Iskre

Kako sam postao deo Novog Polisa

Jovan Aleksić, Kosovska Mitrovica

„Sinko, ču li ti šta reče onaj analitičar?

 Koji?

 Onaj zadrigli u odelu, al' izgleda učen neki čovek.

 A, onaj profesionalni presipač iz šupljeg u prazno. Šta je rekao?

Da ćemo živeti bolje već 2019. ili 2020. godine, kad izađemo iz nekog ‘procesa teških reformi'. Je li, sinko, kako to da te teške reforme skoro uvek podrazumevaju propast, a ovi sa televizije nam kažu da je to zapravo nešto dobro? Koliko su fabrika već ‘reformisali' i ‘restruktuirali', a radnika sa posla isterali? Čim spomenu te reforme, ja se štrecnem. Kud ću ja, ako i matičnu službu reše da reformišu? Nit' sam za penziju, nit' sam mlada da ponovo obijam pragove. I šta se više u’vatili za ove strance, k'o da iz njih sunce sija! K’o da nam život samo od njih zavisi! Mislim, jesu oni u odnosu na nas sila, al' nismo, bre, pupčanom vrpcom za njih vezani! Vala, ako ova nakaza treba da nam bude uzor (već iznervirano pokaza prstom na ekran sa koga se smešio lik jedne istaknute „visoke predstavnice EU“), ako ovo sreću treba da nam donese, onda bolje da je i nemamo. Uvodili nam sankcije, bombardovali nas, oteli Kosovo, svaki dan nas ucenjuju i ponižavaju, a ovi analitičari nam kažu da su nam to prijatelji. Kako to? Aj reci mi sinko, Boga ti, ti si završio te silne škole, valjda bolje od mene znaš.

 Ne znam, majka, nisam pametan. A i ne pratim televiziju. Nemoj ni ti, bolje ti je. Čuvaj zdravlje.“

Tako je otprilike tekao kraći skorašnji razgovor između moje majke i mene nakon njenog pažljivog praćenja emisije na jednoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom, u kojoj je nekoliko dosadnih „nezavisnih analitičara“ komentarisalo rezultate izbora, odnose Srbije i EU i aktuelne geopolitičke događaje, epohalno otkrivajući „toplu vodu“ i „rupu na saksiji“, tj. uglavnom ponavljajući fraze koje svaki dan slušamo.

Delom zbog takvih emisija, delom zbog kompletne medijske scene u Srbiji, ja zaista odavno ne pratim televiziju (izuzev sportskih, filmskih i pojedinih muzičkih programa). Sve informacije o društvenim, kulturnim i političkim dešavanjima crpim sa interneta i društvenih mreža, ceneći da su pomenuti medijumi jedini koliko-toliko slobodni. Slobodni, u pravom smislu te reči, dakle, bez (auto)cenzure, destilovanog „politički korektnog“ govora, nametnutih laži i ostalih svilenkastih okova kojima nas robe moderni mediji. Može se reći da je u tu kategoriju „istinski slobodnih“, po mom mišljenju, spadao i „Novi Polis“. Kvalitetni, britki, zanimljivi tekstovi autora sa kojima uglavnom delim iste vrednosti, jednostavan, ali upečatljiv dizajn i moderne ideje na iskonskim temeljima koje promoviše ovaj internet magazin učinili su da postanem njegov stalni pratilac i posetilac. Međutim, sudbina je htela da neplanirano postanem jedan od njegovih autora. Kako je do toga došlo?

Krajem oktobra i početkom novembra 2015. godine odvijala se studentska akcija protiv prijema tzv. „Republike Kosovo“ u Unesko, čiji sam bio jedan od pokretača i organizatora. Na inicijativu mog kolege i prijatelja, prezimenjaka Nemanje, stupio sam u kontakt sa jednim od osnivača „Novog Polisa“, kako bi nam pomogao u našoj borbi za očuvanje kosovsko-metohijskih svetinja. Na bilo koji način. Tada je to bilo zaista neophodno, s obzirom da nismo imali neku naročitu podršku. Nakon žive elektronske prepiske, video sam da se radi o umnom i opuštenom čoveku, pravom intelektualcu, sa kojim vredi uspostaviti saradnju. Brzo i lako smo se dogovorili oko najvažnijih stvari. Moj prvi „zadatak“ bio je da dam intervju za „Novi Polis“ o tome kako je tekla naša akcija, šta nas je motivisalo da je pokrenemo, kako smo u njoj uspeli da pobedimo (tada je već odlučeno da tzv. „Republika Kosovo“ neće postati član Uneska), šta nam je činiti dalje i kakva je perspektiva potencijalnog udruživanja mladih akademaca iz Srbije, Crne Gore, Republike Srpske i našeg rasejanja. Potrudio sam se da na sva pitanja odgovorim iskreno, istinito i poprilično opširno, uz pružanje nekih manje poznatih detalja naše akcije. Na moje iznenađenje, ali i radost, intervju pod nazivom „Ništa nije propalo kad propalo sve je“ prošao je mnogo bolje od očekivanog! Više od 1.300 „lajkova“, nekoliko stotina „šerova“, ko zna koliko pregleda i brojne čestitke koje sam dobio svedočili su da smo učinili pravu stvar. Moja prva cigla u bedemu zajedničkog Novog Polisa bila je ugrađena. Postao sam njegov „građanin“. Nakon nje, „ugradio“sam još nekoliko. I nisam se pokajao. Naprotiv!

Kada u ovom tužnom, apsurdnom i ludom vremenu pada svih pravih vrednosti postanete deo nečeg autentičnog, koje u sebi ima elemente kulturnog, plemenitog, intelektualnog, nacionalnog i univerzalnog, to je samo po sebi neki uspeh. Ako ništa drugo, znate da niste sami. Znate da tamo negde postoje ljudi koji se nisu predali. Oni koji se nisu prepustili kolotečini, oni koji se ne baškare u mulju naše rijaliti svakodnevice, oni koji se nisu utopili u „mrtvom moru“ koje preti da proguta sve nas. Oni koji veruju. A onda shvatite da su oni svuda oko vas. Treba ih samo razbuditi! Treba ih samo podsetiti da su oni ti koji trebaju da menjaju svet! „Kako, naivni idealisto“, zapitaće neko od vas. Tako što ćeš sebe i svet oko sebe promeniti na bolje! Makar za milimetar! Pročitaj neku dobru knjigu, posadi drvo ili cvet, pomozi roditeljima, komšijama, prijateljima, svojim bližnjima, ustani starijima u busu, upoznaj svoju zemlju, otkrij njene lepote i znamenitosti, poseti naše crkve i manastire, oseti tajanstvenu tišinu Visokih Dečana, Pećke Patrijaršije i Gračanice, zapali sveću u Jasenovcu, Jadovnu i Prebilovcima, učestvuj u humanitarnim akcijama, ne bacaj smeće van kontejnera, neguj svoju okolinu, budi pažljiv i ljubazan prema devojkama, predano uči, stiči nova znanja, povezuj se sa drugima sličnim sebi... I eto! Zar to ne bi bila stvarna, suštinska promena tvog malog sveta...? Na bolje, razume se. A kada bi svako od nas to učinio, zar naša država, naše društvo, naš sistem, naša okolina, naš život, ne bi mnogo bolje izgledali? Siguran sam da bi! Tj. verujem da bi. Ako i ti veruješ, pridruži nam se. Učestvuj u izgradnji Novog Polisa. Ugradi i ti svoju ciglu. Pomozi nam da zajedno izgradimo bedeme obnove i odbrane naših izvornih vrednosti. Pravih vrednosti. Vrednosti vrline.

Autor je doktorand na Katedri za istoriju Filozofskog fakulteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici

(Ukoliko želite da se uključite u AKCIJU 500 x 500 i skromnim prilogom pomognete Novi  Polis posetite sledeći link)