Естетика

Кључеви неба

Десет слика у серији "Млади папа" Паола Сорентина

Паоло Сорентино, редитељ Оскаром награђеног филма „Велика лепота“, доноси нам серију „Млади папа“ која приповеда контроверзну причу о почетку понтификата папе Пија XIII. Рођен као Лени Белардо, он је тајанствена и контроверзна личност, толико конзервативног схватања да се граничи са опскурним, а ипак пун саосећења за слабе и сиромашне. Први амерички папа, Пије XIII, има огромну моћ и тврдоглаво се опире ватиканским службеницима, незаинтересован за последице које би могле да проистекну.

Радња је, наравно, смештена у Ватикану и кадрови обилују бројним референцама на културу, уметност, архитектуру... У том смислу, посебно су симптоматични уводни кадрови у којима се појављује десет слика које могу представљати известан кључ за одгонетање наратива. 

Прва слика која се појављује је "Адорација пастира" Герита Фон Хортхорста из 1606. године која приказује пастире као сведоке Христовог рођења у Витлејему. (Занимљиво је да је ова слика готово потпуно уништена у експлозији коју су изазвали припадници италијанске мафије) 

Друга слика је "Уручење кључева" Пјетра Перуђина која чини део циклуса "Приче о Исусу" на северном зиду Сикстинске капеле, и реферише на део из Јеванђеља по Матеју у којем су Светом Петру уручени "кључеви Царства небеског". Ови кључеви симболишу моћ праштања и ширења Речи Божије која и другима отвара врата Неба.

Следи Каравађова слика "Преобраћење на путу за Дамаск" која представља тренутак описан у Делима апостолским када се Савлу, који ће потом постати апостол Павле, обраћа Исус Христос и када бива збачен са коња. 

Необично, следи икона из манастира Велики Метеори у Грчкој која приказује Први Васељенски сабор, одржан у Никеји 325. године, који је сазван да отклони забуне настале учењем александријског свештеника Арија. Такође, на Сабору је утврђен Символ вере као и време празновања Васкрса, прописано двадесет различитих канона... 

Следи слика Франсиска Хајеза "Пустињак Петар јаше белу мазгу са распећем у руци и кроз села и градове позива на Крсташки рат". Легенда каже да је Петар Пустињак прави вођа Првог крсташког рата иако се католички историчари не слажу са том тезом. Њему се, наводно, пре 1096. године, при посети Јерусалиму указао Христос који му је наложио да проповеда крсташки поход међу сељацима.

Потом, слика Ђентилеа  Да Фабријанија "Свети Фрањо прима стигмате" на којој видимо Христа као Серафима изнад планине Алверно.

"Свети Тома из Виљанове дели милостињу" Матеа Сереза. Тома из Виљанове је био шпански монах Реда Св. Августина који је био запажен проповедник, аскета и верски писац тог времена. Касније је постао надбискуп, чувен по својој бризи за сиромашне. 

Следи слика Доменика Крестија " Микеланђело представља модел завршетка цркве Св.Петра папи Пију IV". Базилика Св. Петра није изгледала како је ми познајемо, још у 15. веку првобитно здање је срушено. Планови папе Јулија II о обнови раскошне цркве су били толико скупи да су, између осталог, навели Мартина Лутера да реформише Цркву.

Претпоследња слика је "Покољ на дан св. Вартоломеја" Франсоа Дубоаа. Вартоломејска ноћ је назив за покољ неколико хиљада хугенота, извршен у ноћи уочи празника св. Вартоломеја, између 23. и 24. августа 1572. Тај покољ је значио прекид с дотадашњом политиком слагања између католичке цркве и протестанске странке.  Прогони протестаната трајали су у Паризу до септембра, а у унутрашњости Француске до октобра. Рачуна се да је побијено 25.000 хугенота (према неким проценама 50.000.) Вартоломејска ноћ назива се и „крвавим париским пиром“ или крвавом париском свадбом, јер се покољ хугенота догодио пет дана после венчања краљеве сестре Маргарите Валоа за Анрија Бурбонског (будућег Анрија IV).

И на крају, Паоло Сорентино се одлучио за инсталацију Мауриција Кателана "Девети час" која приказује Јована Павла II на земљи, погођеног метеоритом. Наслов дела алудира на Христове речи "Боже, Боже, зашто си ме оставио" и тренутак када умире на крсту. Ова Кателанова инсталација може изазвати и друге интерпретације: можда је аутор хтео да укаже на деградацију Цркве као резултат бројних скандала који се везују за њу? Или, пак, да је метеором који је пао са Небеса сам Бог напао Цркву? Будући да је преживео удар и чврсто држи папски крст- можда представља вечну храброст Цркве? Супротно тумачећи, није ли и он само човек, неко коме се не треба клањати?

Извор: DailyArtDaily