Матрикс

Black Mesa

Полу-распад живота

Дарко Ковачевић, Суботица

Ономад, када је Велики хадронски акцелератор био у жижи интересовања, неко је приметио да један од физичара невероватно личи на Гордона Фримена, лика из игре Халф-лајф (1998). Ова научно-фантастична игра из прошлог века остала је упамћена по робусној крајтоновској причи (али је није писао Мајк Крајтон, него Марк Лејдлоу) о научном комплексу Блек Меса у пустињи Новог Мексика, где научници, експериментишући са акцелераторима, просторима (и честицама) негативне масе, успевају да успоставе портал, двери ка паралелном свету. Експеримент, наравно, креће по злу, ствара се пукотина у простору, кроз коју куљају ксено-зоолошки облици живота, а играч у улози Гордона Фримена треба да сачува кожу и извуче се из подземних лавиринтова, спашавајући главу од (ово већ личи на Пекићево „Беснило) неземаљских мутација, али и маринаца који су послати да санирају инцидент.

Халф-лајф је дакако остао упамћен по свом дугом интру у којем играч све дубље силази у лабораторијске комплексе, где (практично на силу) бива приморан да прво буде заробљен у наратив, а тек онда (ипак је то акциона игра) му се дозвољава да ускочи у акцију - мудро укомпонован сплет простих изазова, пасажа и комплексних мизансцена који са мноштвом детаља и епизодних карактера (са добрим монолозима-дијалозима), у осамнаест поглавља редефинишу и практично квалитативно трасирају акциони (и сурвивалистички) жанр за наредне деценије. И то није све: Халф-лајф се добро гради на контрастима – главни јунак није Рамбо, већ теоријски физичар, и читава архитектура и механика игре је осмишљена око заклона, бежања, сакривања. Поглавља игре су такође организована у контрастним сменама клаустрофобичних, тескобних простора, дугих самујућих пасажа у којима јунак, попут нпр. Вернових истраживача средишта Земље, путује своју авантуру без и назнаке икаквог (макар и непријатељског) облика живота, далеко од главног тока приче који се -  и широких отворених простора често изрежираних у сцене ескалације насиља, прљавог рата, бомбардовања итд.

Халф-лајф ћемо памтити као једну од првих акционих игара која је плански и званично имала писца (Марк Лејдлоу) као значајног и активно учествујућег члана пројектног тима, где се с намером, од самог почетка ишло на стварање неодвојиве везе, ушивања приче и игре. Ова сарадња је кулминирала у једнако маестралном наставку (Халф-лајф 2, као надградњи Орвелове „1984.“ или Хакслијевог „Врлог новог света“) и многим под-епизодама и једне и друге приче.

Не чуди зато што је још пре више од десет година започет пројекат препакивања изворног Халф-лајфа у лепше полигоне и текстуре. Године 2012. екипа фанова издала је први резултат (некомплетан), а након још пет година рада на римејку – коначан резултат еволуирао је у комерцијалан пројекат (уз благослов аутора игре). Тако је ове годинје пред нама Блек Меса – умивен, угланцан, до краја дотеран (укључујући и последња четири поглавља) и са већим бројем тачкица представљен Халф-лајф - за све оне који су пре две деценије пропустили (нпр. тиме што још нису били рођени) обавезну лектиру, класик, епик и ешалон научно-фантастичне акције.

Ех, да – пре неколико дана, негативна маса (која је до сада постојала само у домену теоријске физике) – показала се први пут и у контролисаном лабораторијском експерименту – https://phys.org/news/2017-04-physicists-negative-mass.html.

Линкови:

Блек Меса - комерцијална верзија - http://store.steampowered.com/app/362890/

Блек Меса – комунална верзија - http://www.moddb.com/mods/black-mesa/downloads или http://www.chip.de/downloads/Black-Mesa_57528457.html