Блог

Утицај Старог Завета на Боба Дилана (2/3)

Стефан Басарић

Forever Young – Planet Waves (1973)

Већ се у првој строфи текста песме Заувек млад могу пронаћи три споне са библијским текстовима. Песма почиње стиховима: Нек те Бог благослови и буде уз тебе, затим се јавља једна позната хришћанска мисао о моралу (И како хоћете да вама чине људи, чините тако и ви њима.[1]): Увек чини за друге/ И нека други чине за тебе. Директном алузијом на лестве Јаковљеве (књига Постања; 28:12 – 13: И усни, а то љестве стајаху на земљи а врхом тицаху у небо, и гле, анђели Божји по њима се пењаху и слажаху; И гле, на врху стајаше Господ, и рече: ја сам Господ Бог Аврама оца твојега и Бог Исаков; ту земљу на којој спаваш теби ћу дати и сјемену твојему[2]) стиховима: Направи лестве до звезда/ И попни се преко сваке пречаге. У наставку своје апострофичне песме, у обраћању Дилан пише: Увек да знаш истину. Сличну мисао читамо у јеванђељу по Јовану 8:32, а изговара је Исус - И познаћете истину, и истина ће вас избавити.

Shelter from the storm – Blood on the tracks (1974)

Сам наслов песме Склониште од олује упућује директно на књигу пророка Исаије (32:2) где је записано: И човјек ће бити као заклон од вјетра, и као уточиште од поплаве, као потоци на суху мјесту, као сјен од велике стијене у земљи сасушеној[3]. У првој строфи лирски субјект долази из дивљине, из ништавила, као биће без облика и форме што је директна алузија на књигу Постања (прву Мојсијеву) где је све што постоји (пре самог стварања) описано стиховима: А земља бјеше без обличја и пуста, и бјеше тама над безданом[4]. У овој песми фигура спаситељке је та (о) којој се пева; она лирском субјекту нуди спас од олује тако што га позива код себе где је топло и удобно. У једној строфи лирски субјект, жртва лутања и страдаланик, при сусрету са њом каже: пришла ми је благонаклоно и скинула ми круну од трња. Та реликвија врло је позната у хришћанском свету као симбол мучеништва – о њој пише у јеванђељу Матијином (27: 28-29), Марковом (15: 17) и Јовановом (19:2): И обукоше му скерлетну кабаницу, и оплетавши вијенац од трња метнуше на њ – то је (једна од) дескрипција Исусовог пута ка крсту на који ће бити разапет. Пред сам крај песме Дилан прави алузију на разапетог Христа око чије се одеће римски војници кладе/тапкају; у самом тексту песме лирски субјект спомиње како су се у селу на брду (алузија на Јерусалим, град изграђен на брду) неки људи кладили у његову одећу – таква секвенца може се пронаћи у сва четири јеванђеља, а оно по Марку (15:24) гласи: И кад га разапеше, раздијелише хаљине његове бацајући коцке за њих ко ће шта узети. У истој строфи Дилан заокружује поруку своје песме алудирањем, још једном, на Исусово распеће. Понудио сам им своју невиност, а враћено ми је презиром – директно се наслања, интертекстуално, на епизоду из Библије кад народ Израела с презиром сумња у Христа као Месију. Јеванђеље по Марку (15:29-32): И који пролажаху хуљаху на њ машући главама својима и говорећи: аха! ти што цркву разваљујеш и за три дана начињаш/ Помози сам себи и сиђи с крста./ Тако и главари свештенички с књижевницима ругаху се говорећи један другоме: другима поможе, а себи не може помоћи./ Христос цар Израиљев нека сиђе сад с крста да видимо, па ћемо му вјеровати. И они што бијаху с њим разапети ругаху му се. На самом крају песме Диланов субјект с жаљењем констатује како би волео да врати време у час рођења Христа и жене којој пева, да буде присутан у тим тренуцима рађања својих спаситеља.

Gotta serve Somebody – Slow train coming (1979)

Читав албум Спори воз долази обилује мотивима из хришћанства и Старог Завета. Рефрен ове песме – Неког ћеш морати да служиш, / А то може бити ђаво или може бити Бог/ Али неког ћеш морати да служиш – доминира читавом песмом својом симболиком, али и понављањем иза сваке строфе. Као централна мисао ови стихови повезују песму у целину, односно Дилан шаље јасну поруку да, ко год и шта год и какав год да је човек, он, неминовно, у животу мора некога да служи – у смислу једно наднаравно трансцедентално биће, метафору зла (ђавола) или метафору добра (Бога). Рефрен се наслања на јеванђеља по Матеју (6:24) и Луки (16:13) где је записано: Нико не може два господара служити: јер или ће на једнога мрзити, а другога љубити; или једноме вољети, а за другог не марити. Не можете Богу служити и мамони. Мамон (хебр. ממון) представља бога новца, односно, тумачећи га кроз ову песму он је репрезент похлепе, материјалног (дакле, не духовног) принципа живота и свега трошног и лошег код човека.

I believe in You - Slow train coming (1979)

Читава песма Верујем у Тебе упућује на дијалог између Дилановог субјекта и Бога. Стиче се утисак раног (или пред) хришћанског периода у коме су верници осуђивани, прогањани, мучени и мучки убијани. Наслов је, уједно, и рефрен чија је порука јасна – идржљивост у вери (субјектовој) упркос свим осудама друштва и настојања истог да га маргинализују или некако оспоре. У четвртој строфи песме лирски субјект моли Бога: Не допусти ми да одлутам/ Држи ме тамо где си ти/ Где ћу се увек обнављати – ти стихови су у вези са једном секвенцом из посланице Римљанима (12:2): И не владајте се према овоме вијеку, него се промијените обновљењем ума својега, да бисте могли кушати које је добра и угодна и савршена воља Божија. У истој строфи Дилан потврђује своју веру упркос свему што је реметилачки фактор у томе, али, истовремено, исказује поштовање/захвалност Богу на томе што му је дао снагу да истраје у вери.

Gonna change my  way of thinking - Slow train coming (1979)

Променићу начин размишљања почиње стиховима: Променићу начин размишљања/ Направићу себи другачија правила чиме Дилан поставља темеље на којима ће, даље, градити свој текст кроз библијске референце. У другој строфи централна слика је опресија над људима и причу о томе заокружује цитирајући прву посланицу Коринћанима (5:1) где је записано: Врло се гласи да је курварство међу вама, и таково курварство каково се ни међу незнабошцима не чује, да некакав има жену очину; повлачећи паралелу са текстом из песме – Синови постају мужеви својих мајки/ Стари очеви претварају младе ћерке у курве  - дакле, Дилан покушава да нагласи грешност света и своје разочарање поводом тога. Следећу строфу он формира око слике Исусовог страдања пре распећа, алудирајући на његове крваве ране од бичевања: Пруге на твојим раменима/ Пруге на твојим леђима и ногама. Заборављате сви златно правило – стих је чија се есенција наслања на једну сугестију из Исусове беседе на гори; Лука (6:31) И како хоћете да чине вама људи чините и ви њима онако. То представља златно правило. Дилан види човека као лабилног и поводљивог (Можеш обманути човека – један је од стихова ове песме), али га подсећа на таштину овоземаљских владара и правила речима: Али само један је ауторитет/ Ауторитет тамо горе; овај израз је веома распрострањен међу људима, а у Библији се може наћи у посланици Римљанима (13:1) где пише: Свака душа да се покорава властима које владају; јер нема власти да није од Бога, а што су власти, од Бога су постављене; међутим, овде је конкретно случај на интертекстуалној вези која се ослања само на суштину мисли из посланице – Бог је вечна власт, он је једини ауторитет за поштовање. У претпоследњој строфи Дилан се радује другом Христовом доласку базирајући свој текст[5] на јеванђељу по Матеју (25:13): Стражите дакле, јер не знате дана ни часа у који ће син човјечији доћи. Исту строфу завршава једним цитатом из јеванђеља по Луки (12:30): Који није са мном, против мене је; и који са мном не сабира, просипа. Последња строфа је глорификација Еденског (рајског) врта где неће бити патње и боли; читаву строфу Дилан је иградио на књизи Постања. У тексту његове песме: Постоји Царство звано рај/ Где нема боли рађања јесте интертекстуална веза са причом о проклетству човековом; када је Бог протерао Адама и Еву због њиховог греха и обоје их проклео да се злопате, њега да мукотрпно ради, а њу да у великим мукама рађа децу (Постање 3:16[6]). На самом крају песме Дилан преноси први стих из прве књиге Мојсијеве (Постање 1:1[7]) допуњући тако читаву песничку слику раја, створеног истог дана када и небо и земља.

Man gave names to all the animals - Slow train coming (1979)

Песма (Човек је дао имена животињама) чији су ритам и садржај готово идилични, дечији ослања се, како насловом тако и садржајем на прву књигу Мојсијеву, односно на књигу Постања. Рефрен се понавља иза сваке строфе, а он је Човек је дао имена животињама/ У почетку, пре много времена. У књизи Постања (2:19-20) пише: Јер Господ Бог створи од земље све звијери пољске и све птице небеске, и доведе к Адаму да види како ће коју назвати, па како Адам назове коју животињу онако да јој буде име;/ И Адам надједе име сваком живинчету и свакој птици небеској и свакој звијери пољској; али се не нађе Адаму друг према њему[8] -  и на овој слици стварања, односно именовања, Дилан гради читаву своју песму. Други стих рефрена је У почетку, пре много времена и он се прожима са првим стихом из књиге Постања (1:1) где је написано: У почетку створи Бог небо и земљу[9]. Песма се завршава мистериозном животињом, њу човек (Адам) посматра како гмиже по земљи и увија се уз дрво. На тај начин Дилан начиње причу о исконском, прародитељском, греху, истовремено затварајући песму.

When He returns - Slow train coming (1979)

Када се Он врати је песма састављена од три строфоида и препуна је библијских референци. На самом почетку ту је стих (други стих у песми) - Најсажније зидине биће смрвљене и пашће под моћним Богом – стих чији је корен у причи о граду Јерихону и његовим чувеним неосвојивим зидинама; по књизи Исуса Навина (6:1-5[10]). Следећи стих је – За све оне који имају очи и за све који имају уши – је скоро дословно цитирање Христових речи из јеванђеља по Матеју (13:9): Ко има уши да чује нека чује[11]. Средњи строфоид почиње стихом – Истина је стрела и капија кроз коју пролази, уска је - што се веже за један стих из јеванђеља по Матеју (7:14) и Луки (13:24) где је садржај: Навалите да уђете на тијесна врата; јер вам кажем: многи ће тражити да уђу и неће моћи; дакле, Дилан евоцира симболику уских врата као тежег животног пута, али свакако исправнијег. Следећи стих у песми ослања се на јеванђеље по Матеју и говори о другом Христовом доласку: Његова неослобођена моћ у часу никоме знаном; у јеванђељу по Матеју (24:36) записано је - А о дану томе и о часу нико не зна, ни анђели небески, до отац мој сам. У последњем стиху ове строфе Дилан се мири са тиме да ратови и несреће неће престати, до другог доласка Христовог. У трећој строфи Диланове песме очита је интертекстуална веза са једним стихом из јеванђеља по Луки (12:29-30): И ви не иштите шта ћете јести или шта ћете пити, и не брините се; /Јер ово све ишту и незнабошци овога свијета; а отац ваш зна да вама треба ово. Диланов стих говори о томе како се од Господа ништа не може сакрити јер Он сва наша дела види и зна потребе наше боље од нас самих. Своју песму славни кантаутор завршава мишљу о повратку Христовом, из Откровења Јовановог: Он има своје планове, да успостави Царство своје/ Када се Он врати; тај двостих упућује на Откровење (20:11) у коме је записано: И видјех велики бијел пријестол, и онога што сјеђаше на њему, од чијега лица бјежаше небо и земља, и мјеста им се не нађе.

Saved – Saved (1980)

Песма Спашен је глорификација и велика захвалница Диланова хрићанству, Богу и васкрсењу – хришћанској религији уопште. Песма почиње стихом - Био сам заслепљен ђаволом – и та је референца преузета из друге посланице Коринћанима (4:4): У којима Бог свијета овога ослијепи разуме невјерника, да им не засвијетли видјело јеванђеља славе Христове, који је обличје Бога, који се не види; аутор упућује на сопствену прошлост, на то да је био заслепљен, али, кроз спознају вере бива спашен. У наставку истог стиха Дилан се бави пореклом смртности и зла код људи, он даље пише – рођен већ уништен/ мртав хладан по изласку из утробе. У посланици Римљанима (5:12) стих је следећи: Зато као што кроз једнога човјека дође на свијет гријех, и кроз гријех смрт, и тако смрт уђе у све људе, јер сви сагријешише. На овај начин Дилан самог себе означава као грешног, самим чином рађања; објашњење за то проналази у горенаведеном стиху. Његовим речима био сам излечен – у истој (првој) је строфи стих; а његово порекло чита се у јеванђељу по Матеју (8:8): И капетан одговори и рече: Господе! нијесам достојан да под кров мој уђеш; него само реци ријеч, и оздравиће слуга мој – алузија је на реч Божију која лечи оне који је слушају, разумеју и прихватају. Следећу строфу Дилан почиње метафором Исуса кроз јагње и базира свој стих на Христовој жртви за грехове човечанства – Спашен сам крвљу јагњетовом. Подтекст за овај стих лежи у првој посланици Петровој (1:18-19): Знајући да се пропадљивијем сребром или златом не искуписте из сујетнога својег живљења, које сте видјели од отаца; / Него скупоцјеном крвљу Христа, као безазлена и пречиста јагњета. Као своју оду хришћанству Дилан, у овој песми, пише и стих: ослободио ме из јаме/ Пуне празнине и гнева, и огња који у њој гори. Овом песничком сликом пакла и вечних мука Дилан употпуњује своју песму Спашен као један идвидуални поглед на хришћанске мотиве људске грешности, страдања, а понајпре спасења.

What can I do for You – Saved (1980)

У песми Шта могу да урадим за Тебе Дилан је захвалан хришћанству на свему што му је оно пружило, као вернику. Он тражи начине да се захвали, тражи оно што би могао да уради, а што би било достојно Њему (Богу/ Христу). Он с неизмерном захвалношћу пева Ти који си ме ослободио ропства и Ти који си ме обновио изнутра чиме прави везу са текстом из друге посланице Коринћанима (4:16) у којој је записано: Зато нам се не досађује; но ако се наш спољашњи човјек и распада, али се унутрашњи обнавља сваки дан – на тај се начин Дилан бави духовним у човеку као приоритетнијим у односу на све друге аспекте људског постојања. У истој строфи Дилан се наставља на Библију пишући Изабрао си мене међу неколико људи чиме евоцира стих из јеванђеља по Матеју (22:14) који је: Јер су многи звани, али је мало избранијех; на крају те строфе (као и сваке у овој песми) он је замишљен над питањем из наслова песме. Дилан пева о Христу као некоме ко је разоткрио све мистерије овог света и обраћајући му се пише Дао си свој живот за мене./ Шта могу да урадим за Тебе? На више места у Новом Завету се спомиње Исусова жртва којом је смртнике спасио смрти – то је један од најпрепознатљивијих мотива у читавом Новом Завету; о томе се може читати у јеванђељу по Јовану (10:11): Ја сам пастир добри; пастир добри душу своју полаже за овце – кроз чувену хришћанску метафору пастира и стада.

Property of Jesus – Shot of Love (1981)

Власнишво Исуса је песма дубоко иронизованог садржаја, а њоме се Дилан бави свима онима који се подсмевају хришћанским веровањима или самом Христовом лику на један сатиричан начин. Наиме, он се обраћа том таквом свету кроз рефрен Он је власништво Исуса/ Презри га дно дна душе/ Ти имаш нешто боље/ Ти имаш срце од камена и на тај начин се поиграва са концептом отпора према хришћанству. Када анализира све видове анти-хришћанске опресије Дилан пише Јер он не одаје почаст краљу кога ти служиш чиме прави алузију на Јованово јеванђеље (8:44): Ваш је отац ђаво; и сласти оца својега хоћете да чините: он је крвник људски од почетка, и не стоји на истини; јер нема истине у њему; кад говори лаж, своје говори: јер је лажа и отац лажи; на неколико места у Бибљи (Јован 12:31, 14:30 и Лука 4:5-8) говори се о ђаволу као овоземаљском принцу, односно краљу чиме се прави једна велика метафора овоземаљског света као света упрљаног многим искушењима лажима и преварама. Управо те мотиве таквог света и људи који га сачињавају узима Дилан као инспирацију за ову своју песму и њоме критикује феномен грешности људске.

Every grain of sand - Shot of Love (1981)

У песми Свако зрно песка,у другој строфи, лирски субјект (односно кантаутор сам) прави поређење између себе и Каина, старозаветног братоубицу. Као Каин, посматрам овај ланац догађаја који морам скршити је стих творитељ те компарације, а њено порекло је у првој књизи Мојсијевој, односно у такозваној књизи Постања (4:1-16[12]) где се налази читава прича о Авељу којег убија рођени брат Каин из љубоморе. На смом крају песме, дистих Висим у балансирању реалности једног човека/ Као сваки врабац који пада, као свако зрно песка упућује на јеванђеље по Луки (12:6-7) где пише: Не продаје ли се пет врабаца за два динара? и ниједан од њих није заборављен пред Богом./ А у вас је и коса на глави избројена. Не бојте се дакле; ви сте бољи од много врабаца – што упућује на то да се Господ брине подједнако о свим својим створењима, о врапцима и људима подједнако.

Jokerman – Infields (1983)

С обзиром на богатство интертекстуалних веза и асоцијативних низова у тексту песме Лакрдијаш врло је тешко тумачити је и пронаћи ко би могао бити лик лакрдијаша (о) ком се пева. Комплексност лирског субјекта доводи тумаче Диланове музике до рачвања, кад је у питању ова песма; једни лирски субјект виде као Исуса, други као Дилана самог, а трећи пак у лику лакрдијаша тумаче ђавола. Једно је сигурно, а то је неминовно Диланово ослањање на текстове Старог и Новог Завета. Песма почиње стихом Стојиш на води и бацаш хлеб чиме текст ове песме одмах гради интертекстуалну везу са стихом из књиге Проповедникове (11:1) где пише: Баци хљеб свој поврх воде; јер ћеш га наћи послије много времена[13]. У трећој строфи текст песме упућује на древне градове греха Содому и Гомору (Идеш у Содому и Гомору,/ Али то не треба да те брине!) у које одлази лирски субјект – лакрдијаш. Читаво деветнаесто поглавље прве књиге Мојсијеве (Постања) посвећено је овим градовима, развратношћу њихових становника те њиховом уништењу[14]. У наставку исте строфе Дилан се обраћа лакрдијашу стиховима Пријатељу мученика, пријатељу срамотне жене,/ Ти који бациш поглед у ужарену пећ, и тамо видиш безименог/ богаташа тражећи грађу у лику Христа који је био пријатељ мученика, маргинализованих људи, богаља и сличних несрећника. У јеванђељу по Луки (7:36-39) постоји дескрипција сусрета Исуса са посрнулом женом[15] којој он прашта. Ужарена пећ из следећег стиха јасна је метафора пакла, а читав стих има чврсте интертекстуалне везе са једном Христовом причом о убогом Лазару из Лукиног јеванђеља (16:19-31). То је кратка парабола о заслугама у овоземаљском и наплати истих у посмртном животу. Лазар као сиромах отишао је у рај, а безимени богаташ у пакао. У диму сумрака на живахном млечнобелом коњу,/ Микеланђело је заиста могао да исклеше твој лик је поприлично збуњујући дистих с обзиром на разгранате могућности анализе. У Откровењу (19:11-13) Исус Христ је представљен како јаше белог коња: И видјех небо отворено, и гле, коњ бијел, и који сјеђаше на њему зове се вјеран и истинит, и суди по правди и војује./ А очи су му као пламен огњени, и на глави његовој круне многе, и имаше име написано, којега нико не зна до он сам./ И бјеше обучен у хаљину црвену од крви, и име се његово зове: ријеч Божија. Референца на Микеланђеловог Давида збуњује и под велом мистерије оставља лик лакрдијаша јер Давид је вајарска представа чувеног краља Израела; дакле, Дилан читавим својим низом асоцијација не осветљава лик лакрдијаша, до краја и јасно.

Man of peace – Infields (1983)

Човек мира је, иронично, песма о ђаволу, односно о злу у свим својим прертљивим формама, о Сатани као еманацији зла раздора муке и туге у свету. Знаш понекад сатана долази као човек мира је рефрен који одзвања песмом и затвара сваку строфу у њој. Поред библијских референци Дилан се бави критиком нацизма (односно самог фирера), затим исквареног свештенства и корумпираних државних служби (полиција). Кроз сваку строфу, на неки начин, он евоцира мисао да је ђаво скривен свуда око нас и да сеје зло где год да се појави. Читава песма се базира на другој посланици Коринћанима (11:14) где пише: И није чудо, јер се сам сотона претвара у анђела свијетла – што Дилан користи као мотив који разрађује трудећи се да представи зло као свеприсутно управо због те моћи трансформације коју враг поседује те тако вара људе и покреће их да чине злодела.

Blind Willie McTell - Infields (1983)

Слепи Вили Мектел је песма о слепом блуз музичару[16] који је деловао у првој половини двадесетог века. Дилан се бави проблемима ропства, расизма и блуза на америчком Југу, али у тексту постоји неколико јасних библијских референци. Бог је на небу/ А сви ми хоћемо оно што је његово је у тексту у једној од строфа ове песме. Први стих подудара се са оним што пише у књизи Проповедниковој (5:2): Немој наглити устима својим, и срце твоје да не буде брзо изговорити што пред Богом, јер је Бог на небу а ти си на земљи, зато нека буде мало ријечи твојих[17]. Други стих односи се на све, али најпре на Адама и Еву као прве људе. У првој књизи Мојсијевој, у Постању (3:5-6) записано је следеће: Него зна Бог да ће вам се у онај дан кад окусите с њега отворити очи, па ћете постати као богови и знати што је добро што ли зло./ И жена видећи да је род на дрвету добар за јело и да га је милина гледати и да је дрво врло драго ради знања, узабра рода с њега и окуси, па даде и мужу својему, те и он окуси[18]. Дилан претпоставља боголикост људи и њихова амбиције да се својим начином живота, знањем, љубављу, могућностима приближе Богу.

 

[1] Јеванђеље по Луки, 6:31

[2] Даничић Ђура, Стефановић Караџић Вук, БИБЛИЈА или Свето писмо Старога и Новога Завета, Глас Мира, Београд, 2008, стр. 26.

[3] Даничић Ђура, Стефановић Караџић Вук, БИБЛИЈА или Свето писмо Старога и Новога Завета, Глас Мира, Београд, 2008, стр. 615.

 

[4] Исто, стр. 1

 

[5] Исус рече: Будите спремни/ Јер не знате час у који ћу доћи.

[6] А жени рече: теби ћу многе муке задати кад затрудниш, с мукама ћеш дјецу рађати, и воља ће твоја стајати под влашћу мужа твојега, и он ће ти бити господар.

[7] У почетку створи Бог небо и земљу.

[8] Даничић Ђура, Стефановић Караџић Вук, БИБЛИЈА или Свето писмо Старога и Новога Завета, Глас Мира, Београд, 2008, стр. 2.

 

[9] Исто, стр. 1.

[10] А Јерихон се затвори, и чуваше се од синова Израиљевих; нико не излажаше, нити ко улажаше./ А Господ рече Исусу: ево, дајем ти у руке Јерихон и цара његова и јунаке његове./ Зато обидите око града сви војници, идући око града једанпут на дан; тако учини шест дана./ А седам свештеника нека носе седам труба од рогова овнујских пред ковчегом; а седмога дана обидите око града седам пута, и свештеници нека трубе у трубе./ Па кад отежући затрубе у рогове овнујске, чим чујете глас од трубе, нека повиче сав народ иза гласа; и зидови ће градски попадати на својем мјесту, а народ нека улази, сваки напрема се.

 

[12] Даничић Ђура, Стефановић Караџић Вук, БИБЛИЈА или Свето писмо Старога и Новога Завета, Глас Мира, Београд, 2008, стр. 3-4.

[13]Исто, стр. 588.

[14] Исто, стр. 15-17.

[15] Мољаше га пак један од фарисеја да би обједовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву сједе за трпезу. / И гле, жена у граду која бјеше грјешница дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе скленицу мира;/ И ставши састраг код ногу његовијех плакаше, и стаде прати ноге његове сузама, и косом од своје главе отираше, и цјеливаше ноге његове, и мазаше миром. /А кад видје фарисеј који га је дозвао, рече у себи говорећи: да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче: јер је грјешница.

[16] Он је историјска личност, родио се 1904. у Џоржији, а умро 1959. године. Његове песме осамнаестогодишњи Боб Дилан користи као подстрек за лични напредак.

[17] Даничић Ђура, Стефановић Караџић Вук, БИБЛИЈА или Свето писмо Старога и Новога Завета, Глас Мира, Београд, 2008, стр. 584.

[18] Исто, стр. 3.