Intervju

Razgovor vodila: Jelena Bazović

Ovaj svet je samo kamen za moju maštu

Petar Hranueli, INTERVJU

Jedan od najplodotvornijih savremenih hrvatskih skulptora, Petar Hranueli,  govorio je o svom više decenijskom stvaralaštvu pred predstojeću grupnu izložbu u Beogradu. Kako je ovaj svet samo kamen za njegovu maštu, ali i šta je ključ njegovog uspeha, pokušali smo da saznamo od autora više nagrađivanih skulptura, koji je do sada izlagao na preko 60 samostalnih i 116 grupnih izložbi širom regiona i u inostranstvu...

 

Kako je počelo Vaše druženje sa kamenom? Zbog čega je baš kamen Vaša strast?

Na to pitanje ni sâm ne znam odgovor. Otkad znam za sebe, kamen je bio tu. A i moja ljubav prema njemu. Rođen sam na Braču. Moja prva sećanja su kamen, more i masline. Ta ljubav je oduvek postojala, nikada je nisam dovodio u pitanje. Oduvek sam imao osećaj povezanosti sa materijalom i podnebljem odakle dolazim.

Zastupate ideju da dobar vajar ne vaja kako se vaja, već kako on sâm vaja. Koliko Vam je bilo teško da pronađete svoj lični izraz u kamenu?

Za mene je vajanje oduvek bila igra, i kada sam počinjao, a igram se i danas. A kad se igramo, onda nema pravila, nema ograničenja, nema konačnog cilja. Igra je cilj sama po sebi. Kad umetnik stvara na takav način, to je iznad svih normi i pravila, a rezultat je uvek autentičan. Kad bismo svi ˮvajali kako se vaja”, svi bismo bili isti, a svet bi bio uskraćen za svu lepotu različitosti umetničkih izraza.

Sa kojim vrstama kamena ste radili? Koji kamen se najteže pokoravao Vašoj ruci?

Volim da kroz odabir materijala u kojem radim ostvarim vezu sa podnebljem. Gde god me je put odveo, pronalazio sam autentičan kamen. Dok sam bio na Braču, radio sam u bračkom kamenu, u Lici sam koristio lički crveni boksit. Mnogo radova izveo sam u zagrebačkom bizeku. Nalazio sam kamen u Šumadiji, radio puno u mermeru iz Karare i Prilepa. Radio sam čak i u kamenu iz Sićeva. Svaki je komad kamena različit. Kroz rad sam naučio da kamen ne treba pokoravati. Sa kamenom treba komunicirati, treba ga razumeti. Kad razumeš materijal u kojem radiš, kad mu se posvetiš, ništa nije teško, samo u zavisnosti od odabira kamena pristupaš na drugačiji način.

Stvarali ste figurine od plavog, zelenog i raznobojnog stakla, a ovogodišnji ciklus je od prozirnog. Zahteva li staklo nežniji pristup nego kamen, s obzirom da je njegova osnovna osobina krtost?

Da, jedan sam od retkih umetnika koji obrađuju staklo na isti način kako obrađuju i kamen. Moji radovi u staklu nisu liveni, već komad staklene mase brusim, glačam. Staklo koje koristim zapravo je neka vrsta taloga koji ostane nakon topljenja, masa namenjena daljoj preradi. To su po pravilu nepravilni oblici, uglavnom manjih formata, što dosta određuje i konačnu formu samog rada. Često su u samoj staklenoj masi krhotine nevidljive golim okom, a usled nepažnje staklo lako puca. Tako da, da, rad sa staklom podrazumeva ljubav i nežnost.

Koliko je teško samostalnim skulptorima na ovim prostorima, i uopšte samostalnim umetnicima? Koliko to tačno odricanja i ograničenja podrazumeva u Vašem slučaju?

Živimo u čudnim vremenima. Mislim da je svima koji žive od svog rada teško na ovaj ili onaj način, pa i umetnici dele tu sudbinu. A onda opet, boriš se tako što radiš i radiš, čak i kad misliš da nema preteranog smisla. Svaki posao kojem je čovek posvećen podrazumeva da se nečega odrekneš, nekad se odrekneš onih osam sati sna, nekad propustiš neko druženje ili jednostavno ne stigneš da budeš svuda gde bi možda želeo da budeš. E sad, ograničenja... Svedoci smo da imamo sjajne umetnike na ovim prostorima koji upravo ispisuju istoriju umetnosti. Sigurno je da bi bili još bolji kada ne bi bilo materijalnih ograničenja za realizaciju radova, kada bi zaista mogli da izvedu sve ono što mogu i zamisle. Drugih ograničenja nema! Umetnost je sloboda, a sloboda je na potpuno drugoj strani.

Gde se sve Vaša dela mogu naći i pogledati u Srbiji?

Puno mojih radova se nalazi u privatnim zbirkama širom Srbije. Deo su stalne postavke u Belgrade Art hotelu, a veći formati su postavljeni u polju lavande u selu Tamnjanica, gde se nalazi sedište likovnog udruženja Pigmalion.

Za Vas važi epitet da ste jedan od najzastupljenijih i najproduktivnijih savremenih skulptora u Hrvatskoj, a rekli bismo i šire. Kojim strategijama održavate tu vrstu prisutnosti na vajarskoj sceni?

Strategija je vrlo jednostavna - podrazumeva rad, rad i samo rad. Kad si uporan u tome što radiš i kad radiš ono što voliš, bez preteranog razmišljanja o nekakvim konačnim ciljevima i rezultatima, oni sami dođu, a da nisi ni svestan toga. Umetnicima je danas teško jer, osim što se bave produkcijom radova, oni  moraju biti i menadžeri, trgovci, poznavaoci makar osnovnih stvari u marketingu... A opet, kraj XX i početak XXI veka doneli su neke nove alate i mogućnosti za promociju umetnosti, a ja se trudim da ih iskoristim. Ne razmišljam zapravo o tome kao o nekoj strategiji, radim onako kako me unutrašnji osećaj vodi, možda je i to neka strategija. I ono što često ponavljam, posebno mlađim kolegama, ključ je u povezivanju, u spajanju, u stalnoj komunikaciji. 

Venere (ali i bikovi) dominiraju Vašim opusom. Kada ste prvi put osetili da su simboli iz praistorije Vama lično bliski i da u njima pronalazite odušak svojoj mašti?

Vrlo rano! Oduvek sam nalazio inspiraciju u mitskom, u arhetipskom. Uveren sam da neke stvari nosimo u sebi kao nasleđe, a da toga nismo ni svesni. Onda nam se neke stvari dopadnu, ni sami ne znamo zašto tačno, prepoznamo nešto u nečemu, a nismo sigurni šta smo to prepoznali. A objašnjenje je zapravo, uveren sam, u nama samima, u tim zapisima koje nosimo nataložene. Čini mi se da sam zato forme koje pominjete od najranijih dana prepoznao kao bliske i poznate, a tu leži i odgovor na pitanje zašto radim to što radim.

Vaša venera je uvek u pokretu: odbegla je, šeta, trči, zakovitlana vetrom... Tako ste stvorili jednu posve autentičnu veneru-ženu. Odakle crpite inspiraciju za ove uvek nove varijetete?

Inspiracija je svuda oko nas... Inspirišu me priče, inspirišu me neki događaji, inspiriše me stvarnost. Inspirišu me i ljudi iz okruženja, a da često nisu ni svesni toga. Inspirišu me putovanja i upoznavanje novih kultura i obrazaca. Inspiracije mi nikad ne nedostaje, ponekad samo vremena da se kroz rad izrazim o svemu što me inspiriše.

Vetar je u Vašem opusu izuzetno važan element. Da li je to otisak Vašeg rodnog Brača koji živi u Vama i Vašim delima i kovitla sve venere koje Vas prate?

Lepo ste to primetili. Da, kad odrastete na ostrvu, vetar je nešto što i raduje i plaši, nešto što ti i prija i ne prija, ali je uvek tu. Prvo shvatiš da nešto duva, onda im naučiš imena i kako se razlikuje hladna bura od prijatnog maestrala. Kasnije kreneš da razmišljaš o vetru, a što više o njemu razmišljaš, nemoguće je da ne počneš da ceniš tu silu i snagu. Vetar oblikuje, vetar stvara... Ne vidiš ga, ali ga osećaš, ima neke lakoće u njemu.Volim vetar. Moja sjajna koleginica i velika srpska umetnica Maja Obradović u tekstu za Katalog povodom prošlogodišnje izložbe u beogradskoj Galeriji 73 napisala je: ,,Jedan je Petar, a Petar je Vetar”. Maja je jako fina, pa nije rekla moj puni nadimak kad se šalimo, ali eto, toliko volim vetar da ga imam u svom nadimku.

U Beogradu će od 1. marta 2022. godine u galeriji Nikola Radošević moći da se pogledaju Vaši radovi uz radove Marka Tubića i Petra Mošića. Šta ste nam uz svoje prijatelje i kolege lepo pripremili ovoga puta?

Tako je! Velika mi je čast da izlažem uz dvojicu sjajnih kolega i prijatelja čije radove izuzetno cenim i poštujem. Predstaviću se radovima u mermeru manjih i srednjih formata. Ne bih puno otkrivao, dođite da pogledate izložbu!

Podelite sa našim čitaocima poneki plan za ovu 2022. godinu...

Posle izložbe u martu uzeću učešće i na Bijenalu minijature u Gornjem Milanovcu (april) po prvi put do sada i tome se jako radujem. Od 1. juna imam samostalnu izložbu u Muzeju Hercegovine u Trebinju, a krajem juna izlagaću i u Nemačkoj. U julu me očekuje vajarski simpozijum u Tamnjanici u organizaciji Likovnog udruženja Pigmalion. Tek sam stigao do leta sa nabrajanjem, a planova je zaista puno!

 

 

Ne preostaje ništa drugo nego da naše čitaoce uputimo na neku od pomenutih izložbi! Verujemo da će svako pronaći neku figurinu po svom ukusu i želji...