Displej

,,Kolekcija Šlomović" - premijera autorske predstave Milene Pavlović i Maje Mitić

Milena Pavlović i Maja Mitić

U Jevrejskom Kulturnom centru, kultnom REX-u iz ’90-tih na čijoj sceni su stasavale generacije umetnika savremenog pozorišnog, plesnog i muzičkog izraza, odigrane mnoge značajne predstave, održani mnogi festivali, u sredu 28.12.2022. premijerno će biti izvedena predstava „KOLEKCIJA Šlomović“.

Ovo je predstava koja se kroz priču o slikarskoj kolekciji Eriha Šlomovića, njegovom životu, periodu pre, za i posle Drugog svetskog rata bavi pitanjem „kome umetnost pripada i koliko je važno sačuvati je“?

Život i put umetničkih dela - od Pariza do Beograda,Zagreba,Varvarina, sela Bačina i opet Beograda, je bio inspiracija za ovu predstavu, u kojoj su likovi u predstavi baš ta umetnička dela - slike.

Kroz njihov dijalog saznajemo sudbinu tog vremena, snalaženje u „mračnim vremenima, migracijama i borbi za opstanak. Drama je pisana u dramaturškoj pletenici dijaloga savremenika i likovima-slikama: Pikasove „Glava“ i Bonarove „Devojka koja čita“.

Sama kolekcija je fascinantna, sastoji se od slikarskih dela najvećih svetskih majstora poput Renoara, Sezana, Pikasa, Matisa, Šagala, Koktoa, Dega, Kurbazijea i dr.

Njen značajno veći deo se nalazi u Narodnom Muzeju Srbije od 1949. Drugi deo koji je g. Šlomović 1939. godine ostavio u sefu jedne Pariške banke, je posle otvaranja, (1981. godine) zbog dugogodišnjeg neplaćanja, završila, po želji porodice Volar, na aukciji 2010. godine

Oko ove kolekcije je bilo puno rasprava, suđenja,tajni,zagonetki i nerazjašnjenih detalja...

Tekst, režiju i izvedbu potpisuju Milena Pavlović i Maja Mitić uz tim saradnika: video montaža - Marko Milošević, zvuk - Marko Kerkez,vizuelni identitet kutija- Anastasija Tasić, svetlo- Marko Đokić, ton - Miroljub Vladić.

IZ PROGRAMA

Milena Pavlović o radu na predstavi:

Život i smrt Eriha Šlomoviča, njegova misija da spase umetnost uprkos svemu idu u prilog mom porivu da se bavim umetnošću i temom umetničkog dela koje nadživljava svog stvaraoca, pa i gledaoca. Ova predstava je za mene oda umetnosti i sadašnjem trenutku u kome se „delo ogleda u oku posmatrača“ - na taj način posatrač i posmatrano postaju jedno.

Maja Mitić o radu na predstavi:

Ovaj proces rada koji je originalno, zapravo, započeo istraživanjem Fazbinderovih ženskih likova na temu „da li, izmaštani, od umetnika, karakteri postoje u nekom među prostoru van vremena“, (što je i Mileni i meni bilo jako blisko i u šta duboko verujemo) doveo me je/nas, čudnim umetničkim putevima do pisanja teksta i rada na predstavi, o životu i umetničkoj kolekciji E. Šlomovića. Ovo je van vremenska kolekcija i sem realnog postojanja, ona se smestila u taj među-vremenski prostor-večnost. Za mene su slikarska dela postali karakteri/likovi koji pate, traže, bore se, sećaju, zadirkuju, ogovaraju, vole i uprkos svemu opstaju. Otvarala su se razna pitanja: ko ih je i gde i kada stvarao, pod kojim okolnostima, kako su dospele ovde–onde. Ovaj proces rada mi je još jednom potvrdio koliko je važno razumeti i boriti se za vidljivost umetnosti koja naše živote čini većim od njih samih.

 _______________________

O životu i kolekciji Eriha Šlomovića možete čitati i u tekstu Filipa Marinkovića ,,Tajna Eriha Šlomovića i prokletstvo najveće umetničke kolekcije koju su Beograd i Jugoslavija videli" na Novom Polisu ovde.