Kultura

Pakt sa Bogom

Ivan Kolarić

Kada su 2012. godine internetom počele da kruže priče o televizijskoj adaptaciji kultnog filma Fargo Itana i Džoela Koena, javio se oblak sumnje u kvalitet tog projekta. To nepoverenje je dolazilo iz činjenice da su sve prethodne adaptacije te vrste, sa velikog platna na male ekrane, bile ili izuzetno prosečnog ili lošeg kvaliteta. One prosečne, koje su između ostalog donosile zadovoljavajuću gledanost, kao što su Bejts motel, adaptacija čuvenog filma Psiho Alfreda Hičkoka, ili Od sumraka do svitanja, adaptacija istoimenog filma Roberta Rodrigeza, doživele su više od dve sezone ili im je čak priča zaokružena. Lošije televizijske adaptacije poput Demijan, koja je bila adaptacija filma Predskazanje, doživele bi samo jednu sezonu. Imajući sve to u vidu, a pored toga i činjenicu da Noa Hejli, koji je bio zadužen da adaptira Fargo za male ekrane, nije imao nikakvo iskustvo u režiji dovelo je veliki broj ljudi u stanje anksioznosti usled straha da bi još jedan kultni film mogao biti ukaljan zbog želje velikih holivudskih studija da se napravi još veći profit. Ipak serija Fargo je doživela veliki uspeh, kako kod kritike tako i kod gledalaca i Noa Hejli je svojom adaptacijom pokazao da nikad nije bilo potrebe za brigom, a za one najvatrenije ljubitelje filma u prvoj sezoni je napravio nekoliko naklona filmu.

Jedan od tih naklona je bila tašna u kojoj se nalazilo devetsto dvadeset hiljada američkih dolara, koju je Karl Šovalter dobio kao deo otkupa za kidnapovanu Džin Landergard. U želji da prevari svog partnera Karl iz tašne u kojoj se nalazilo milion američkih dolara vadi osamdeset hiljada, a ostatak zakopava u snegu kraj puta i zakopano mesto označava lopaticom za čišćenje snega sa automobila. Budući da ga njegov partner ubija, Karl nikada ne stigne nazad do svog novca.Ipak do tog novca dolazi jedan od likova iz prve sezona Farga, kralj supermarketa Stavros Milos.

Iako se kralj supermarketa javlja već u drugoj epizodi gde saznajemo da ga neko ucenjuje govoreći da „zna za novac“ u tom trenutku nam nije jasno da se radi o novcu iz istoimenog filma. Lorn Malvo, antagonista serije, je unajmljen da pronađe ucenjivača i to čini izuzetno brzo i shvata da Don Čamp koji ucenjuje Stavrosa to čini neznajući za šta ga tačno ucenjuje, te Malvo odluči da preuzme ucenu na sebe i traži milion američkih dolara, u ovom trenutku u seriji gledalac još uvek ne vidi povezanost sa filmom.

U trećoj epizodi kada Stavros poziva Malva da mu kaže da je ucenjivač ubio psa i da sada želi milion dolara, što je Malvu naravno poznato, postaje nam jasna veza između serije i filma. U svojoj radnoj sobi, uramljenu na zidu, Stavros drži upravo onu lopaticu koji je Karl u filmu iskoristi da označi mesto na kom je zakopao novac. Na samom početku četvrte epizode vidimo mlađeg Stavrosa kako sa ženom i sinom vozi automobil kroz zavejanu Minesotu i kroz raspravu njega i njegove žene shvatamo da beže od dugova i da nemaju apsolutno ništa. U trenutku kada im automobil staje, jer su ostali bez goriva a pumpe nema na vidiku, Stavros izlazi iz kola i maše kamionu koji mu ide u susret ne bi li stao. Kamion ne staje a Stavros pada na zemlju i iz te pozicije odlučuje da moli Boga za milost i govori da mu je potrebna pomoć samo u tom trenutku i da će ostatak svog života provesti u službi Bogu. To je trenutak u kom Stavros ugleda crvenu lopaticu koja viri iz snega i pronalazi tašnu sa novcem koju je tu zakopao Karl Šovalter, tada uzvikuje da je Bog stvaran.

Stavros Milos nije posvetio svoj život Bogu nakon tog sudbonosnog dana, umesto toga okrenuo se službi mamonu, tj. bogatstvu i zgrtanju novca (Mandić 1969: 299). Lorn Malvo gledajući vitraž na kome je oslikana scena spaljivanja Svetog Lavrentija i slušajući Stavrosovo tumačenje scene spaljivanja shvata da je kralj supermarketa, iako možda neiskreno pobožan, svakako iskreno i izuzetno bogobojažljiv i sujeveran te tako odlučuje da ga stavi na muke i pusti na njega pošasti koje su preživeli Egipćani (Mandić 1969: 320). Imajući u vidu novac koji je Stavros Milos iskopao iz snega, njegovu molitvu, veru i to kako reaguje na deset egipatskih pošasti koje Malvo pušta na njega, njegov lik postaje daleko zanimljiviji i bogatiji za tumačenje. Pre svega za Stavrosa saznajemo da je napisao knjigu koja ga oslikava kao američkog feniksa, verovatno misleći o sebi na taj način budući da se iz bede uzdigao u bogatstvo. Ipak postoji tu još nekoliko zanimljivih slojeva kad se uzme u obzir Stavrosov zavet prema Bogu, a to je da je ptica feniks koja zaista simbolizuje uskrsnuće, takođe simboliše božiju prirodu, dok je simbol ljudske prirode pelikan (Gerbran, Ševalije 2009: 218). Već tu postaje jasno da je Stavros zanemario svoj zavet, a taj zaključak potvrđuje i sam Stavros kada prva stvar koju izgovara jeste to kako je on kralj supermarketa i to sve dok je kadriran na taj način da dok sedi na svojoj stolici iznad glave mu stoji kruna iznad koje velikim slovima piše kralj. Ta opsednutost da sebe svima predstavi kao kralja ironična je, budući da Stavros ne predstavlja ideal koji treba dosegnuti, niti je arhetip ljudskog savršenstva (Gerbran, Ševalije 2009: 418), šta više njegovo konstantno insistiranje da je on kralj čini ga smešnijim, dok činjenica da nije kralj nikakve zemlje niti zaštitnik ikakvog naroda, već kralj supermarketa samo pojačava komični efekat. Scena u kojoj Stavros objašnjava Malvu vitraž na kome je prikazano spaljivanje Svetog Lavrentija takođe je jedna od onih koje ukazuju na egocentričnost kralja supermarketa, koji Svetog Lavrentija tumači kao zaštitnika opakih i čvrstih momaka, kao što je on sam, a propušta činjenicu da je Sveti Lavrentije kao i sam Stavros bio u posedu ogromnog bogatstva, iako crkvenog, koje je podelio siromasima pre nego što su ga Rimljani stavili na muke, dok je Stavros neko ko to isto bogatstvo gomila i ne seća se svog zaveta Bogu. Čak i sam Stavros kada ga Malvo upita da li je grčki pravoslavac, priznaje da je za njega Bog neko sa kim ima neki dogovor, neko kome je dao obećanje koje verovatno neće ispuniti u potpunosti niti će mu se ikad posvetiti i to poredi sa novogodišnjom odlukom da smrša. Dok ova scena traje u pozadini može da se čuje Rekvijum Gabrijela Forea, tačnije njegov šesti stav koji nosi naslov Oslobodi me, što je takođe jedan od ironijskih momenata, jer Stavros želi da ga Malvo oslobodi ucene, a nije svestan da je upravo Malvo taj koji ga ucenjuje i to sve dok u pozadini ide kompozicija koja se peva za spas duše pokojnika.

Ovaj susret je, između ostalog, bitan zato što je to trenutak kada se u Malvu javlja ideja da igra na kartu Stavrosove pobožnosti i da ga muči tako što će na njega da pusti deset egipatskih pošasti. I zaista već na kraju treće epizode možemo čuti Malva kako čita drugu knjigu Mojsijevu, tačnije deo u kojem se govori kako majka Mojsija stavlja u kovčežić i pušta ga niz reku Nil gde ga nalazi faraonova kći koja ga usvaja (Izlazak 2:3-9, Đura Daničić) gde se aludira na Stavrosa koji je pronašao novac u tašni i zadržao ga za sebe. Odmah potom usleđuje prva od deset pošasti, tačnije pretvaranje vode u krv koja preliva Stavrosa dok se tušira i to ga dovodi do ivice, a kako bi se postarao da kralj supermarketa i pređe preko te ivice, Malvo šalje Don Čampa prerušenog kao vodoinstalatera da ubedi Stavrosa da nema nikakvih naznaka da je neko dirao vodovodne cevi i pominje mu priču o Egiptu, Mojsiju i deset pošasti koje je Bog poslao na Egipat i napominje kako možda treba da poravna sve račune sa Bogom. Krajem četvrte epizode Stavros je prikazan kao izuzetno nervozan, njegova do tada prostrana kancelarija je sada kadrirana tako da izgleda malo i zbijeno, oslikava njegovo duhovno stanje, kruna koja je do sada bila tako kadrirana da savršeno stoji na njegovoj glavi je sada ili daleko iznad nje ili skroz sa strane, tu je već jasno da Stavros više ne drži konce u svojim rukama. Odmah zatim Stavrosov market napadaju skakavci, što je još jedna od pošasti koja je bačena na Egipat, a zatim ga Malvo poziva i zamaskiranim glasom mu govori da će ga nazvati kako bi mu bilo objašnjeno gde treba da odnese novac i podseća ga da Bog uvek posmatra, Stavros zatim, kao i onda nakon što je našao novac ponavlja da je Bog stvaran. Kada se nakon toga čuje sa Malvom, Stavros mu govori da je kasno za bilo šta i da je krivica samo njegova jer je prekršio obećanje, sećajući se dana kad je pronašao novac i da shvata da je sledeća kazna smrt prvorođenog sina i da mora da ispravi stvari ne bi li spasao svog sina. Nakon što ga Malvo opet pozove pod zamaskiranim glasom i ostavi mu instrukcije gde treba da ostavi novac, Stavros to i čini, ali kada se nađe na vrhu parkinga doživljava prosvetljenje i shvata da parking nije mesto gde treba da se nalazi i odlučuje da se odveze nazad na put gde je pronašao novac i ponovo ga zakopa u sneg i obeleži istom crvenom lopaticom.

U povratku Stavros nailazi na prevrnuti automobil koji se prevrnuo usred oluje koja je iz obližnjeg jezera isisala ribu i razbacala je po putu, a u toj saobraćajnoj nesreći su poginuli njegov šef obezbeđenja i njegov prvorođeni sin. Scena se završava tako što Stavros na kolenima plače nad svojim sinom i uzvikuje ka nebu kako je sve vratio. Ova upotreba priče o deset egipatskih pošasti pokazuje nam šta se odvija u ljudima koji veru i odnos sa Bogom shvataju kao odnos usluga za uslugu. Don Čamp koji je započeo ucenu, nije znao zašto ucenjuje Stavrosa, čak ni Malvo nije imao ideju šta je to čega se kralj supermarketa tačno plaši, ali je u njemu prepoznao taj strah od Boga (Mandić 1969: 462) i usmerio sve okolnosti tako da se taj strah pojača i dovede ga do toga da će bez pogovora da isplati ucenu. Ipak, ono na šta Malvo nije mogao da računa je Stavrosovo fundamentalno nerazumevanje odnosa sa Bogom i njegov bukvalistički odnos, a to se odnosi na činjenicu da Stavros odlučuje da Bog želi razmenu jedan na jedan tačnije da želi da se novac vrati tamo gde je bio i pronađen. To nerazumevanje odlazi toliko daleko da Stavros na kraju misli da se ostvarila i poslednja pošast: onda kada nađe svog sina u prevrnutom automobilu, on nije u mogućnosti da to tumači kao nesrećan splet okolnosti, već uzvikuje da je on svoj dug vratio.

Iako postoje mogućnosti da se lik Stavrosa Milosa, kralja supermarketa, poveže sa likom egipatskog faraona ili čak Svetog Lavrentija, budući da su paralele više nego jasne, nekako na kraju se čini da Stavros predstavlja upravo savremenog čoveka koji nije osavremenio svoje razumevanje svetih spisa i religije koju želi da praktikuje.To površno  razumevanje ga ostavlja ranjivim i dozvoljava da se protiv njega koristi upravo ono što bi trebalo da mu služi kao zaklon.

 

Literatura:

 Gerbran, A. i Ševalije, Ž. (2009). Rečnik simbola, Novi Sad: IK Kiša.

Kosidovski, Z. (1977). Biblijske legende, Beograd: Srpska Književna Zadruga.

Mandić, O. (1969). Leksikon judaizma i kršćanstva, Zagreb: Matica hrvatska.