Displej

Imaš li smelosti da prihvatiš igru?

Vanja Rakić

Matica srpska je svojom  poznatom edicijom „Prva knjiga Matice srpske“ na književnu scenu i ove godine uvela nove mlade pisce i naučnike u srpsku književnost. U okviru edicije je 14. novembra 2022. godine objavljeno četiri autora, a oni su: Simonida Lončar „Pneuma“, Marijana Jelisavčić „Prihvati igru?“, Milan Tica „Iz albuma nestalog u požaru“ i Jovana Vojvodić „Milka Grgurova Aleksić– kroz poglavlja i činove“.

Ovom prilikom ćemo posebnu pažnju pokloniti proznoj zbirci Prihvati igru Marijane Jelisavčić.  Autorka se od samog početka poetički poigrava,  naslov je provokativan i izaziva čitaoce da se upuste u koštac sa čitanjem.  Iako po obimu knjiga deluje kao da može da se pročita u jednom dahu, ovih „kratkih“,  a jezgrovitih 14 priča će čitaocima oduzeti mnogo više vremena nego što su očekivali, a o njoj će zasigurno razmišljati dugo nakon samog čitanja. Jelisavčićeva se očigledno vodila poznatim književnim principom manje je više. Iako na prvi pogled deluje da priče nisu povezane, one to svakako jesu, naime, sve tematizuju probleme savremenog čoveka kao što su klopke interneta, zablude u kojima se čovek nalazi, skriveni identiteti, a koren svega je igra koja pokreće junake da deluju. Igra nije samo u pričama, autorka se igra i sa umom čitalaca svojim iznenadnim zaokretima i razrešenjima priča baš u onom trenutku kada čitalac pomisli da mu je sve jasno i da je uhvatio nit priče i shvatio igru koja se odigrava iza kulisa.

Svaka priča je jedna nova igra, tako da čitalac u svakom trenutku može odustati od igre koju je započeo time što je uopšte počeo da čita ovu knjigu. Imate li smelosti da prihvatite igru i da je odigrate do kraja?

Pre nego se pozabavimo samim pričama treba pomenuti i same naslove koje priče nose. Naime, i oni predstavljaju svojevrsnu igru autorke kojima uspešno golica maštu čitalaca.

Priča koja otvara ovu zbirku je Trula lubenica,a igra kojom započinje je lažni identitet. Glavna junakinja Marica Radić stvara savršen lažni identitet pod imenom Đina, obmanjuje svog tadašnjeg dečka a kasnije i šefa da je visokoobrazovana osoba i dobija posao za koji nije kvalifikovana. Čitalac o ovoj igri identiteta saznaje na samom kraju, dok sve do tada misli da je u središtu priče neka druga igra– igra manipulacije. Đina se poigrava sa svojim šefom, lažući ga da je doživela udes i da zbog toga ne može doći na posao, a cela priča je ispraćena storijima na Instagramu preko kojih savršeno osmišljava ceo slučaj i glumeći žrtvu prikuplja simpatije svojih folovera. Čitalac sve do samog kraja misli da je shvatio igru medija i da život nije Instagram a zapravo Jelisavčićeva se uspešno poigrala svojim neočekivanim raspletom koji je malo ko mogao da predvidi.

Instagram će ponovo postati mesto manipulacije u priči Jutro je stiglo sa suncem u grlu ali u nešto drugačijem formatu. Naime, junakinja skuplja simpatije i folovere na dobro osmišljenom lajvu, njeni pratioci misle da je uplašena i to ih očigledno zabavlja, a broj pregleda se iz minut u minut povećava. Ona tačno zna šta treba da im kaže da bi zadržala njihovu pažnju i uspešno glumi strah od mraka koji povlači potresne trenutke iz njenog života, a zapravo istina je sasvim drugačija, sama je ugasila svetlo i dobro odlugimila ulogu na pozornici pod nazivom Instagram.

Igra medija se nastavlja i u priči Doručak kod Platinija u Kopenhagenu. U ovoj priči autorka daje jasnu sliku kako funkcionišu mediji i kakvu moć ima slika izvučena iz konteksta. Fotografija slikana u pogrešnom trenutku postaje glavni adut političke kampanje kojom obaraju rejting protivnika optužujući ga da je vršio nasilje nad svojom bivšom devojkom. Svesni da je sve samo laž nude devojci novac i položaj u okrilju njihove stranke ukoliko potvrdi da su ovi navodi tačni, a njoj to pruža mogućnost da se konačno osveti bivšem dečku koji je izmenio tok njenog života neočekivanim raskidom.

Temu da nije sve onako kako izgleda i lažnog identiteta Jelisavčićeva nastavlja i u priči Portugalci su užasno neuredni. Ali za razliku od gorepomenutih ova priča je u nešto drugačijem formatu. Naime, nije reč o društvenim mrežama, nego majci koja plaća izvesnog Nešu da njenim bolesnim ćerkama bude pratilac i momak na putovanju pre povratka u bolnicu.

Autorka nastavlja da reda priče u svom maniru i da iznenađuje čitaoce neočekivanim raspletima. Priča koja će zasigurno da se poigra sa čitaočevim očekivanjima nosi naslov Load subtitles. Naizgled sasvim bezazlena, neizmerno simpatična i kada čitaoci pomisle da će imati happy end autorka im žargonski rečeno udara šamar realnosti i pokazuje mračnu stranu života. Umesto ljubavne priče koja se rađa na sasvim neuobičajen način– dopisivanjem preko titlova na filmu, devojke koja menja život i upisuje režiju i uči španski jezik zbog nepoznatog momka koji se krije iza pseudonima Badmaxx, čitalac dobija mrtvog momka koji je na vrhuncu svoje karijere napustio ovaj svet. Ova priča je ujedno i nagrađena na konkursu za najbolju kratku priču Doma kulture u Pirotu.

Priča Drakonis donosi priču o čoveku koji nepažnjom postaje žrtva malverzacija na internetu i glavni osumnjičeni za teroristički napad kao vođa ozloglašenog klana pod nazivom Drakonis, a sve to samo zbog par pogrešnih klikova na reklame na internet stranicama.

Priča čiji naslov je i ponela ova zbirka Prihvati igru? na pijedestal postavlja znanje a rečenice Da li znate dovoljno da ostanete živi? Prihvatiti igru? dodatno doprinose osećaju jeze. U središtu priče je zaboravljeni lažni profil napravljen zbog dodantnih poena za igricu Slokomb koja je svojevremeno bila popularna na Fejsbuku. Taj isti profil je posle skoro deset godina zaborava „oživeo“ i pozvao svoju bivšu vlasnicu na igru za život ili smrt. Ova priča je otvoren poziv autorke čitaocima da prihvate igru i domaštaju kraj ove priče, kao da iznad nje lebdi znak pitanja koliko su hrabri da to i učine?

U priči Bitka za njene grudi neće oživeti profil kao u prethodnoj, ali hoće nešto drugo– oživeće igrica. Virtuelni svet postaje stvarnost ili stvarnost postaje virtuelni svet? Jelisavčićeva se uspešno igra sa junakom priče toliko da on više nije siguran kada je audio knjiga postala njegova stvarnost. Miloš Mihailović je za časopis Kult za ovu priču napisao da je jedna od najuspešnijih, da svojim bitkama sa anagramima, pitanjima identiteta i stvarnosti, ali i svojom utemeljenošću u žanrovskoj književnosti evocira delo Philipa K Dika (što zvučno odgovara imenu lika Minotaura Bika).

Priča sa najvećom dozom horora je svakako Polarna svetlost. Ona od samog početka ledi krv u žilama, u centru pažnje je otmica deteta ali kraj ni malo neće ostaviti čitaoce ravnodušnim. Zapravo je reč o opsesivnom bivšem partneru koji ne bira sredstva kako da se vrati u život bivše partnerke, a ovog puta će to učiniti otmicom njenog sina. A zaključak priče će dodatno produbiti jezu koja se oseća tokom cele priče: „Mali, uskoro ćeš kući, mama ipak i dalje veruje svom heroju, kog je kao pseto  ostavila na ulici... Znao sam! Znao sam da ćemo zauvek jedno drugom biti poralna svetlost!“

Fotografija 509 ima najveći stepen misterije, priča neodoljivo podseća na dokumentarce sa programa Invastigation Discovery. Zastareo slučaj nestanka dve devojke i njihovog mogućeg ubistva vraća se u centar medijske pažnje zbog novog dokaza koji se pojavljuje na mestu gde ga niko ne očekuje-  izložbi. Naime, fotografija pod brojem 509 se smatrala ključnim ali nepostojećim dokazomom za istragu.

Za priču Tajni život jedne profesorke Miloš Mihailović za časopis Kult kaže da je kao neka savremena obrada faustovske teme i motiva veštice, jer ako je Geteov Faust sklopio pakt sa vragom da bi stekao znanje, a Adrian Leverkin da bi stekao 24 godine genijalnosti, titularna profesorica to čini da bi dobila bodove za naučne radove koje nije napisala i time postala eminentna u svojoj struci. U centru priče je junakinja koja robuje aplikacijama i sve želi da dobije na lakši način– od svakodnevnih predloga za odevne kombinacije pa sve do bodova za naučne radove. Beskrajno zanimljiva priča manipulatora koji je i sam izmanipulisan od strane aplikacija.

Priču Aurora Moorfelis možemo smatrati eksperimentalnom pričom, ona ima drugačiju formu od ostalih priča, kao da je autorka želela da se oproba u različitim stilovima pisanja. Priča se sastoji od sedam različitih priča a koje se u završnom delu sklapaju u jednu, svi razrađeni motivi u ovih sedam priča se pojavljuju kao reč, asocijacija, slika u završnoj. Autorka ovde očekuje obrazovanog čitaoca koji će ove priče povezati sa drugim delima kako iz sveta književnosti ali i istorije, filma. Priča predstavlja  jedan svojevrsan književni lavirint u kome se lako može izgubiti.

Autorka očekuje obrazovanog čitaoca koji će moći da prepozna sve književne aluzije ali i čitaoca koji aktivno prati popularnu kulturu i koji će prepoznati elemente popularnih pesama, filmova, igrica... Iako ona ove elemente ugrađuje u svaku svoju priču, Gde si ti u svemu tome se posebno ističe svojom nedvosmislenom aluzijom na popularnu folk pesmu koju peva Svetlana Ceca Ražnatović. Autorka se smelo poigrava sa istorijom umetnosti i popularnom kulturom spajajući ih u jednu celinu. Priča tematizuje nastanak poznatog portreta Dama sa hermelinom slikara Leonarda Da Vinčija, a autorka smelo koristi elemente iz spota poznate pevačice i stvara pravo malo remek delo. Ovim postupkom kao da je želela da dokaže da u književnosti ne postoje pravila i da je ona jedina koja može da spaja ono što je naizgled nespojivo, kao što su u ovom slučaju Ceca i Leonardo.

Slatki rulet u Atini je smeštena u sam centar Novog Sada u poznatu poslastičarnicu Atinu u kojoj se nalaze svi poslastičari iz grada i igraju igru za svoje vlasničke papire pod pretnjom smrću. Igrači su podeljeni u dve grupe i igraju igru pogađanja. Jedina zamerka za ovu književnu poslasticu je eventualan neuverljiv kraj.

Za kraj treba napomenuti da je autorka na doktorskim studijama srpske književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Možda je upravo to razlog zašto se u pričama pominju određena književna dela, a nekim likovima je dodeljeno upravo zanimanje za koje se i sama opredelila. Da li je možda ovim izborima autorka želela nešto da poruči ostaje otvoreno pitanje.

Neke priče su manje, a neke više uspele ali ne treba biti prestrog prema ovom književnom prvencu,  talenat je neminovan i od ove autorke u narednim godinama sigurno možemo očekivati velike stvari. Jedno je sigurno, bez obzira kojoj branši pripadaju čitaoci uživaće u knjizi, i vraćati joj se iznova i otkrivati skrivene igre i znakove koje je autorka pažljivo ostavljala, a možda ih ova knjiga zainteresuje i da pročitaju književna dela koja se pominju.