Blog

prvi deo

Uticaj Starog Zaveta na Boba Dilana (1/3)

Stefan Basarić

Kroz čitavu istoriju umetnosti mitska i legendarna ispredanja o svetu (naročito o njegovom nastanku) inspirisala su umetnike (svih grana umetnosti) da te mitske sadržaje inkorporiraju u svoja umetnička dela.

Dvadeseti vek, odnosno modernizacija načina života uticala je i na umetnost – razvila se potreba kod umetnika da, neretko, sadržaje svojih umetničkih dela baziraju na postojećem, na nekoj (opštepoznatoj) građi iz kulturne prošlosti pa, stoga, dolazimo i do intertekstualnosti, odnosno do očiglednih veza (naslanjanja) koje uočavamo između jednog savremenom umetničkog dela i nekog dela iz (dalje ili bliže) prošlosti.

Velika riznica inspiracije evropskih, ali i (generalno) umetnika na zapadu, dvadesetog stoleća, leži u tekstovima Starog Zaveta i Biblije. Knjige – koreni dvaju religija (judaizma i hrišćanstva) su, od svog nastanka, bile temelj mnogim slikarima, piscima, vajarima, muzičarima i ostalim umetnicima koji su svoj izraz mogli da provuku kroz prizmu sakralnih judeo-hrišćanskih tekstova. Samo u dvadesetom veku ovakvih primera ima bezbroj, a u ovom radu će, konkretno, biti govora o stvaralaštvu uticajnog kantautora Roberta Alena Cimermana, rođenog na američkom tlu (u Minesoti) godine kada njegova država ulazi u pakao Drugog svetskog rata.

Od mnogih pseudonima najpoznatiji mu je, svakako, Bob Dilan. U njegovom radu (on traje već šestdeset godina) postoji sijaset prepoznatljivih karakteristika (zbog kojih i jeste toliko poznat, širom sveta) kao što su upotreba usne harmonike, gitare, prepoznatljiv glas i njegova pojava, ali prvenstveno, Bob Dilan jeste to što jeste upravo zbog tekstova svojih pesama. On, kroz svoje pesme, komunicira sa svetom iz perspektive (tog) sveta – on peva o siromaštvu, o gladi, od nejednakosti među ljudima, o ratovima, o ljubavi, o prolaznosti, o umetnosti na jedan prepoznatljiv način kombinovanja svakodnevnog sa onim dubinskim, mitskim, filozofskim u čoveku.

Od dve stotine četrdeset i šest napisanih pesama njih osamdeset i devet imaju neke biblijske/starozavetne reference[1]. Bob Dilan jeste autor privrežen biblijskom diskursu u svom stvaralaštvu, ali je, s druge strane, veoma neodređen po pitanju lične konfesije što njegov rad čini još specifičnijim dajući mu notu spiritualnog muzičara/pesnika. Pored pesama inspirisanih biblijskim motivima pisao je pesme o ljubavi, pesme kojima je kritikovao savremeno društvo i politiku, takođe, on se bavio problemom same ljudske egzistenciju u dvadesetom veku, najkrvavijem od svih.

Rad će pratiti preklapanja, odnosno interktekstualne vezebiblijskih/starozavetnih motiva sa nekolicinom pesmama Boba Dilana, hronološki, od prvog do poslednjeg albuma.

Masters of War – The freewheelin’ Bob Dylan (1963)

U pesmi Gospodari rata autor kritikuje principe moći pod kojima počiva savremeni svet, svet dvadesetog veka (ali našeg, dvadeset i prvog). On se obraća direktno moćnicima, zavojevačima (Vi koji pravite sve te puške/ Vi koji pravite sve te smrtnosne avione/ Vi koji pravite sve te velike bombe... ) poručujući im kako su providni, kako ih je spoznao i jasno mu je kakvo zlo i haos čine u svetu. U trećoj strofi on pravi direktnu paralelu sa Judom, biblijskim likom – simbolom zla u svetskoj (naročito hrišćanskoj) kulturi; poredi zlotvore distihom Kao Juda nekad/ Vi lažete i obmanjujete . Priče o Judi i njegovoj izdaji Hrista mogu se pronaći u sim javanđeljima. Ovom pesmm Dilan potvrđuje neke poznate teorije zavere prema kojima su obični ljudi samo žrtve jednog većeg (navodno tajnog) mehanizma obmane; kantautor kaže osporava misao da u ratu ima pobednika – rat je emanacija ljudskog zla u kojoj svi izlaze kao prevareni gubitnici. Sa pozicije lirskog subjekta Dilan optužuje moćnike govoreći o jednoj fundamentalnoj hrišćanskoj vrednosti – o praštanju kao praksi oslobađanja ličnosti; međutim u ovoj pesmi uviđa se Dilanov skepticizam povodom praštanja ovakvih ljudima za njihova zlodela (Čak ni Isus vam ne bi nikada/ Oprostio to što radite ). U sledećoj strofi on kritikuje same predstavnike zla, ali i pripadnike Crkve pitanjem da li taj novac koji (izazivajući ratove i stradanja) dobijaju može da im omogući oprost (ovim referira i na skandal povodom indulgencija – novčanih oproštajnica za grehe) nedela. Naposletku, pomalo nihilistički pristupa čitavom problemu tvrdeći kako ni oni (zlotvori) ne mogu pobeći od neminovnosti smrti kao kraja ljudske egzistencije. U poslednjoj strofi poručuje da će se radovati okončanju njihovih života. 

A hard rain’s a-gonna fall - The freewheelin’ Bob Dylan (1963)

Pesma je apostrofa mladom plavookom dečaku s kojim Dilan razgovara kroz pitanja i odgovore. Nemilosrdna kiša se sprema (naslov pesme) se ponavlja na kraju svake strofe i odzvanja kroz pesmu. U njoj Dilan svojim fantastičnim nabrajanjima onoga što je on/ dečak iz pesme video u svom životu kritikuje savremeno društvo i njegove slabosti. Taj repetitivni refren direktno upućuje na starozavetnu priču o potopu u kom je svet, barem na kratko, očišćen od greha razvratnosti i neurastenije. Sličan scenariju našoj civilizaciji predviđa/ priželjkuje autor ove pesme.

With God on our side – The Times They Are-A-Changin’ (1963)

Bob Dilan pravi jedan hronološki pregled američke istorije od njenog nastanka do konkretne godine (1963.) kada su aktuelne političke igre između zapadnog i istočnog bloka, odnosno kapitalističkog i komunističkog političkog rešenja. Pesma je hvalospev američkoj državi, na određeni način, s potenciranjem duhovnog oslonca na hrišćanskog Boga koji je, od kad ona postoji, uz američku državu. Dilan se uzdržava od komentarisanja američkog imperijalizma i od njihovog pokoravanja i istrebljivanja Indijanaca; on je u ovoj pesmi, pre svega, američki patriota, a zatim i hrišćanin. Treću strofu pre završetka pesme on posvećuje dogmatskom strahu od Rusa koji je, od samog rođenja lirskog subjekta, uktivan u sistem razmišljanja američke omladine, zatim, u sledećoj strofi Dilan razmišlja o Judinoj izdaji Hrista (Razmišljao sam o tome/ Kako su Isusa Hrista/ Izdali poljupcem... ) gde se, na kraju, pita je li Bog bio uz Judu, odnosno Juda Iskariotski uz Boga. On začikava čitaoce/slušaoce da sami razmisle o tome je li ta izdaja bila deo jednog većeg plana, božjeg plana. Pesmu završava umorno nadajući se da će, ponovo, Bog biti na njihovoj (ovog puta na strani ljudi koji priželjkuju mir) strani i sprečiti potencijalni rat neslućenih razmera (Ako je Bog na našoj strani/ On će sprečiti rat) .

When the ship comes in – The Times They Are-A-Changin’ (1963)

Kada brod stigne može se čitati kao specifično proročanstvo, a ono se oslanja na Novi Zavet, odnosno na Otkrovenje Jovanovo. (Oh doći će dan/ Kada će vetrovi stati/ I kada će i povetarac prestati da ćarlija./ Biće to nalik muku koji zavlada/ Pre nego što počne uragan/ U času kada taj brod stigne. ) – (I potom viđeh četiri anđela gđe stoje na četiri ugla zemlje, i drže četiri vjetra zemaljska, da ne duva vjetar na zemlju, ni na more, niti na ikakvo drvo. ) Dakle, referenca na sliku kraja sveta iz Novog Zaveta je i više nego jasna. Dilanov brod predstavlja jednu metaforu novog doba, prekid sa starim svetom, taj brod je otkrovenje, taj brod donosi kraj sveta kakvog poznajemo. U poslednjoj strofi ove pesme Dilan predviđa smrt neprijateljima (neprijatelji mogu biti tumačeni, na ovom mestu, kao neprijatelji vere, mira, ljubavi, nekog hrišćanskog poretka generalno) u moru (I poput faraonovog plemena/ Oni će se podaviti u nadošlom moru ) čime pravi direktnu aluziju na drugu knjigu Mojsijevu (14:26-28) gde stoji: 26. A Gospod reče Mojsiju:/ Pruži ruku svoju na more,/ Neka se vrati voda na Misirce,/ na kola njihova i na konjike njihove./ 27. I Mojsije pruži ruku svoju na more,/ i dođe opet more na silu svoju pred zoru,/ a Misirci nagoše bježati prema moru;/ i Gospod baci Misirce usred mora./ 28. A vrativši se voda potopi kola i konjike sa svom vojskom Faraonovom,/ što ih god bješe pošlo sa njim u more, i ne osta od njih nijedan.  Ovu pesmu autor završava legendarnom slikom iz Starog Zaveta, pričom o sukobu Davida i Golijata  (I poput Golijata/ Oni će biti pobeđeni. ). Na ovaj način autor pesme zakružuje jednu celinu, načinivši tako sliku o ponovnom dolasku Hrista kroz perspektivu starozavetne priče o Davidu koji je pobedio Golijata, odnosno, u ovoj pesmi je brod metaforična predstava Isusa, a zli ljudi neprijatelji su oličeni u Golijatu koji strada i umire.

Gates of Eden – Bringing it all back home (1965)

Knjiga Postanja je jedan od fundamentalnih tekstova na kojima počiva hrišćanstvo i hrišćanska filozofija nastanka života na Zemlji i prvih ljudi. U pesmi Vrata raja Bob Dilan se oslanja upravo na prvu knjigu Mojsijevu (poznata i kao knjiga Postanja) 3:23. I Gospod Bog izagna ga  iz vrta edemskoga da radi zemlju,/ od koje bi uzet./ 24. I izagnav čovjeka postavi pred vrtom edemskim heruvima s plamenijem mačem,/ koji se vijaše i tamo i amo,/ da čuva put ka drvetu od života.  Progonom prvih ljudi iz raja nastupa smrtnost čoveka (usled grešnosti njegove) i dolaskom Hristovim i žrtvom njegovom čovečanstvu je, ponovo, omogućeno da se u Edenski vrt vrati tako što će živeti po hrišćanskim načelima, praktikujući verovanja i običaje – raj, iznova, postaje hrišćanski ideal i nagrada za dobar i bogougodan ovozemaljski život. Kantautor sve to uzima u obzir kada gradi ovu svoju pesmu. Taj refren Vrata raja koji se ponavalja (sa varijacijama) devet puta u pesmi jeste osnovni motiv razgranat kao ideja povratka čoveka u prostor odakle je prognan. Rajski prostor bio je (i danas je) veliki motiv umetnicima jer je raj prostor gde se nalazi Gospod, duše umrlih koje prihvatiše Hrista za Spasitelja i to je prostor večnog života bez muke i bola. Glorifikujući Edemski vrt Dilan piše kako unutar rajskog prostora nije važno šta je stvarno, a šta ne; u raju nema iskušenja, kao ni greha, u Edemskom vrtu duše su srećne i smeju se i naposletku Dilan govori o tome kako bi raj trebalo da bude iskonska težnja ljudima jer je Carstvo Nebesko jedina istina.

It’s allright Ma (I’m only bleeding) - Bringing It All Back Home (1965)

Čitava ova pesma je lament nad stvarnošću sa određenim pasažima koji se mogu povezati sa biblijskim motivima. Druga strofa završava stihovima: Šuplji rog svira protraćene reči/ Dokazuje da upozorava/ Da on nije obuzet rađanjem/ Već umiranjem  što može da upućuje na Isusa koji vaskrsava, odnosno na to da je on prvo morao umreti da bi, vaskrsavši, pobedio smrt i tako ustanovio osnovna verovanja kod hrišćana. U ovoj pesmi, a u njoj Dilan bržim ritmom izgovara reči pesme (podseća načinom izvođenja na ono što će se, kasnije, nazvati rep muzikom), provejava jedan melanholični ton, ton egzistencijalnih pitanja u životu bilo kog, to jest svakog čoveka. Pomalo se naslanja na hrišćansku ideju tolerancije i praštanja Dilan stihovima: Dok drugi kažu ne mrzi ništa drugo/ Izuzev mržnje . U sledećoj strofi posvećenoj umnožavanju lažnih sadržaja (kao što su puške-igračke ili figure Isusa boje mesa koje svetlucaju u mraku) Dilan se fokusira (poentirajući) na završnu misao: Ne moraš daleko da gledaš da bi video/ Da je malo toga/ Istinski sveto ; dakle, on se osvrće na sliku posrnulog društva osuđujući, suptilno, nihilističke vrednosti gde, zapravo, danas kao ni tada, malo toga ima neku vrednost, svetost, značaj. Na to se nadovezuje stih: Propaganda, sve je lažno . Nanovo banalizujući pokvarenost društvenih normi i te besmislene trke za sticanjem materijalnog Bob Dilan piše/peva o činjenici da su svi smrtni i da se smrti, jednostavno, ne može pobeći, da su svi ljudi pred tim fenomenom prestanka postojanja bezuslovno jednaki, ma kako im životi izgledali.

Tombstone Blues – Highway 61 Revisited (1965)

Ova pesma gde Dilan, u naslovu, spaja muzički pravac (bluz) i nadgrobni spomenik sa svim svojim značenjima nema nimalo morbidni karakter kakav bi mogao biti tumačen bazirajući se isključivo na njenom naslovu. Ona funkcioniše kao društvena kritika (sam refren - Mama's in the factory, she ain't got no shoes/ Daddy's in the alley, he's lookin' for food/ I'm in the kitchen with the tombstone blues  - može se tumačiti sa socijalnog aspekta) gde se autor bavi marginalizovanim junacima (trudna mlada, ciganin Dejv, glavnokomandujući itd.) kroz vizuru savremenog sveta. Međutim, u pesmi se javlja Jovan Krstitelj gde ga Dilan ironizuje spajajući ga u dijalog sa glavnokomandujućim od kog Jovan traži skrovište (konkretno u tekstu pesme stoji – rupa). U pesmi se javlja referenca na Samsona koji ubija hiljade Filistejaca magarećom kosti , međutim, akcenat je na filistejskom kralju koji, iz poštovanja prema svojim poginulim vojnicima ostavlja njihove vilične kosti na grobove im – ton ove strofe je satiričan. Dotiče se i Dalide u ovoj pesmi, ironizujući njene suze; Dilan ih je prikazao kao suze radosnice. Referenca na priču od Dalidi i Samsonu , odnosno njenoj izdaji, može poslužiti za razumevanje ironije koju koristi kantautor. Pošto ju je tri puta prevario (ne otkrivajući joj gde mu leži nadnaravna snaga), ona ga privoli da joj se otkrije (snaga mu je počivala u kosi) i zatim ga izdaje Filistejcima. Međutim, uz božju pomoć on ih sve poubija činom samoubistva (ruši kuću gde je filistejski narod bio okupljen).

Like a rolling stone - Highway 61 Revisited (1965)

Ova pesma, jedna od Dilanovih najpoznatijih, obeležena kao pesma broj jedan u celokupnoj istoriji rok muzike , nosi u sebi višeznačnost i bogatstvo mogućih tumačenja. Jedna perspektiva kroz koju se može razumeti ova pesma je perspektiva stare jevrejske posledice Dabogda imao pa nemao jer je žena (kojoj se lirski subject obraća) – protagonistkinja pesme – opevana u svoj gorčini svog pada, najpre materijalnog, a usled toga i moralnog. Tekst ove pesme stvara reski ukus poraza i ljudske prolaznosti kod čitaoca/slušaoca. Međutim, postoji i engleska poslovica Na kamenu koji se kotrlja ne hvata se mahovina što aludira na mobilnost čoveka kao osnovni uzrok njegove beskorenosti, odnosno čovek krećući se kroz život ne može nigde, zapravo, da se smiri, odnosno ustali. A postoji i varijanta tumačenja teksta kroz biblijsku prizmu Isusove filozofije da čovek treba da se otarasi svega materijalnog (Kad nemaš ništa, nemaš ništa da izgubiš)  kako bi lakše spoznao dubine ljudske duše i bolje razumeo/zavoleo Boga. 

All along the watchtower – John Wesley Harding (1968)

Čitavom dužinom stražarske kule je višestruko obrađivana (u muzičkom smislu) i analizirana pesma, najviše zbog svog teksta. U prvom delu pesme dijalog se odvija između lakrdijaša (joker) i lopova. Većina tumačenja se oslanja na jevanđelja po Mateju (27: 38), Marku (15: 27), Luki (23: 39-44) i Jovanu (19:18); na situaciju gde je Hrist već razapet između dva lopova. Od ta dva lopova jedan je prihvatio hrišćanstvo i za njega se veruje da, u Dilanovoj pesmi, razgovara sa Isusom. Na zbunjenost svog sagovornika (Previše je konfuzije, niko da mi uzvrati dobrim ) lopov odgovara kako je mnogo onih koji život uzimaju kao šalu, ali da su njih dvojica takav stav prema životu prevazišli i da su to besmislice. Što može  da upućuje na ideju vaskrsenja Hristovog, odnosno čoveka kao bića. Nije potpuno jasno ko je lakrdijaš, a ko lopov, ali se hrišćanska ideja spasenja i onozemaljskog života u veri podvlači kao dominantna, u prvom delu pesme. U drugom delu pesme prikazan je pejzaž, odnosno atmosfera van dijaloga dvojice junaka. Dok se čita tekst ove pesme (ili dok se ona sluša) lako se može zamisliti ambijent nekakve pustinje, sumraka, i stražarske kule ispred koje su ljudi, dok u daljini lelujaju figure dvojice jahača. Dilanova referenca je povezana sa knjigom proroka Isaije (20:3) gde stoji: Tada reče Gospod: kako ide sluga moj/ Isaija go i bos za znak i čudo što će biti do/ tri godine Misiru i Etiopskoj  - u pesmi su prikazane žene koje se kreću oko stražarske kule, kao i bosonoge sluge. Zatim se pojava dvojice jahača iz daljine i režanje mačke povezuje sa knjigom proroka Isaije (21:7-8) gde piše: I viđe kola, i dva reda konjika... a zatim i I povika kao lav...  Dakle, u ovoj pesmi Dilan ukršta starozavetni tekst sa novozavetnim i pravi sintezu ova dva teksta tako da čine jednu priču s jasnom hrišćanskom porukom spasenja u veri.

I Pity the Poor Immigrant - John Wesley Harding (1968)

Pesma Žao mi je jadnog doseljenika po tonu i sadržaju jeste tužbalica, a ono što je određuje jeste intertekstualna veza sa drugom knjigom Mojsijevom kao i trećom (Levitskom). U sve tri strofe lirski subjekt oseća žaljenje prema doseljeniku/iseljeniku koji predstavlja čitav izraelski narod. Početni stihovi (Žao mi je jadnog doseljenika/ koji želi da je ostao kod kuće) upućuju direktno na priču o izlasku Izraelaca iz Egipta i o početku njihovog lutanja Sinajskoj pustinjom (druga knjiga Mojsijeva 16: 2-3: I stade vikati sav zbor sinova Izrailjevijeh na Mojsija i na Arona u pustinji, I rekoše im sinovi Izrailjevi: kamo da smo pomrli od ruke Gospodnje u zemlji Misirskoj, kad sjeđasmo kod lonaca s mesom i jeđasmo hljeba izobila! jer nas izvedoste u ovu pustinju da pomorite sav ovaj zbor glađu. ); autor se u istoj strofi, na njenom kraju, hvata za jedan jevrejski sindrom – sindrom samomržnje (... koji strasno prezire svoj život/ a isto tako se plaši smrti). U drugoj strofi Dilan žali iseljenikovo prokletstvo taštinu nezasitost zaslepljenost srebroljubljivost i njegov neizlečivi jad -  što je u direktnoj vezi sa trećom knjigom Mojsijevom (26:19-33 ). Do kraja pesme kantautor će se oslanjati na motive iz treće knjige Mojsijeve i na njima graditi pesničke slike žalosti.

 

 

[1] Skot Maršal, Bob Dylan: A spiritual life, WND Books, Vašington, 2017

[2] Marković Dejan, Bob Dilan – Mr.Tambourine Man, Mediterran publishing, Novi Sad, 2001, str. 30.

[3] Isto, str. 30.

[4] Isto, str. 31.

[5] Isto, str. 61.

[6] Isto, str. 62.

[7] Isto, str. 68.

[8] Otkrovenje Svetog Jovana Bogoslova, 7:1

[9] Marković Dejan, Bob Dilan – Mr.Tambourine Man, Mediterran publishing, Novi Sad, 2001, str. 69.

[10] Daničić Đura, Stefanović Karadžić Vuk, BIBLIJA ili Sveto pismo Staroga i Novoga Zaveta, Glas Mira, Beograd, 2008, str. 65.

[11] Prva knjiga Samuilova 17:49-50.

[12] Marković Dejan, Bob Dilan – Mr.Tambourine Man, Mediterran publishing, Novi Sad, 2001, str. 69

[13] Adama, a sa njim, naravno i Evu.

[14] Daničić Đura, Stefanović Karadžić Vuk, BIBLIJA ili Sveto pismo Staroga i Novoga Zaveta, Glas Mira, Beograd, 2008, str. 3.

 

[15] Marković Dejan, Bob Dilan – Mr.Tambourine Man, Mediterran publishing, Novi Sad, 2001, str. 148.

 

[16] Isto, str. 149.

[17] Isto, str. 149.

[18] Isto, str. 151.

[19] Mama je u fabrici, ona nema cipele/

Tata je na ulici, on traži hranu,

Ja sam u kuhinji sa nadgrobnim bluzom

[20] Knjiga o Sudijama, 15: 15-17

[21] Knjiga o Sudijama, 16.

[22] Marković Dejan, Bob Dilan – Mr.Tambourine Man, Mediterran publishing, Novi Sad, 2001, str. 159.

[23] Isto, str. 157.

[24] Isto, str. 192.

[25] Daničić Đura, Stefanović Karadžić Vuk, BIBLIJA ili Sveto pismo Staroga i Novoga Zaveta, Glas Mira, Beograd, 2008, str. 606.

 

[26]Isto, str. 607.

[27] Daničić Đura, Stefanović Karadžić Vuk, BIBLIJA ili Sveto pismo Staroga i Novoga Zaveta, Glas Mira, Beograd, 2008, str. 67.

 

[28] Potrću ponos sile vaše, i učiniću da nebo nad vama bude kao gvožđe a zemlja vaša kao mjed.

Snaga će se vaša trošiti uzalud, jer zemlja vaša neće rađati roda svojega, i drveta po zemlji neće rađati roda svojega.

Ako mi uzidete nasuprot i ne htjedbudete slušati me, dodaću vam sedam puta više muka prema grijesima vašim.

Pustiću na vas zvijeri poljske, koje će vam đecu izjesti i stoku potrti i vas umaliti, i opustjeće putovi vaši.

Ako se ni od toga ne popravite, nego mi jošte uzidete nasuprot,

I ja ću vama ići nasuprot, i biću vas još sedam puta više za grijehe vaše.

Pustiću na vas mač, koji će osvetiti moj zavjet; a kad se sležete u gradove svoje, tada ću pustiti pomor među vas, i bićete predani u ruke neprijatelju.

I kad vam slomim potporu u hljebu, deset će žena peći hljeb vaš u jednoj peći, i davaće vam hljeb vaš na mjeru, i ješćete a nećete se nasititi. Ako me ni tako ne stanete slušati, nego mi uzidete nasuprot,

I ja ću vama s gnjevom ići nasuprot, i sedam puta većma karaću vas za grijehe vaše.

I ješćete meso od sinova svojih, i meso od kćeri svojih ješćete.

Razvaliću visine vaše, i oboriću idole vaše, i metnuću trupove vaše na trupove gadnih bogova vaših, i mrziće duša moja na vas.

I obratiću gradove vaše u pustoš, i razoriću svetinje vaše, i neću više mirisati mirisa vašega.

I opustiću zemlju da će joj se čuditi neprijatelji vaši, koji će živjeti u njoj.

A vas ću rasijati po narodima, i učiniću da vas gone s golijem mačem; i zemlja će vaša biti pusta i gradovi vaši raskopani.