Agora
Humanizam u 21. veku
Genetsko zagađenje
Naomi Klajn
Na rafovima ogromnog supermarketa Loblaws, između sosa President`s Choice Memories of Kobe i testenine Memories of Singapore, nalaze se i zalihe novog specijaliteta; zacrnjene nalepnice na organski proizvedenoj hrani. Na ovim kutijama je ranije stajalo „Bez genetski modifikovanih organizama“, ali je tada najveći kanadski lanac prodavnica odlučio da takve etikete više neće biti dozvoljene.
Na prvi pogled deluje da takva odluka nema mnogo tržišnog smisla. Kad su se prvi Frankenfood protesti prelili u Evropu, lanci kao što su Tesco ili Safeway užurbano su pokušali da zadovolje zahteve potrošača obeležavajući svoje sopstvene proizvode kao genetski nemodifikovane. Kada je Loblaws ušao na tržište zdrave hrane sa svojim proizvodima President`s Choice Organic, izgledalo je da kreću istim putem. Kompanija je u reklamama ponosno isticala da atestirani organski proizvedeni proizvodi ne smeju da sadrže genetski modifikovane organizme.
A onda potpuna promena stava, saopštena javnosti: ne samo da Loblaws neće posebno obeležavati genetski nemodifikovane proizvode, nego to neće dozvoljavati ni drugim proizvođačima hrane. Rukovodstvo kompanije kaže da jednostavno nema načina da proveri šta je zapravo genetski nemodifikovano, sve je isuviše komplikovano.
Više od 90 % kanadskih građana izjašnjava se u istraživanjima javnog mnenja da želi vidljive nalepnice na proizvodima koje bi isticale da li je modifikovana genetska struktura hrane koju kupuju. Međutim, Galen Veston, predsednik Loblaws Companies, javno je upozorio da takva inicijativa „ima svoju cenu“. To delimično objašanjava zacrnjivanje markerima; ako Loblaws drži organski proizvedene proizvode koji su označeni kao genetski nemodifikovani, teško će objasniti zašto kompanija ne obaveštava kupce koja hrana sadrži genetski modifikovane sastojke, kao što je slučaj sa gotovo 70 % hrane u Kanadi. Tako se trgovac odlučio za drastičan izbor; umesto da pruži kupcima neke od informacija koje traže, on im neće pružiti nikakve informacije.
Ovo je tek jedna bitka u ratu koji poljoprivredna industrija vodi protiv izbora potrošača u sporu oko genetskog inženjeringa- ne samo u Kanadi već u celom svetu. Suočena sa 35 zemalja koje su razvile ili razvijaju zakone o označavanju genetskog modifikovanja, izgleda da industrija čini sve što može da te evropske ili azijske etikete učini jednako zastarelim kao one koje su izgrebane kod Loblaws-a. Kako? Zagađajući većom brzinom nego što države mogu donositi zakone.
Na primer, jedna od kompanija koja je bila prisiljena da ukloni svoje nalepnice je Nature` Path, firma iz Delte u Britanskoj Kolumbiji koja se bavi organskom proizvodnjom hrane. Početkom ovog meseca, predsednik kompanije Aran Stivens rekao je za Njujork Tajms da genetski modifikovani materijal pronalazi svoj put do organski uzgojenih useva. „Pronašli smo tragove u kukuruzu koji je bio uzgajan deset do petnaest godina. Ne postoji dovoljno visok zid koji može da spreči širenje tih stvari“.
Neke kompanije koje se bave organskom proizvodnjom razmišljaju o pokretanju tužbe protiv biotehničke industrije zbog zagađenja, ali zakonska regulativa ide u suprotnom pravcu. Monsanto je tužio Persija Šmejsera, farmera iz Saskačevana, nakon što je njihovo patentirano, genetski modifikovano seme uljane repice doletelo u njegova polja sa kamiona u prolazu i sa susednih polja. Monsanto tvrdi da je Šmejser ukrao njihovu imovinu budući da je raspršeno seme pustilo korene. Sud je uvažio tužbu i naložio farmeru da ispati kompaniji dvadeset hiljada dolara kao i da snosi sudske troškove.
Najpozatiji slučaj kontaminacije je StarLink kukuruz. Nakon što je ta genetski modifikovana kultura (namenjena ishrani životinja i ocenjena kao neprikladna za ljude) pronašla svoj put u zalihe hrane, vlasnik patenta Aventis je predložio sledeće rešenje; umesto da se promeni ime kukuruza, zašto da se ne odobri konzumacija ljudima? Drugim rečima, promenimo zakon da bi odgovarao kontaminaciji.
Širom sveta potrošači praktikuju obnovljenu političku moć, zahtevajući ponudu organski proizvedene hrane u supermarketima i tražeći od svojih vlada precizno označavanje GMO proizvoda. Međutim, džinovske poljoprivredne kompanije-kojima podršku daju pljačkaški zakoni o intelektualnom vlasništvu- za sve to vreme unakrsno zaprašuju, kontaminiraju, zagađuju i prepliću globalne zalihe hrane da će zakonodavci možda biti prinuđeni da dignu ruke od svega. Kao što kaže kritičar biotehnike Džeremi Rifkin „oni se nadaju da će zagađenje biti toliko veliko da to jednostavno postane fait accompli“.
Kada se jednog dana setimo ovog trenutka, žvaćući svoju genetski modifikovanu Natural Values hranu nalik zdravoj hrani, naš StarLink tacos, odobren za ljude i našeg mutiranog, veštački uzgojenog atlantskog lososa, veoma lako bismo ga se mogli setiti kao jasno određene tačke na kojoj smo izgubili našu stvarnu mogućnost izbora prehrambenih proizvoda. Možda će tada i Loblaws lansirati novi proizvod da bi konzervirao taj osećaj čežnje; Memories of Consumer Choice.
Autorka je sociolog, novinarka, pisac i antikorporativna aktivistkinja iz Kanade. U svojim knjigama (No Logo i The Shock Doctrine postali su međunarodni bestseleri) pruža beskompromisnu kritiku savremenog načina života, ali i nudi strategije otpora narastajućoj globalizaciji i moći korporacija.
Izvor: Naomi Klein, Fences and Windows: Dispatches from the Front Lines of the Globalization Debate.
Tekst je nastao u okviru projekta "Humanizam u 21. veku". Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.
