Blog

Nova stradanja preostalih kosovsko-metohijskih Srba sa posebnim osvrtom na slučaj Svetislava Stojkovića

Kosovo i Metohija: primer evropske orvelizacije

Jovan Aleksić, Kosovska Mitrovica

Sloboda, demokratija, pravda, jednakost, ravnopravnost, vladavina zakona i poštovanje ljudskih prava spadaju u vrednosti koje su ugrađene u temelje Evropske unije i moderne zapadne civilizacije. One su univerzalne i trebale bi se odnositi na svako ljudsko biće na ovoj planeti. Međutim, ustaljena praksa nam pokazuje da to jednostavno nije tako. Licemerni dvostruki aršini i „okretanje glave na drugu stranu“ u mnogim slučajevima svedoče da su navedene vrednosti vrlo često samo „mrtvo slovo na papiru“. To se najbolje vidi na primeru Kosova i Metohije, delu Starog kontineta na kome srpsko stanovništvo doživljava gotovo svakodnevne napade, neprijatnosti, šikaniranja, poniženja, pravi teror.

S tim u vezi, želeli bismo postaviti otvoreno pitanje evropskoj javnosti, koja do sada na sve ovo nije davala gotovo nikakve reakcije: „Da li se Srbima na Kosovu i Metohiji poštuju elementarna ljudska prava?“ Da li kosovsko-metohijski Srbi imaju pravo na slobodno kretanje? Da li kosovsko-metohijski Srbi imaju pravo na povratak svojim domovima? Da li kosovsko-metohijski Srbi imaju pravo na fer i pravično suđenje? Da li kosovsko-metohijski Srbi imaju pravo na rad? Konačno, da li kosovsko-metohijski Srbi imaju pravo na život?   

Postavljamo ova pitanja, jer se u samo nekoliko meseci, od decembra prošle godine do današnjeg dana (početak marta 2016. godine), desilo niz događaja koji nam daju za pravo da ih postavimo.

Sedmog decembra 2015. godine, teroristi su pucali na nekoliko srpskih kuća u Goraždevcu (pukom srećom niko nije stradao, u kućama su bila i mala deca, između ostalih i sedmogodišnja devojčica), vozila i spomenik stradalim Goraždevčanima koji se nalazi u centru tog metohijskog sela. To je bio drugi napad na ovu srpsku enklavu u proteklih deset meseci. Za ovaj napad, kao po nekom zlom običaju, niko nije odgovarao.

Polovinom decembra, srpska starica Persa Stojković (75 godina), iz okoline Gnjilana, osuđena je na tri dana zatvora, jer je sa svog imanja isterala krave koje su vlasništvo arbanaške porodice Ibiši iz susednog sela. Ova starica je od nekih „junaka“ iz pomenute porodice dobila i batine. Šta reći na ovo? Da li je bilo koja međunarodna organizacija reagovala na ovaj slučaj…?

Srbima u Đakovici se ne dozvoljava da na najveće hrišćanske praznike obiđu svoje grobove i svetinje. Njihovi pokušaji da to učine, uvek su praćeni velikim protestima i incidentima od strane Arbanasa, koji su nekoliko puta kamenovali autobus sa svojim nekadašnjim komšijama. Da li je to sloboda kretanja, o kojoj svi tako često pričaju?

Jedan od srpskih lidera sa Kosova i Metohije, Oliver Ivanović, u jednom pravno-političkom postupku, proglašen je krivim za „ratne zločine“ i osuđen skandaloznom presudom na 9 godina zatvora! Osuđen je, iako su gotovo svi svedoci potvrdili da je nevin! S druge strane, najreprezentacivniji predstavnici kosovsko-metohijskih Arbanasa, Ramuš Haradinaj i Hašim Tači, zlikovci kojima su ruke „krvave do ramena“, slobodno žive kao potpuno nevini ljudi. Da li je to pravda?

Krajem januara 2016. godine  napadnute su dve srpske povratničke porodice u Berkovu (porodice Radivoja Živkovića i Svete Pantića). Pucano je na njih vaatrenim oružjem. I posle najave o potrazi za počiniocima napada, niko nije uhapšen. Povratnici u selu Berkovo (kod Kline) su često žrtve zastrašivanja i krađe. Na to, naravno, niko ne reaguje.

Tridesetog januara oko 9.00 časova uveče ispred glavne kapije manastira Visoki Dečani uhapšena su četvorica naoružanih islamista.  U zajedničkoj akciji kosovske policije i KFOR-a nakon legitimisanja i pretresa vozila pronađeno je da su uhapšeni (četvorica kosovskih Arbanasa iz četiri različita dela Kosova i Metohije: Gnjilana, Uroševca, Prizrena i Đakovice) posedovali naoružanje (kalašnjikov sa tri okvira municije i pištolj). U vozilu je takođe nađena i literatura islamističke sadržine. Dvojica od uhapšenih su imali bradu i obrijanu kosu kao i pantalone sa kratkim nogavicama, što je karakteristično za vehabiste. U oktobru 2014. godine na dve kapije i na pomoćnim objektima manastira Visoki Dečani ispisani su grafiti ISIS i AKSH, a samo 4 meseca pre toga i grafiti UÇK. Istraga policije do sada nije dala nikakve rezultate ali je prisustvo KFOR-a od tada višestruko povećano kao i kontrola celog prostora oko manastira koji je zona visokog bezbednosnog rizika. Manastir Visoki Dečani je oružano napadan četiri puta nakon završetka rata. Samo jedan od napada je istražen i jedan kosovski Arbanas je 2007. godine osuđen zbog napada na manastir na 2.5 godine zatvora.  

Dvadeset šestog februara desio se napad na kuću Stevana Jančića, u centru sela Pasjane u Kosovskom pomoravlju. Na njegov dom bačena je bomba. Sreća je htela da niko ne bude povređen, iako su geleri uleteli u dnevnu sobu u kojoj se nalazio Stevan Jančić sa suprugom. Ovaj klasičan teroristički akt izazvao je veliko uznemirenje preostalog srpskog življa na ovom području. Tokom istog dana napadnuta je kuća Ivana Krstića, jednog od dvadesetak preostalih Srba u Prizrenu. Doduše, ne bombama, već „samo“ kamenicama. Ipak, dovoljno da se pošalje poruka kako Srbi nisu poželjni u ovom gradu. Samo dva dana kasnije, u selu Pejčići kod Prizrena obijena je i opljačkana crkva Uspenja Presvete Bogorodice iz 17. veka. Nepoznata lica su razbila vrata, odnela tri pozlaćena krsta i kadionicu i razbacala ikone. Primećeni su i tragovi kopanja po crkvi, verovatno u nameri da se pronađe neko „skriveno blago”. Ovo je bio samo jedan u nizu učestalih napada na srpske svetinje. Jedanaestog februara tekuće godine nepoznati počinioci obili su crkvu Svetog Dimitrija u Sušici i odneli kutiju sa novcem u kojoj se prikuplja prilog za crkvu. Ni za jedan od ovih napada niko nikada nije odgovarao.

Na kraju, iako smo mislili smo da je spomenuti slučaj sa baka Persom Stojković iz okoline Gnjilana vrhunac cinizma i nepravde, slučaj Svetislava Stojkovića iz sela Donja Bitinja kod Štrpca, još je neverovatniji. Navedeni gospodin Simić (73 godine), koji je svoj radni vek proveo u Švajcarskoj, dobio je 90 dana zatvora od tzv. Vrhovnog suda Kosova zbog navodnog „oštećenja groba” arbanaškog švercera iz Drugog svetskog rata kojeg su ubili bugarski okupatori. Da ironija bude veća, u selu Mačetevo, odakle je ubijeni švercer Ndrecaj, do početka Drugog svetskog rata stajali su ostaci crkve i srpsko groblje ograđeni žicom, a onda su uništeni i nestali bez traga i ostatka. Razume se, za ovo zlodelo niko nije odgovarao, a sedamdeset godina kasnije za jedan nestali grob tzv. Vrhovni sud Kosova osudio je Svetislava Stojkovića na 90 dana zatvora. Računa se da je na Kosovu i Metohiji od 1999. godine do danas uništeno na desetine srpskih grobalja i preko 10.000 srpskih grobova. Prema ovoj presudi, počinioci bi za to dobili 2.465 godina robije, a niko nije kažnjen ni jedan jedini dan.

Ne, varate se, ovo nije 16. vek. Ovo nije Osmanlijsko carstvo. Niste zalutali u neku Andrićevu pripovetku, „Leteći cirkus Montija Pajtona”, ili „Top listu nadrealista”. Ovo se dešava danas, 300 kilometara južno od Beograda. Usred civilizovane, bolje rečeno, orvelizovane Evrope, koja se pred svim ovim pravi gluva i slepa. Zato svi ovi primeri nisu samo sramota Arbanasa. Oni su sramota moderne zapadne civilizacije. A presuda Svetislavu Stojkoviću nije samo presuda ovom čoveku. To je presuda Evropi i njenim izvornim vrednostima. To je presuda svim ljudima koji veruju u istinu, pravdu i slobodu. U vrednosti vrline. U pravu Evropu. 

Autor je doktorand na Katedri za istoriju Filozofskog fakulteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici