Матрикс

Klaus

Биће без битка

Дарко Ковачевић, Суботица

„Клаус“ је егзистенцијалистички платформер калифорнијског студија „Ла Коза“ (LA Cosa), који претежно чине млади Латиноамериканци, али и један младић из Србије, Александар Ћук, који је коаутор наратива и приче ове игре. Заплет ће (надам се још неког осим мене) подсетити на „Стенлијев парадокс“: Клаус се буди у подруму једне корпорације, не сећајући се ничега, без идентитета, једино уочавајући да му је на руци истетовирано – Клаус. У покушају да се ишчупа из замка потрошачког капитализма, у покушају да детерминише свој идентитет (и сврху постојања) Клаус мора да прође мноштво препрека и одлично осмишљених главоломки, али успут развија и однос са играчем, који осим што управља Клаусом, може донекле да управља и његовом околином.

У игри се појављују и сами аутори, доживљавамо их кроз (субверзивне) поруке које су оставили наизглед разбацане по нивоима, који као да посматрају развој интеракције и односа на релацији Клаус-играч-околина, те недовољно осигурану и нестабилну дистанцу између играча и карактера. На ове начине, игра која се представља и претпоставља као жанровска,  успева да превазиђе не само ограничења жанра, него и медија, уметности у коју је постављена, и испоручује нам оно што је заправо најважније – причу.

Александар је студирао филм у Калифорнији, где је, како сам каже, научио све манире и технике (филмске) нарације које сада покушава да заборави. Ако вас интересује, омиљени филмаџија му је Тарковски. Можда се високобуџетни пројекти раде са врха, постављајући правила франшизе и могућности експлоатације, али се уверљиви светови граде са дна, од мноштва детаља чије уклапање ће дати убедљив свет (и у њему карактере) и без гомиле специјалних ефеката. Ако се прича добро постулира детаљима, ако се њене странице отворе срцем и душом, морам да приметим да ће у њеној убедљивости и даљој надградњи учествовати сваки (па бирај шта ти драго) читалац или гледалац или играч.

„Клаус“ је, да нам буде још драже, одлично примљен и и на тржишту. Игра је издата за Сонијев Плејстејшн 4, а у припреми је и PC верзија. У години у којој су велики студији просто гњавили безнадежним рециклажама и бескрајним умивањима отрцаних образаца, „Клаус“ је једно од оних дела које дају наду у будућност – има духовитих и способних младих људи који не хају за прецртавање образаца.

Игра је погодна за нешто старије основце, за узраст од 10 до 110 година.

Линкови:

http://www.klausgame.com/