Blog
Lični napredak: karikatura današnjice
Borisav Živanović
Jevrejska poslovica koju je Vladeta Jerotić često citirao kaže da "ako ne postanemo bolji, postaćemo gori". Džordan Piterson kao središnji motiv mitologije svih naroda vidi borbu između reda i nereda, odnosno poznatog i nepoznatog. Po njegovom viđenju, spoljašnje okolnosti primoravaju pojedinca da se suoči sa nepoznatim. Ukoliko uspešno odgovori na izazov, pojedinac izlazi jači i sposobniji za život. Ukoliko odbije suočavanjem sa nepoznatim, pojedinac biva kažnjen.
Očigledno je da tema odnosa pojedinca prema svetu, kao i klasifikacija načina ponašanja koji se smatraju održivim, odnosno neodrživim nije nova. Ipak, kao novi fenomen, početkom prošlog veka, javio se žanr knjiga grubo nazvan "lični napredak". Najuticajnija knjiga prilikom popularizacije ovog žanra bila je Kako osvojiti prijatelje i uticati na ljude Dejla Karnegija (How to Win Friends and Influence People, Dale Carnegie). Bestseler novijeg datuma je 7 navika uspešnih ljudi Stivena Kovija (The 7 Habits of Highly Effective People, Stephen R. Covey).
Pored dve knjige koje su najpoznatiji predstavnici žanra, postoji bezbroj izdanja čiji su glavni motivi: uspeh (apstraktan pojam), produktivnost, partnerski odnosi. Kao problem, pisci izdvajaju pojedinca i njegove "nepravilne" obrasce razmišljanja. Nepravilni su oni obrasci koji ne krive pojedinca za situaciju u kojoj se nalazi i koji ne "sagledavaju širu sliku", odnosno, koji ne vode računa "o interesu svih strana". Promenom načina razmišljanja u "pozitivan", one obećavaju čitaocu izlazak na put koji će ga učiniti boljim od drugih. Bitan motiv ovog žanra je takođe da "nije bitno pobediti u igri, već biti igrač".
Iako saveti zvuče zdravorazumski, postavio bih sledeće pitanje: šta novo oni donose u odnosu na klasično vaspitanje i elementarne veštine ponašanja u društvu? Zbog toga, želeo bih da analiziram okolnosti koje su dovele do popularnosti ovog žanra. Neophodno je razumeti okolnosti u društvu (pre svega, industrijalizaciju) i njihov uticaj na pojedinca. Takođe, nije zanemarljiv ni specifičan uticaj koji čitanje knjiga ostavlja na čitaoce.
Kao glavni izvor osećanja izdvojenosti i otuđenosti u pojedincu, Erih From vidi industrijalizaciju, život u velikim gradovima kao i nestanak tradicionalnog sistema vrednosti. Usko specijalizovana zanimanja kao i veliki gradovi prepuni reklama i ogromnih zgrada čine da se pojedinac oseća neznatno u odnosu na sistem koji je sam stvorio. Nestanak tradicionalnog sistema vrednosti, iako je oslobodio čoveka tradicionalnih okvira, nije ponudio novi pravac razvoja.
Izlaz iz ovog osećaja beznačajnosti je bio "bekstvo od slobode" u totalitarna društva komunizma i fašizma.
"Najbolja je ona knjiga koja ti govori ono što već znaš", govorio je Džordž Orvel. Rečnik i književni stil ovih knjiga je krajnje jednostavan (odnosno, siromašan). Može se slobodno reći da ovaj žanr predstavlja karikaturu vremena u kojem živimo. Sa jedne strane pritisnut nerealnim očekivanja, a sa druge strane ograničen svojim skromnim mogućnostima, čitalac veruje da će naći spas. Čitajući savete, vidi svoju svrhu u neosporno haotičnom okruženju.
Iako je upotrebna vrednost ovih saveta skromna (usudio bih se da kažem i beznačajna), one čitaoca ispunjavaju optimizmom. Stoga, možemo reći da ovakva literatura predstavlja svojevrsan placebo. U nepredvidivom okruženju, one konstatuju ulogu pojedinca i uveravaju ga da je na putu napretka, čak i u kompletnom odsustvu objektivnih mera poput povećanja plate ili rada na odgovornijim zadacima.
Stoga, da li ih možemo smatrati bezazlenom pojavom? Rekao bih nikako! Ulepšavanje istine i otvoreno laganje čitalaca nikako nije bezazleno! Bavljenje sporednim umesto suštinskim temama nanosi štetu napretku društva! Objektivni uticaj ovih knjiga je kočenje istinskog ličnog napretka. Koji je onda pravi način za ostvarivanje ličnog napretka? Po mojem viđenju, lični napredak se sastoji iz tri nerazdvojne celine. Prvu celinu je najjednostavnije opisati (ali najteže primeniti) - suočavanje sa svakodnevim izazovima života. Ne postoje dva ista života, te nije moguće ni da postoji objektivna formula za uspeh. Drugu celinu čini izučavanje stručne literature iz određene struke, kao i praćenje relevatnih dešavanja i trendova u struci. Treću celinu čini izučavanje umetnosti, koja omogućava uvid u vremena, situacije i živote možda nećemo doći neposredno u kontakt. Na žalost, ovo je verovatno najpotcenjeniji vid ličnog napretka.
