Матрикс

Рик и Морти

Бекство из Рикшенка

Дарко Ковачевић, Суботица

Покушати укратко описати о чему се ради у овој цртаној серији представља изазов по себи: Главни јунаци су свевасељенски генијалац (и алкохоличар) деда-Рик Санчез и његов (снисходљиво речено: помало спори) унук Морти Смит. Деда је најгенијалнији ум (што је већ само по себи илегално) у мултиверзуму – који обухвата не само нашу васељену, већ и све друге (паралелне, нормалне и ненормалне) могуће космосе који, попут шредингерове мачке, постоје или не постоје чекајући да буду откривени. Рик вода малог Мортија (који заостаје и у школи) на своја арканска путешествија и лудачке авантуре по космосима, док на Земљи остају Мортијева депресивна мама Бет, нефункционални отац Џери и старија сестра, изгубљена тинејџерка Самер.

Рик и Морти увек некако, за длаку, успевају да се ишчупају из космичких авантура (ако не они, оно бар њихове копије), али се Бет, Џери и Самер у међувремену (најчешће) докопају неког од Рикових изума, некакве немуште технологије будућности којом не успевају да овладају, па све без и трунке разумевања користећи је, са циљем да себи олакшају беду садашњице – униште планету Земљу, или бар направе тотални циркус од ње.

По драматуршкој замисли, „Рик и Морти“ је анимирана серија за одрасле, џезирани мешап породичног ситкома и хард-кор свемирске авантуре (утицаји „Аутостоперског водича кроз галаксију“ такође су приметни), у којој карактери преживљавају мономитска финегановска бдења, а оно што их (не) мења не оптерећује толико њих саме, колико сам свет (свемир) у који су учитани, а који из епизоде у епизоду и сезоне у сезону постаје све луђи и компликованији.

„Рик и Морти“ је продукт Цастина Роланда, стенд-ап комичара, глумца, режисера, писца и продуцента (изеђу осталог и видео-игара), и Дена Хармона, писца и продуцента. Ако је за једну од најдуговечнијих америчких анимираних серија („Симпсонс“) важило да је пишу гикови, штребери и математичари, онда се за „Рик и Морти“ може рећи да је пишу атомски физичари. Овде нема обзира према публици, не остављају се паузе потребне да схватимо шалу, нема табуа, не постоји политичка коректност, већ се мозак шамара од почетка до краја, бомбардује бозонима и Јупитерима, изврћу сви васељенски закони, и у сваком тренутку може се догодити (готово) све.  За разлику од сличних анимираних провокација (нпр. „Саут Парк“), карактери у овој серији нису само дводимензионалне налепнице које служе да нас насмеју (или шокирају), већ имају опипљиву психичку тродимензионалност, трагичну истинитост у свету апсурда епских размера који их окружује.

И једнако као што су убеђења, заблуде и грешке које ови карактери праве смртно озбиљне, цео мултиверзум кроз који Рик може (илегално) да путује такође је постулиран на најсавременијим филозофским шпекулацијама теоријске физике. Као што шведски филозоф Ник Бостром тврди: „Веома је велика вероватноћа да би неко друштво будућности имало технолошке могућности и мотивацију да створи велики број потпуно реалистичних историјских симулација, те да би било способно да превазиђе све етичке и правне препреке да то и оствари. Тако је заправо највероватније да ми већ јесмо врста вештачке интелигенције која насељава неку од таквих симулација“. А шта рећи о симулацији која би се одигравала унутар симулације, која је у симулацији...

Прве две сезоне серијала „Рик и Морти“ изнеле су по десетак епизода, док се на трећу чекало добрих годину и по дана, време које су аутори искористили не само да испишу (како кажу или лажу) петнаестак нових симулација, него и да се путем медија и друштвених мрежа пајтоновски спрдају са својим фановима. Прва епизода трећег серијала (коначно) је лансирана 1. априла, што је донело радост бројним фантазерима, али, (ипак је то „Рик и Морти“) и зебњу да је почетак нове сезоне само првоаприлска шала, те да ће се на наставак серијала чекати, ко зна до када?