šta ćete piti, i ne brinite se; /Jer ovo sve ištu i neznabošci ovoga svijeta; a otac vaš zna da vama treba ovo. Dilanov stih govori o tome kako se od Gospoda ništa ne može sakriti jer On sva naša dela vidi i zna potrebe naše bolje od nas samih. Svoju pesmu slavni kantautor završava mišlju o povratku Hristovom, iz Otkrovenja Jovanovog: On ima svoje planove, da uspostavi Carstvo svoje/ Kada se On vrati; taj dvostih upućuje na Otkrovenje (20:11) u kome je zapisano: I vidjeh veliki bijel prijestol, i onoga što sjeđaše na njemu, od čijega lica bježaše nebo i zemlja, i mjesta im se ne nađe.
Saved – Saved (1980)
Pesma Spašen je glorifikacija i velika zahvalnica Dilanova hrićanstvu, Bogu i vaskrsenju – hrišćanskoj religiji uopšte. Pesma počinje stihom - Bio sam zaslepljen đavolom – i ta je referenca preuzeta iz druge poslanice Korinćanima (4:4): U kojima Bog svijeta ovoga oslijepi razume nevjernika, da im ne zasvijetli vidjelo jevanđelja slave Hristove, koji je obličje Boga, koji se ne vidi; autor upućuje na sopstvenu prošlost, na to da je bio zaslepljen, ali, kroz spoznaju vere biva spašen. U nastavku istog stiha Dilan se bavi poreklom smrtnosti i zla kod ljudi, on dalje piše – rođen već uništen/ mrtav hladan po izlasku iz utrobe. U poslanici Rimljanima (5:12) stih je sledeći: Zato kao što kroz jednoga čovjeka dođe na svijet grijeh, i kroz grijeh smrt, i tako smrt uđe u sve ljude, jer svi sagriješiše. Na ovaj način Dilan samog sebe označava kao grešnog, samim činom rađanja; objašnjenje za to pronalazi u gorenavedenom stihu. Njegovim rečima bio sam izlečen – u istoj (prvoj) je strofi stih; a njegovo poreklo čita se u jevanđelju po Mateju (8:8): I kapetan odgovori i reče: Gospode! nijesam dostojan da pod krov moj uđeš; nego samo reci riječ, i ozdraviće sluga moj – aluzija je na reč Božiju koja leči one koji je slušaju, razumeju i prihvataju. Sledeću strofu Dilan počinje metaforom Isusa kroz jagnje i bazira svoj stih na Hristovoj žrtvi za grehove čovečanstva – Spašen sam krvlju jagnjetovom. Podtekst za ovaj stih leži u prvoj poslanici Petrovoj (1:18-19): Znajući da se propadljivijem srebrom ili zlatom ne iskupiste iz sujetnoga svojeg življenja, koje ste vidjeli od otaca; / Nego skupocjenom krvlju Hrista, kao bezazlena i prečista jagnjeta. Kao svoju odu hrišćanstvu Dilan, u ovoj pesmi, piše i stih: oslobodio me iz jame/ Pune praznine i gneva, i ognja koji u njoj gori. Ovom pesničkom slikom pakla i večnih muka Dilan upotpunjuje svoju pesmu Spašen kao jedan idvidualni pogled na hrišćanske motive ljudske grešnosti, stradanja, a ponajpre spasenja.
What can I do for You – Saved (1980)
U pesmi Šta mogu da uradim za Tebe Dilan je zahvalan hrišćanstvu na svemu što mu je ono pružilo, kao verniku. On traži načine da se zahvali, traži ono što bi mogao da uradi, a što bi bilo dostojno Njemu (Bogu/ Hristu). On s neizmernom zahvalnošću peva Ti koji si me oslobodio ropstva i Ti koji si me obnovio iznutra čime pravi vezu sa tekstom iz druge poslanice Korinćanima (4:16) u kojoj je zapisano: Zato nam se ne dosađuje; no ako se naš spoljašnji čovjek i raspada, ali se unutrašnji obnavlja svaki dan – na taj se način Dilan bavi duhovnim u čoveku kao prioritetnijim u odnosu na sve druge aspekte ljudskog postojanja. U istoj strofi Dilan se nastavlja na Bibliju pišući Izabrao si mene među nekoliko ljudi čime evocira stih iz jevanđelja po Mateju (22:14) koji je: Jer su mnogi zvani, ali je malo izbranijeh; na kraju te strofe (kao i svake u ovoj pesmi) on je zamišljen nad pitanjem iz naslova pesme. Dilan peva o Hristu kao nekome ko je razotkrio sve misterije ovog sveta i obraćajući mu se piše Dao si svoj život za mene./ Šta mogu da uradim za Tebe? Na više mesta u Novom Zavetu se spominje Isusova žrtva kojom je smrtnike spasio smrti – to je jedan od najprepoznatljivijih motiva u čitavom Novom Zavetu; o tome se može čitati u jevanđelju po Jovanu (10:11): Ja sam pastir dobri; pastir dobri dušu svoju polaže za ovce – kroz čuvenu hrišćansku metaforu pastira i stada.
Property of Jesus – Shot of Love (1981)
Vlasnišvo Isusa je pesma duboko ironizovanog sadržaja, a njome se Dilan bavi svima onima koji se podsmevaju hrišćanskim verovanjima ili samom Hristovom liku na jedan satiričan način. Naime, on se obraća tom takvom svetu kroz refren On je vlasništvo Isusa/ Prezri ga dno dna duše/ Ti imaš nešto bolje/ Ti imaš srce od kamena i na taj način se poigrava sa konceptom otpora prema hrišćanstvu. Kada analizira sve vidove anti-hrišćanske opresije Dilan piše Jer on ne odaje počast kralju koga ti služiš čime pravi aluziju na Jovanovo jevanđelje (8:44): Vaš je otac đavo; i slasti oca svojega hoćete da činite: on je krvnik ljudski od početka, i ne stoji na istini; jer nema istine u njemu; kad govori laž, svoje govori: jer je laža i otac laži; na nekoliko mesta u Biblji (Jovan 12:31, 14:30 i Luka 4:5-8) govori se o đavolu kao ovozemaljskom princu, odnosno kralju čime se pravi jedna velika metafora ovozemaljskog sveta kao sveta uprljanog mnogim iskušenjima lažima i prevarama. Upravo te motive takvog sveta i ljudi koji ga sačinjavaju uzima Dilan kao inspiraciju za ovu svoju pesmu i njome kritikuje fenomen grešnosti ljudske.
Every grain of sand - Shot of Love (1981)
U pesmi Svako zrno peska,u drugoj strofi, lirski subjekt (odnosno kantautor sam) pravi poređenje između sebe i Kaina, starozavetnog bratoubicu. Kao Kain, posmatram ovaj lanac događaja koji moram skršiti je stih tvoritelj te komparacije, a njeno poreklo je u prvoj knjizi Mojsijevoj, odnosno u takozvanoj knjizi Postanja (4:1-16[12]) gde se nalazi čitava priča o Avelju kojeg ubija rođeni brat Kain iz ljubomore. Na smom kraju pesme, distih Visim u balansiranju realnosti jednog čoveka/ Kao svaki vrabac koji pada, kao svako zrno peska upućuje na jevanđelje po Luki (12:6-7) gde piše: Ne prodaje li se pet vrabaca za dva dinara? i nijedan od njih nije zaboravljen pred Bogom./ A u vas je i kosa na glavi izbrojena. Ne bojte se dakle; vi ste bolji od mnogo vrabaca – što upućuje na to da se Gospod brine podjednako o svim svojim stvorenjima, o vrapcima i ljudima podjednako.
Jokerman – Infields (1983)
S obzirom na bogatstvo intertekstualnih veza i asocijativnih nizova u tekstu pesme Lakrdijaš vrlo je teško tumačiti je i pronaći ko bi mogao biti lik lakrdijaša (o) kom se peva. Kompleksnost lirskog subjekta dovodi tumače Dilanove muzike do račvanja, kad je u pitanju ova pesma; jedni lirski subjekt vide kao Isusa, drugi kao Dilana samog, a treći pak u liku lakrdijaša tumače đavola. Jedno je sigurno, a to je neminovno Dilanovo oslanjanje na tekstove Starog i Novog Zaveta. Pesma počinje stihom Stojiš na vodi i bacaš hleb čime tekst ove pesme odmah gradi intertekstualnu vezu sa stihom iz knjige Propovednikove (11:1) gde piše: Baci hljeb svoj povrh vode; jer ćeš ga naći poslije mnogo vremena[13]. U trećoj strofi tekst pesme upućuje na drevne gradove greha Sodomu i Gomoru (Ideš u Sodomu i Gomoru,/ Ali to ne treba da te brine!) u koje odlazi lirski subjekt – lakrdijaš. Čitavo devetnaesto poglavlje prve knjige Mojsijeve (Postanja) posvećeno je ovim gradovima, razvratnošću njihovih stanovnika te njihovom uništenju[14]. U nastavku iste strofe Dilan se obraća lakrdijašu stihovima Prijatelju mučenika, prijatelju sramotne žene,/ Ti koji baciš pogled u užarenu peć, i tamo vidiš bezimenog/ bogataša tražeći građu u liku Hrista koji je bio prijatelj mučenika, marginalizovanih ljudi, bogalja i sličnih nesrećnika. U jevanđelju po Luki (7:36-39) postoji deskripcija susreta Isusa sa posrnulom ženom[15] kojoj on prašta. Užarena peć iz sledećeg stiha jasna je metafora pakla, a čitav stih ima čvrste intertekstualne veze sa jednom Hristovom pričom o ubogom Lazaru iz Lukinog jevanđelja (16:19-31). To je kratka parabola o zaslugama u ovozemaljskom i naplati istih u posmrtnom životu. Lazar kao siromah otišao je u raj, a bezimeni bogataš u pakao. U dimu sumraka na živahnom mlečnobelom konju,/ Mikelanđelo je zaista mogao da iskleše tvoj lik je poprilično zbunjujući distih s obzirom na razgranate mogućnosti analize. U Otkrovenju (19:11-13) Isus Hrist je predstavljen kako jaše belog konja: I vidjeh nebo otvoreno, i gle, konj bijel, i koji sjeđaše na njemu zove se vjeran i istinit, i sudi po pravdi i vojuje./ A oči su mu kao plamen ognjeni, i na glavi njegovoj krune mnoge, i imaše ime napisano, kojega niko ne zna do on sam./ I bješe obučen u haljinu crvenu od krvi, i ime se njegovo zove: riječ Božija. Referenca na Mikelanđelovog Davida zbunjuje i pod velom misterije ostavlja lik lakrdijaša jer David je vajarska predstava čuvenog kralja Izraela; dakle, Dilan čitavim svojim nizom asocijacija ne osvetljava lik lakrdijaša, do kraja i jasno.
Man of peace – Infields (1983)
Čovek mira je, ironično, pesma o đavolu, odnosno o zlu u svim svojim prertljivim formama, o Satani kao emanaciji zla razdora muke i tuge u svetu. Znaš ponekad satana dolazi kao čovek mira je refren koji odzvanja pesmom i zatvara svaku strofu u njoj. Pored biblijskih referenci Dilan se bavi kritikom nacizma (odnosno samog firera), zatim iskvarenog sveštenstva i korumpiranih državnih službi (policija). Kroz svaku strofu, na neki način, on evocira misao da je đavo skriven svuda oko nas i da seje zlo gde god da se pojavi. Čitava pesma se bazira na drugoj poslanici Korinćanima (11:14) gde piše: I nije čudo, jer se sam sotona pretvara u anđela svijetla – što Dilan koristi kao motiv koji razrađuje trudeći se da predstavi zlo kao sveprisutno upravo zbog te moći transformacije koju vrag poseduje te tako vara ljude i pokreće ih da čine zlodela.
Blind Willie McTell - Infields (1983)
Slepi Vili Mektel je pesma o slepom bluz muzičaru[16] koji je delovao u prvoj polovini dvadesetog veka. Dilan se bavi problemima ropstva, rasizma i bluza na američkom Jugu, ali u tekstu postoji nekoliko jasnih biblijskih referenci. Bog je na nebu/ A svi mi hoćemo ono što je njegovo je u tekstu u jednoj od strofa ove pesme. Prvi stih podudara se sa onim što piše u knjizi Propovednikovoj (5:2): Nemoj nagliti ustima svojim, i srce tvoje da ne bude brzo izgovoriti što pred Bogom, jer je Bog na nebu a ti si na zemlji, zato neka bude malo riječi tvojih[17]. Drugi stih odnosi se na sve, ali najpre na Adama i Evu kao prve ljude. U prvoj knjizi Mojsijevoj, u Postanju (3:5-6) zapisano je sledeće: Nego zna Bog da će vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oči, pa ćete postati kao bogovi i znati što je dobro što li zlo./ I žena videći da je rod na drvetu dobar za jelo i da ga je milina gledati i da je drvo vrlo drago radi znanja, uzabra roda s njega i okusi, pa dade i mužu svojemu, te i on okusi[18]. Dilan pretpostavlja bogolikost ljudi i njihova ambicije da se svojim načinom života, znanjem, ljubavlju, mogućnostima približe Bogu.
[1] Jevanđelje po Luki, 6:31
[2] Daničić Đura, Stefanović Karadžić Vuk, BIBLIJA ili Sveto pismo Staroga i Novoga Zaveta, Glas Mira, Beograd, 2008, str. 26.
[3] Daničić Đura, Stefanović Karadžić Vuk, BIBLIJA ili Sveto pismo Staroga i Novoga Zaveta, Glas Mira, Beograd, 2008, str. 615.
[4] Isto, str. 1
[5] Isus reče: Budite spremni/ Jer ne znate čas u koji ću doći.
[6] A ženi reče: tebi ću mnoge muke zadati kad zatrudniš, s mukama ćeš djecu rađati, i volja će tvoja stajati pod vlašću muža tvojega, i on će ti biti gospodar.
[7] U početku stvori Bog nebo i zemlju.
[8] Daničić Đura, Stefanović Karadžić Vuk, BIBLIJA ili Sveto pismo Staroga i Novoga Zaveta, Glas Mira, Beograd, 2008, str. 2.
[9] Isto, str. 1.
[10] A Jerihon se zatvori, i čuvaše se od sinova Izrailjevih; niko ne izlažaše, niti ko ulažaše./ A Gospod reče Isusu: evo, dajem ti u ruke Jerihon i cara njegova i junake njegove./ Zato obidite oko grada svi vojnici, idući oko grada jedanput na dan; tako učini šest dana./ A sedam sveštenika neka nose sedam truba od rogova ovnujskih pred kovčegom; a sedmoga dana obidite oko grada sedam puta, i sveštenici neka trube u trube./ Pa kad otežući zatrube u rogove ovnujske, čim čujete glas od trube, neka poviče sav narod iza glasa; i zidovi će gradski popadati na svojem mjestu, a narod neka ulazi, svaki naprema se.
[12] Daničić Đura, Stefanović Karadžić Vuk, BIBLIJA ili Sveto pismo Staroga i Novoga Zaveta, Glas Mira, Beograd, 2008, str. 3-4.
[13]Isto, str. 588.
[14] Isto, str. 15-17.
[15] Moljaše ga pak jedan od fariseja da bi objedovao u njega; i ušavši u kuću farisejevu sjede za trpezu. / I gle, žena u gradu koja bješe grješnica doznavši da je Isus za trpezom u kući farisejevoj, donese sklenicu mira;/ I stavši sastrag kod nogu njegovijeh plakaše, i stade prati noge njegove suzama, i kosom od svoje glave otiraše, i cjelivaše noge njegove, i mazaše mirom. /A kad vidje farisej koji ga je dozvao, reče u sebi govoreći: da je on prorok, znao bi ko i kakva ga se žena dotiče: jer je grješnica.
[16] On je istorijska ličnost, rodio se 1904. u Džoržiji, a umro 1959. godine. Njegove pesme osamnaestogodišnji Bob Dilan koristi kao podstrek za lični napredak.
[17] Daničić Đura, Stefanović Karadžić Vuk, BIBLIJA ili Sveto pismo Staroga i Novoga Zaveta, Glas Mira, Beograd, 2008, str. 584.
[18] Isto, str. 3.
