Матрикс

Buzz Aldrin's Race Into Space

Аутобус за Месец

Дарко Ковачевић, Суботица

Ове године навршава се пола века руске свемирске летелице Сојуз, која је, уз нужна унапређења, у употреби и дан-данас. Нема боље прилике да се осврнемо на америчко-совјетску, титанску космичку трку, те да ископамо праисторисјку игру „Баз Олдринова трка за свемир“ која је (као и Сојуз) одолела зубу времена, и након више од две деценије важи за најбољи приказ америчко-совјетског космичког окршаја.

Трка у свемир започиње 1957. године, одабиром страна (капиталистичке или комунистичке), те припремама за лансирање првог сателита. У случају СССР, то је свима познати Спутњик (америчка верзија се звала Експлорер). Пионирски сателити били су тек кутије са простим радио-одашиљачима, те су први (и највећи) проблеми били у дизајну ракете-носача која ће успети да се вазнесе макар до ниске Земљине орбите. Игра нам ове проблеме представља процентима поузданости хардвера и огромним количинама новца (ипак ограниченог буџета) који је потребно уложити у даљи развој и испитивање космичких машина и опреме.

Даље се упознајемо са једноседима Меркјуријем и Востоком, капсулама у којима су лансирани први људи, а потом са дугим низом проблема које је било потребно решити да би човек крочио на Месец. Историјски, то су, укратко, летелице за две особе, Восход и Џемини, те коначно, за трочлане посаде, легендарни амерички Аполо, који је и однео људе на Месец, и совјетски Сојуз, који, ето, није први стигао на Месец, али и дан данас ради као аутобус за свемир.

Олдринова трка за свемир нам степенице за Месец донекле поједностављује, и помало уопштава, стављајући нас у столицу шефа америчког или совјетског свемирског програма. Игра је настала 1993. године, када је велик део тада већ руског свемирског програма био покривен велом тајне. Интересантно да су Американци свемирски програм плански поверили једној агенцији – Наси, док је Совјетски Савез одржавао унутрашњу (готово тржишну) утакмицу, јер је у програму учествовало више агенција, али је то у игри апроксимовано на једну институцију – практично Сергеја Корољова. Амерички програм располаже нешто већим буџетом (али и скупљим хардвером), док совјетски програм за свој мањи буџет може једнако успешно да оперише јефтинијим хардвером.

Поред историјског тока (и одабира првих космопловаца), представљени су нам и алтернативни пројекти слетања на Месец – четворочлане летелице Јупитер (САД)/Квартер (СССР) које би директно слетеле и подигле се са Месеца, ране верзије (и визије) вишекратно употребљивих шатл возила, или земаљски орбитални рандеву – где се разматрало да се потребна опрема пошаље са више паралелних или узастопних лансирања у Земљину орбиту, где би се саставила и кренула пут нашег сателита. Разматрани су, дакако, и очајнички потези – да се космонаути некако допељају до Месеца, где би поболи заставу (капитализма ил комунизма), а онда да остану тамо и херојски умру за отаџбину ил` отечество. Игра нас на суров начин учи и математици: Уколико имамо компоненту која је (за то време) солидних 95% поуздана, ако наша мисија има седам кључних фаза (а било их је много, много више), тада укупна вероватноћа успешности већ пада испод 70%.

„Трка за свемир“ суптилно нам прича и приче о раду КГБ и ЦИА, политичким притисцима, увек чуда жедном јавном мнењу које прати или критикује успехе или неуспехе у космичкој трци: награђују се први сателити, прве људске посаде, орбитери, мисије издржљивости, леоновање или први боравак у отвореном свемиру, прве мисије спајања различитих летелица у свемиру, прве фотографије Месеца и других планета и небеских тела итд. Катастрофе и људске жртве (којих је било и на једној и на другој страни), настале услед трке за престижом, могу добрано да успоре пројекат, те је коначан исход и победа ипак на страни оног који има нешто више среће.

„Баз Олдринова трка за свемир“ је идеал-тип едукативне игре, али истински тешке игре кроз коју се заљубљеници у звезде могу упознати са ракетама, капсулама, космонаутима и другим модулима, са историјским свемирским мисијама и њиховим алтернативама, са историјским окружењем у којем се одигравала трка у свемиру, са космонаутима, њиховим тренинзима, те коначно ризиком и жртвама које су ти људи и жене били спремни да преузму. Мисије су праћене историсјким фото и видео материјалима, и нема тог саспенса који може да надјача дуго чекање од одбројавања на Бајконуру или Канавералу, кроз све критичне фазе, до коначног слетања капсуле и извлачења живе посаде. Ако је коме до боље графике и звука, треба поменути да се данашња деца са свемирским програмом могу упознати и кроз солидну и симпатичну игрицу Kerbal Space Program, којој не недостаје физике и науке, али јој недостају политичка напетост и саспенс које може да режира само историја.

Верзије:

Баз Олдринова трка за свемир - BARIS – изворна оригинална верзија - (само за фанатике) - http://www.abandonia.com/en/games/183/Buzz+Aldrins+Race+into+Space.html

Освежена и слободна верзија игре (доследна оригиналу) - https://sourceforge.net/projects/raceintospace/

Графички умивен комерцијални римејк - http://slitherine.com/products/product.asp?gid=462&PlatformID=1

Кербалски свемирски програм (Kerbal Space Program) - цртано-филмско упознавање свемирског програма - https://kerbalspaceprogram.com/en/

Полетање! (Liftoff!) – игра на табли – која је претходила електронској игри - https://boardgamegeek.com/boardgame/2853/liftoff