Блог

први део

Утицај Старог Завета на Боба Дилана (1/3)

Стефан Басарић

Kроз читаву историју уметности митска и легендарна испредања о свету (нарочито о његовом настанку) инспирисала су уметнике (свих грана уметности) да те митске садржаје инкорпорирају у своја уметничка дела.

Двадесети век, односно модернизација начина живота утицала је и на уметност – развила се потреба код уметника да, неретко, садржаје својих уметничких дела базирају на постојећем, на некој (општепознатој) грађи из културне прошлости па, стога, долазимо и до интертекстуалности, односно до очигледних веза (наслањања) које уочавамо између једног савременом уметничког дела и неког дела из (даље или ближе) прошлости.

Велика ризница инспирације европских, али и (генерално) уметника на западу, двадесетог столећа, лежи у текстовима Старог Завета и Библије. Kњиге – корени двају религија (јудаизма и хришћанства) су, од свог настанка, биле темељ многим сликарима, писцима, вајарима, музичарима и осталим уметницима који су свој израз могли да провуку кроз призму сакралних јудео-хришћанских текстова. Само у двадесетом веку оваквих примера има безброј, а у овом раду ће, конкретно, бити говора о стваралаштву утицајног кантаутора Роберта Алена Цимермана, рођеног на америчком тлу (у Минесоти) године када његова држава улази у пакао Другог светског рата.

Од многих псеудонима најпознатији му је, свакако, Боб Дилан. У његовом раду (он траје већ шестдесет година) постоји сијасет препознатљивих карактеристика (због којих и јесте толико познат, широм света) као што су употреба усне хармонике, гитаре, препознатљив глас и његова појава, али првенствено, Боб Дилан јесте то што јесте управо због текстова својих песама. Он, кроз своје песме, комуницира са светом из перспективе (тог) света – он пева о сиромаштву, о глади, од неједнакости међу људима, о ратовима, о љубави, о пролазности, о уметности на један препознатљив начин комбиновања свакодневног са оним дубинским, митским, филозофским у човеку.

Од две стотине четрдесет и шест написаних песама њих осамдесет и девет имају неке библијске/старозаветне референце[1]. Боб Дилан јесте аутор приврежен библијском дискурсу у свом стваралаштву, али је, с друге стране, веома неодређен по питању личне конфесије што његов рад чини још специфичнијим дајући му ноту спиритуалног музичара/песника. Поред песама инспирисаних библијским мотивима писао је песме о љубави, песме којима је критиковао савремено друштво и политику, такође, он се бавио проблемом саме људске егзистенцију у двадесетом веку, најкрвавијем од свих.

Рад ће пратити преклапања, односно интерктекстуалне везебиблијских/старозаветних мотива са неколицином песмама Боба Дилана, хронолошки, од првог до последњег албума.

Masters of War – The freewheelin’ Bob Dylan (1963)

У песми Господари рата аутор критикује принципе моћи под којима почива савремени свет, свет двадесетог века (али нашег, двадесет и првог). Он се обраћа директно моћницима, завојевачима (Ви који правите све те пушке/ Ви који правите све те смртносне авионе/ Ви који правите све те велике бомбе... ) поручујући им како су провидни, како их је спознао и јасно му је какво зло и хаос чине у свету. У трећој строфи он прави директну паралелу са Јудом, библијским ликом – симболом зла у светској (нарочито хришћанској) култури; пореди злотворе дистихом Kао Јуда некад/ Ви лажете и обмањујете . Приче о Јуди и његовој издаји Христа могу се пронаћи у сим јаванђељима. Овом песмм Дилан потврђује неке познате теорије завере према којима су обични људи само жртве једног већег (наводно тајног) механизма обмане; кантаутор каже оспорава мисао да у рату има победника – рат је еманација људског зла у којој сви излазе као преварени губитници. Са позиције лирског субјекта Дилан оптужује моћнике говорећи о једној фундаменталној хришћанској вредности – о праштању као пракси ослобађања личности; међутим у овој песми увиђа се Диланов скептицизам поводом праштања оваквих људима за њихова злодела (Чак ни Исус вам не би никада/ Опростио то што радите ). У следећој строфи он критикује саме представнике зла, али и припаднике Цркве питањем да ли тај новац који (изазивајући ратове и страдања) добијају може да им омогући опрост (овим реферира и на скандал поводом индулгенција – новчаних опроштајница за грехе) недела. Напослетку, помало нихилистички приступа читавом проблему тврдећи како ни они (злотвори) не могу побећи од неминовности смрти као краја људске егзистенције. У последњој строфи поручује да ће се радовати окончању њихових живота. 

A hard rain’s a-gonna fall - The freewheelin’ Bob Dylan (1963)

Песма је апострофа младом плавооком дечаку с којим Дилан разговара кроз питања и одговоре. Немилосрдна киша се спрема (наслов песме) се понавља на крају сваке строфе и одзвања кроз песму. У њој Дилан својим фантастичним набрајањима онога што је он/ дечак из песме видео у свом животу критикује савремено друштво и његове слабости. Тај репетитивни рефрен директно упућује на старозаветну причу о потопу у ком је свет, барем на кратко, очишћен од греха развратности и неурастеније. Сличан сценарију нашој цивилизацији предвиђа/ прижељкује аутор ове песме.

With God on our side – The Times They Are-A-Changin’ (1963)

Боб Дилан прави један хронолошки преглед америчке историје од њеног настанка до конкретне године (1963.) када су актуелне политичке игре између западног и источног блока, односно капиталистичког и комунистичког политичког решења. Песма је хвалоспев америчкој држави, на одређени начин, с потенцирањем духовног ослонца на хришћанског Бога који је, од кад она постоји, уз америчку државу. Дилан се уздржава од коментарисања америчког империјализма и од њиховог покоравања и истребљивања Индијанаца; он је у овој песми, пре свега, амерички патриота, а затим и хришћанин. Трећу строфу пре завршетка песме он посвећује догматском страху од Руса који је, од самог рођења лирског субјекта, уктиван у систем размишљања америчке омладине, затим, у следећој строфи Дилан размишља о Јудиној издаји Христа (Размишљао сам о томе/ Kако су Исуса Христа/ Издали пољупцем... ) где се, на крају, пита је ли Бог био уз Јуду, односно Јуда Искариотски уз Бога. Он зачикава читаоце/слушаоце да сами размисле о томе је ли та издаја била део једног већег плана, божјег плана. Песму завршава уморно надајући се да ће, поново, Бог бити на њиховој (овог пута на страни људи који прижељкују мир) страни и спречити потенцијални рат неслућених размера (Ако је Бог на нашој страни/ Он ће спречити рат) .

When the ship comes in – The Times They Are-A-Changin’ (1963)

Kада брод стигне може се читати као специфично пророчанство, а оно се ослања на Нови Завет, односно на Откровење Јованово. (Ох доћи ће дан/ Kада ће ветрови стати/ И када ће и поветарац престати да ћарлија./ Биће то налик муку који завлада/ Пре него што почне ураган/ У часу када тај брод стигне. ) – (И потом виђех четири анђела гђе стоје на четири угла земље, и држе четири вјетра земаљска, да не дува вјетар на земљу, ни на море, нити на икакво дрво. ) Дакле, референца на слику краја света из Новог Завета је и више него јасна. Диланов брод представља једну метафору новог доба, прекид са старим светом, тај брод је откровење, тај брод доноси крај света каквог познајемо. У последњој строфи ове песме Дилан предвиђа смрт непријатељима (непријатељи могу бити тумачени, на овом месту, као непријатељи вере, мира, љубави, неког хришћанског поретка генерално) у мору (И попут фараоновог племена/ Они ће се подавити у надошлом мору ) чиме прави директну алузију на другу књигу Мојсијеву (14:26-28) где стоји: 26. А Господ рече Мојсију:/ Пружи руку своју на море,/ Нека се врати вода на Мисирце,/ на кола њихова и на коњике њихове./ 27. И Мојсије пружи руку своју на море,/ и дође опет море на силу своју пред зору,/ а Мисирци нагоше бјежати према мору;/ и Господ баци Мисирце усред мора./ 28. А вративши се вода потопи кола и коњике са свом војском Фараоновом,/ што их год бјеше пошло са њим у море, и не оста од њих ниједан.  Ову песму аутор завршава легендарном сликом из Старог Завета, причом о сукобу Давида и Голијата  (И попут Голијата/ Они ће бити побеђени. ). На овај начин аутор песме закружује једну целину, начинивши тако слику о поновном доласку Христа кроз перспективу старозаветне приче о Давиду који је победио Голијата, односно, у овој песми је брод метафорична представа Исуса, а зли људи непријатељи су оличени у Голијату који страда и умире.

Gates of Eden – Bringing it all back home (1965)

Kњига Постања је један од фундаменталних текстова на којима почива хришћанство и хришћанска филозофија настанка живота на Земљи и првих људи. У песми Врата раја Боб Дилан се ослања управо на прву књигу Мојсијеву (позната и као књига Постања) 3:23. И Господ Бог изагна га  из врта едемскога да ради земљу,/ од које би узет./ 24. И изагнав човјека постави пред вртом едемским херувима с пламенијем мачем,/ који се вијаше и тамо и амо,/ да чува пут ка дрвету од живота.  Прогоном првих људи из раја наступа смртност човека (услед грешности његове) и доласком Христовим и жртвом његовом човечанству је, поново, омогућено да се у Еденски врт врати тако што ће живети по хришћанским начелима, практикујући веровања и обичаје – рај, изнова, постаје хришћански идеал и награда за добар и богоугодан овоземаљски живот. Kантаутор све то узима у обзир када гради ову своју песму. Тај рефрен Врата раја који се понаваља (са варијацијама) девет пута у песми јесте основни мотив разгранат као идеја повратка човека у простор одакле је прогнан. Рајски простор био је (и данас је) велики мотив уметницима јер је рај простор где се налази Господ, душе умрлих које прихватише Христа за Спаситеља и то је простор вечног живота без муке и бола. Глорификујући Едемски врт Дилан пише како унутар рајског простора није важно шта је стварно, а шта не; у рају нема искушења, као ни греха, у Едемском врту душе су срећне и смеју се и напослетку Дилан говори о томе како би рај требало да буде исконска тежња људима јер је Царство Небеско једина истина.

It’s allright Ma (I’m only bleeding) - Bringing It All Back Home (1965)

Читава ова песма је ламент над стварношћу са одређеним пасажима који се могу повезати са библијским мотивима. Друга строфа завршава стиховима: Шупљи рог свира протраћене речи/ Доказује да упозорава/ Да он није обузет рађањем/ Већ умирањем  што може да упућује на Исуса који васкрсава, односно на то да је он прво морао умрети да би, васкрсавши, победио смрт и тако установио основна веровања код хришћана. У овој песми, а у њој Дилан бржим ритмом изговара речи песме (подсећа начином извођења на оно што ће се, касније, назвати реп музиком), провејава један меланхолични тон, тон егзистенцијалних питања у животу било ког, то јест сваког човека. Помало се наслања на хришћанску идеју толеранције и праштања Дилан стиховима: Док други кажу не мрзи ништа друго/ Изузев мржње . У следећој строфи посвећеној умножавању лажних садржаја (као што су пушке-играчке или фигуре Исуса боје меса које светлуцају у мраку) Дилан се фокусира (поентирајући) на завршну мисао: Не мораш далеко да гледаш да би видео/ Да је мало тога/ Истински свето ; дакле, он се осврће на слику посрнулог друштва осуђујући, суптилно, нихилистичке вредности где, заправо, данас као ни тада, мало тога има неку вредност, светост, значај. На то се надовезује стих: Пропаганда, све је лажно . Наново банализујући поквареност друштвених норми и те бесмислене трке за стицањем материјалног Боб Дилан пише/пева о чињеници да су сви смртни и да се смрти, једноставно, не може побећи, да су сви људи пред тим феноменом престанка постојања безусловно једнаки, ма како им животи изгледали.

Tombstone Blues – Highway 61 Revisited (1965)

Ова песма где Дилан, у наслову, спаја музички правац (блуз) и надгробни споменик са свим својим значењима нема нимало морбидни карактер какав би могао бити тумачен базирајући се искључиво на њеном наслову. Она функционише као друштвена критика (сам рефрен - Мама'с ин тхе фацторy, схе аин'т гот но схоес/ Даддy'с ин тхе аллеy, хе'с лоокин' фор фоод/ И'м ин тхе китцхен wитх тхе томбстоне блуес  - може се тумачити са социјалног аспекта) где се аутор бави маргинализованим јунацима (трудна млада, циганин Дејв, главнокомандујући итд.) кроз визуру савременог света. Међутим, у песми се јавља Јован Kрститељ где га Дилан иронизује спајајући га у дијалог са главнокомандујућим од ког Јован тражи скровиште (конкретно у тексту песме стоји – рупа). У песми се јавља референца на Самсона који убија хиљаде Филистејаца магарећом кости , међутим, акценат је на филистејском краљу који, из поштовања према својим погинулим војницима оставља њихове виличне кости на гробове им – тон ове строфе је сатиричан. Дотиче се и Далиде у овој песми, иронизујући њене сузе; Дилан их је приказао као сузе радоснице. Референца на причу од Далиди и Самсону , односно њеној издаји, може послужити за разумевање ироније коју користи кантаутор. Пошто ју је три пута преварио (не откривајући јој где му лежи наднаравна снага), она га приволи да јој се открије (снага му је почивала у коси) и затим га издаје Филистејцима. Међутим, уз божју помоћ он их све поубија чином самоубиства (руши кућу где је филистејски народ био окупљен).

Like a rolling stone - Highway 61 Revisited (1965)

Ова песма, једна од Диланових најпознатијих, обележена као песма број један у целокупној историји рок музике , носи у себи вишезначност и богатство могућих тумачења. Једна перспектива кроз коју се може разумети ова песма је перспектива старе јеврејске последице Дабогда имао па немао јер је жена (којој се лирски субјецт обраћа) – протагонисткиња песме – опевана у свој горчини свог пада, најпре материјалног, а услед тога и моралног. Текст ове песме ствара рески укус пораза и људске пролазности код читаоца/слушаоца. Међутим, постоји и енглеска пословица На камену који се котрља не хвата се маховина што алудира на мобилност човека као основни узрок његове бескорености, односно човек крећући се кроз живот не може нигде, заправо, да се смири, односно устали. А постоји и варијанта тумачења текста кроз библијску призму Исусове филозофије да човек треба да се отараси свега материјалног (Kад немаш ништа, немаш ништа да изгубиш)  како би лакше спознао дубине људске душе и боље разумео/заволео Бога. 

All along the watchtower – John Wesley Harding (1968)

Читавом дужином стражарске куле је вишеструко обрађивана (у музичком смислу) и анализирана песма, највише због свог текста. У првом делу песме дијалог се одвија између лакрдијаша (јокер) и лопова. Већина тумачења се ослања на јеванђеља по Матеју (27: 38), Марку (15: 27), Луки (23: 39-44) и Јовану (19:18); на ситуацију где је Христ већ разапет између два лопова. Од та два лопова један је прихватио хришћанство и за њега се верује да, у Дилановој песми, разговара са Исусом. На збуњеност свог саговорника (Превише је конфузије, нико да ми узврати добрим ) лопов одговара како је много оних који живот узимају као шалу, али да су њих двојица такав став према животу превазишли и да су то бесмислице. Што може  да упућује на идеју васкрсења Христовог, односно човека као бића. Није потпуно јасно ко је лакрдијаш, а ко лопов, али се хришћанска идеја спасења и оноземаљског живота у вери подвлачи као доминантна, у првом делу песме. У другом делу песме приказан је пејзаж, односно атмосфера ван дијалога двојице јунака. Док се чита текст ове песме (или док се она слуша) лако се може замислити амбијент некакве пустиње, сумрака, и стражарске куле испред које су људи, док у даљини лелујају фигуре двојице јахача. Диланова референца је повезана са књигом пророка Исаије (20:3) где стоји: Тада рече Господ: како иде слуга мој/ Исаија го и бос за знак и чудо што ће бити до/ три године Мисиру и Етиопској  - у песми су приказане жене које се крећу око стражарске куле, као и босоноге слуге. Затим се појава двојице јахача из даљине и режање мачке повезује са књигом пророка Исаије (21:7-8) где пише: И виђе кола, и два реда коњика... а затим и И повика као лав...  Дакле, у овој песми Дилан укршта старозаветни текст са новозаветним и прави синтезу ова два текста тако да чине једну причу с јасном хришћанском поруком спасења у вери.

I Pity the Poor Immigrant - John Wesley Harding (1968)

Песма Жао ми је јадног досељеника по тону и садржају јесте тужбалица, а оно што је одређује јесте интертекстуална веза са другом књигом Мојсијевом као и трећом (Левитском). У све три строфе лирски субјект осећа жаљење према досељенику/исељенику који представља читав израелски народ. Почетни стихови (Жао ми је јадног досељеника/ који жели да је остао код куће) упућују директно на причу о изласку Израелаца из Египта и о почетку њиховог лутања Синајској пустињом (друга књига Мојсијева 16: 2-3: И стаде викати сав збор синова Израиљевијех на Мојсија и на Арона у пустињи, И рекоше им синови Израиљеви: камо да смо помрли од руке Господње у земљи Мисирској, кад сјеђасмо код лонаца с месом и јеђасмо хљеба изобила! јер нас изведосте у ову пустињу да поморите сав овај збор глађу. ); аутор се у истој строфи, на њеном крају, хвата за један јеврејски синдром – синдром самомржње (... који страсно презире свој живот/ а исто тако се плаши смрти). У другој строфи Дилан жали исељениково проклетство таштину незаситост заслепљеност среброљубљивост и његов неизлечиви јад -  што је у директној вези са трећом књигом Мојсијевом (26:19-33 ). До краја песме кантаутор ће се ослањати на мотиве из треће књиге Мојсијеве и на њима градити песничке слике жалости.

 

 

[1] Скот Маршал, Боб Дyлан: А спиритуал лифе, WНД Боокс, Вашингтон, 2017

[2] Марковић Дејан, Боб Дилан – Мр.Тамбоурине Ман, Медитерран публисхинг, Нови Сад, 2001, стр. 30.

[3] Исто, стр. 30.

[4] Исто, стр. 31.

[5] Исто, стр. 61.

[6] Исто, стр. 62.

[7] Исто, стр. 68.

[8] Откровење Светог Јована Богослова, 7:1

[9] Марковић Дејан, Боб Дилан – Мр.Тамбоурине Ман, Медитерран публисхинг, Нови Сад, 2001, стр. 69.

[10] Даничић Ђура, Стефановић Kараџић Вук, БИБЛИЈА или Свето писмо Старога и Новога Завета, Глас Мира, Београд, 2008, стр. 65.

[11] Прва књига Самуилова 17:49-50.

[12] Марковић Дејан, Боб Дилан – Мр.Тамбоурине Ман, Медитерран публисхинг, Нови Сад, 2001, стр. 69

[13] Адама, а са њим, наравно и Еву.

[14] Даничић Ђура, Стефановић Kараџић Вук, БИБЛИЈА или Свето писмо Старога и Новога Завета, Глас Мира, Београд, 2008, стр. 3.

 

[15] Марковић Дејан, Боб Дилан – Мр.Тамбоурине Ман, Медитерран публисхинг, Нови Сад, 2001, стр. 148.

 

[16] Исто, стр. 149.

[17] Исто, стр. 149.

[18] Исто, стр. 151.

[19] Мама је у фабрици, она нема ципеле/

Тата је на улици, он тражи храну,

Ја сам у кухињи са надгробним блузом

[20] Kњига о Судијама, 15: 15-17

[21] Kњига о Судијама, 16.

[22] Марковић Дејан, Боб Дилан – Мр.Тамбоурине Ман, Медитерран публисхинг, Нови Сад, 2001, стр. 159.

[23] Исто, стр. 157.

[24] Исто, стр. 192.

[25] Даничић Ђура, Стефановић Kараџић Вук, БИБЛИЈА или Свето писмо Старога и Новога Завета, Глас Мира, Београд, 2008, стр. 606.

 

[26]Исто, стр. 607.

[27] Даничић Ђура, Стефановић Kараџић Вук, БИБЛИЈА или Свето писмо Старога и Новога Завета, Глас Мира, Београд, 2008, стр. 67.

 

[28] Потрћу понос силе ваше, и учинићу да небо над вама буде као гвожђе а земља ваша као мјед.

Снага ће се ваша трошити узалуд, јер земља ваша неће рађати рода својега, и дрвета по земљи неће рађати рода својега.

Ако ми узидете насупрот и не хтједбудете слушати ме, додаћу вам седам пута више мука према гријесима вашим.

Пустићу на вас звијери пољске, које ће вам ђецу изјести и стоку потрти и вас умалити, и опустјеће путови ваши.

Ако се ни од тога не поправите, него ми јоште узидете насупрот,

И ја ћу вама ићи насупрот, и бићу вас још седам пута више за гријехе ваше.

Пустићу на вас мач, који ће осветити мој завјет; а кад се слежете у градове своје, тада ћу пустити помор међу вас, и бићете предани у руке непријатељу.

И кад вам сломим потпору у хљебу, десет ће жена пећи хљеб ваш у једној пећи, и даваће вам хљеб ваш на мјеру, и јешћете а нећете се наситити. Ако ме ни тако не станете слушати, него ми узидете насупрот,

И ја ћу вама с гњевом ићи насупрот, и седам пута већма караћу вас за гријехе ваше.

И јешћете месо од синова својих, и месо од кћери својих јешћете.

Развалићу висине ваше, и оборићу идоле ваше, и метнућу трупове ваше на трупове гадних богова ваших, и мрзиће душа моја на вас.

И обратићу градове ваше у пустош, и разорићу светиње ваше, и нећу више мирисати мириса вашега.

И опустићу земљу да ће јој се чудити непријатељи ваши, који ће живјети у њој.

А вас ћу расијати по народима, и учинићу да вас гоне с голијем мачем; и земља ће ваша бити пуста и градови ваши раскопани.