Pretraga
Pronađite nas na
 

Пошаљи пријатељу

Е-хроника

Однос сведока и писца историје

Aутор: Зоран Радисављевић

Душан Т. Батаковић, Дешифровање прошлости (Сведоци, писци, појаве)

"Чигоја штампа” из Београда објавила је књигу нашег угледног историчара др Душана Т. Батаковића, директора Балканолошког института САНУ, под необичним насловом: „Дешифровање прошлости” (Сведоци, писци, појаве). У књизи су историографски огледи о нашим и страним, великим и малим историчарима који су се, на разне начине, бавили балканским простором. За Батаковића, на трагу истраживања Радована Самарџића, посебно је било занимљиво да се испита однос сведока и писца историје, где се најчешће преплићу и допуњавају лична сазнања и историографски метод у настојању да се подробније и прецизније реконструишу и протумаче крупни, често прекретни историјски догађаји. 

У уводном, програмском тексту о балканском имагинаријуму испитује се утицај појединих историјских школа из Европе на балканске писце историје, школа и праваца који су из историцизма црпли легитимизам, из барокног словинства, уз мање ослонце на просвећеност, водиле ка романтичном покрету где је геније нације био у средишту састављања националних историја. У методолошком смислу, Батаковић је јасно дешифровао растуће злоупотребе: како су једнострано, селективно читање, тенденциозна тумачења и идеолошке условљености, створиле нови тип искривљене историјске свести којим су се у ХХ веку мање или више успешно легитимисале нове нације, одбацујући, као змијску кошуљицу, властиту историјску традицију и стварајући трагичне поделе унутар једног етничког корпуса. Прекрајање историје зарад уподобљавања прошлости са савременим реалностима, један је од заједничких феномена на Балкану, а оспоравања се из модерне историје враћају у дубине ранога средњег века, негде чак све до неолита.

Добру илустрацију овог забрињавајућег тренда Батаковић је разложио критичким приказима појединих утицајних књига које су, садржајно, често на ивици параисторије попут „Националног питања у Југославији”, хрватског повјесничара Иве Банца, „Историје Србије” берлинског професора Холма Зундхаусена или „Месечара” кембриџког професора суперстара Кристофера Кларка. Ове књиге озбиљно су довеле у питање сва досадашња тумачења историје Србије и српског народа, приписујући скоро сваком локалном феномену, националној тежњи или културним пројектима, обавезно негативна својства и једну поједностављену, нимало научну, дијаболичку црно-белу слику наше скорије прошлости.

Батаковић је, разумљиво, указао и на позитивне примере из страних историографија где се историја наших простора сагледава без предрасуда и стереотипа, понекад са благом наклоношћу (Роберт Лафан, Жан-Кристоф Буисон), или хладном критичком дистанцом (Петер Бартл), али није пропустио да обради и неке од заборављених великана српске историографије (Јован Хаџи Васиљевић), или неке од вредних мемоариста, драгоцених сведока на истакнутим положајима у српском друштву (Бартоломео Куниберт, Димитрије Поповић, Панта Драшкић).

У низу свеобухватних портрета наших великана, од Јована Цвијића, Владимира Ћоровића и Слободана Јовановића (којем су посвећена три посебна, заиста надахнута огледа), па све до Димитрија Ђорђевића са Универзитета Санта Барбара у Калифорнији и Радована Самарџића, професора и академика, Батаковић прати континуитет у прибирању поузданих знања која су се временом гранала у рукавце друштвене и историје менталитета, сасвим у току са преовлађујућим светским трендовима.

Издвајајући громадне научне појаве Батаковић их сврстава у сам врх европске науке: Цвијића (антропогеографа светског значаја, кога данас многи овдашњи „експерти” сасвим неоправдано означавају као наводног „расисту”), Ћоровића (последњег великог полихистора чији је историјски замах обухватио читаву прошлост нашег народа), до недостижног Слободана Јовановића који је упоредним тананим анализама, уз познавање нарави свога доба, а с много успелих књижевних слика и портрета, бриљантно реконструисао и суверено растумачио све важне појаве у Србији ХIХ века.

Писана однегованим стилом београдске школе, ова књига провешће заинтересоване читаоце кроз разне епохе наше модерне историје, не остављајући скоро ниједно од крупних националних, идеолошких и политичких питања недореченим.

 

Извор: Политика

Ostavite komentar

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije sajta NoviPolis. Ipak, po postojećem Zakonu o javnom informisanju NoviPolis odgovara za sve sadržaje koji se nalaze na njegovim stranicama, pa u skladu sa tim zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara. Komentare uvredljive sadržine, kao i komentare za koje sumnjamo da su deo organizovanog spinovanja javnosti, nećemo objavljivati.

Ostali komentari