Matriks

preveo sa engleskog jezika dr Stefan Pajović

Američki studenti traže „upozorenja na okidače“ za književnost

Alison Flad, Gardijan, 20. maj 2014. godine

Među knjigama koje sadrže potencijalno stresne opise nalaze se Svet koji nestaje, Veliki Getsbi i Gospođa Dalovej.

Studenti u Americi već neko vreme traže da se „upozorenja na okidače“ uvrste u književna dela koja se bave temama poput silovanja ili rata.

Zahtev je formalno uputio studentski parlament Univerziteta Kalifornije u Santa Barbari, prema pisanju Njujork Tajmsa, koji takođe navodi slične zahteve studenata sa Koledža Oberlin, Univerziteta Ratgers, Univeziteta Mičigena, Univerziteta Džordž Vašington i sa drugih mesta.

Među knjigama koje su studenti potencijalno označili kao one kojima su neophodna „upozorenja na okidače“ – termin kojim se čitaoci upozoravaju da sledi potencijalno uznemirijuć sadržaj – nalaze se Svet koji nestaje Činua Ačebe, Veliki Getsbi Frensisa Skota Ficdžeralda, Gospođa Dalovej Virdžinije Vulf i Mletački trgovac. Nacrt smernica upozorenja na okidače, koje navodi portal Insajd, služi se Ačebeovim poznatim spisom kao primerom dela kojem je neophodno upozorenje, navodeći da je njegov roman „trijumf književnosti koji svako na svetu treba da pročita. Ipak, on može biti okidač čitaocima koji su bili žrtve rasizma, kolonijalizma, verskog progona, nasilja, samoubistva, itd.“. „Preispitivanja samoubilačkih težnji u Gospođi Dalovej mogu biti okidač za bolna prisećanja studentima koji pate od samopovređivanja“, napisao je jedan student sa Ratgersa, nakon čega je sugerisao da je „postizanje kompromisa između zaštite studenata i obrane njihovih građanskih sloboda imperativ u odnosu na ostvarivanje obrazovnog potencijala akademaca našeg univerziteta“, kao i da se ovo može postići uz pomoć upozorenja na okidače, jer se time ne bi narušio zaplet dela, ali bi studenti „unapred znali da li će se na nekim predmetima diskutovati o traumatičnim pitanjima“.

„Primer upozorenja na okidač u Velikom Getsbiju bi glasio: UO: “samoubistvo“, „nasilje u porodici“ i „scene nasilja“, napisao je on. „Takođe, profesori bi mogli da diseciraju odlomke iz narativa tako da upozore svoje studente koji odeljci ili tomovi knjige sadrže ovakve okidače, a koji su sigurniji za čitanje. Ovime bi se studentima omogućilo da analiziraju odlomke u kojima nema okidača, ali i da se vrate na odlomke sa okidačima kada u potpunosti budu spremi za to“.

Studentkinja sa Univerziteta u Santa Barbari rekla je Njujork Tajmsu da je bila potaknuta da predloži uvođenje upozorenja na okidače nakon što joj je na predavanju pušten film sa scenama nasilja i silovanja. Rekla je novinarima da je i sama bila žrtva seksualnog zlostavljanja i da „čovek iznenada oseti stvarnu pretnju po sopstvenu bezbednost – čak iako je ona umišljena. Zarobljeni smo u učionici iz koje nema izlaza, a sve ida pokušamo da pobegnemo, to će morati da bude krajnje javno“.

Kako je krenula da kruži kritika koncepta upozorenja na okidače na univerzitetskim književnim predmetima – jedan profesor je izjavio za Njujork Tajms da „osnovna pretpostavka da studenti ne treba da budu primorani da se bavim nečim što im pričinjava nelagodu, jeste apsurdna, pa čak i opasna“. Meredit Rejmondo, pomoćnica dekana na Koledžu za umetnost i naukuna Univerzitetu Oberlin, rekla je da je davanje upozorenja „odgovorna pedagoška praksa“ i da se protivi „tvrdnji da 'današnja deca mora da ojačaju'“. „Time se potpuno maši stvarnost pred nama. Studenti nam se obraćaju sa ozbiljnim problemima i mi mora da se njima bavimo s poštovanjem i na ozbiljan način“, Rejmondova je izjavila za pomenute američke novine.

U Ujedinjenom Kraljevstvu, profesor engleskog na Univerzitetskom koledžu u Londonu, Džon Mulan, rekao je da „to nikada nije bilo pitanje, barem koliko ja znam“. „Mislim da akademici podosta razgovaraju o tome kako pojedini književni tekstovi mogu biti osetljivi ili škakljivi – zaista o tome razgovaramo privatno. Ali kada donesemo odluku o predmetima i spiskovima literature, na njih ne stavljamo zdravstvena upozorenja. Suštinski, književnost je prepuna najrazličitijih potresnosti, provokacija, nelagodnosti, razočarenja i sramote. Ona je takva, pa je takva. Onoga trena kada bismo počeli da je oblepljujemo upozorenjima – čini mi se da bi to bio put za ludilo“, rekao je Mulan.

„Kako ćete odlučiti šta je to uznemirujuće i šta neko može da učini protiv vas [ako pogrešno to protumačite]? Ophodite se prema ljudima kao prema bebama, a proučavanje književnosti je za odrasle ljude na univerzitetu. Kad ste već tu, možete staviti natpis uz englesku književnost: „Upozorenje: ovde se loše stvari dešavaju“.