Pretraga
Pronađite nas na
 

Пошаљи пријатељу

Е-хроника

Београд какав мало познајемо

Конак кнегиње Љубице

Б. Цвејић, Данас

„У близини кнежеве куће, у страну од простора, лежи конак, који је књаз тада сазидао; иако није највећа, по својој форми то је најлепша зграда коју сам видео у Србији“. Описујући конак кнегиње Љубице у Београду, ове речи забележио је Ото Дубислав Пирх, немачки официр и путописац. Овај конак данас се налази у Улици кнеза Симе Марковића, у оквиру целине Косанчићев венац.

Конак је подигнут по наређењу кнеза Милоша Обреновића, за становање његове породице, односно кнегиње Љубице и синова Милана и Михаила. Саграђен је у периоду између 1829. и 1831. године, а пројектовао га је и вршио надзор над градњом познати неимар Хаџи Никола Живковић. Ова грађевина по архитектонској композицији и распореду просторија представља прелаз између оријенталних и западњачких стилских схватања. У време када је изграђен, конак је био једна од најрепрезентативнијих градских кућа, што је остао и до данас. Зграду чине подрум, приземље и спрат, док је 1836. дозидан и амам, као и неке споредне просторије.

Кнез Милош, међутим, само је повремено боравио у овој згради, док то није био случај са његовим синовима. Милан је и умро у конаку, а Михаило је живео овде за време своје прве владавине. Одређени извори наводе и да су се за време прве владавине кнеза Милоша у подруму конака држале и паре Главне државне благајне. Конак кнегиње Љубице престао је да буде резиденција када је на српски престо дошао Александар Карађорђевић 1842. Те године кнегиња Љубица насилно је исељена из свог дома и Обреновићи су тада и напустили Београд. Од тада ова грађевина више није имала функцију због које саграђена, односно више никада није била двор.

У почетку, конак је био претворен у лицеј, да би након тога од 1863. до 1905. овде био смештен Касациони и апелациони суд. До Другог светског рата у згради су се налазили и Завод за глувонему децу, Музеј кнеза Павла, а током рата ово је био део Патријаршије. Такође, у периоду између 1945. и 1971. овде је било и седиште Републичког завода за заштиту споменика културе. Сматра се да су се у одређеним тренуцима у конаку налазили и Уметнички и Црквени музеј, као и Дом стараца и старица. Међутим, након тога уследила је 1971. општа санација објекта, обнова фасада и ентеријера, што је све било завршено после осам година.

Конак је већ 1980. отворен за јавност као музеј меморијалног типа, што му је и данашња функција. Сталну поставку музеја представљају ентеријери београдских грађанских кућа 19. века, односно оригинални намештаји оријентално-балканског стила, као и других стилова са утицајем средње и западне Европе тога времена. У подруму ове зграде, који је назван Сала под сводовима, данас се организују тематске изложбе, предавања и други догађаји.

Конак кнегиње Љубице представља данас и културно добро од изузетног значаја и налази се под заштитом. Статус споменика културе овај објекат добио је први пут још 1946. Одлуком тадашњег Одељења за заштиту споменика културе при Уметничком музеју.

 

Извор: Данас

Ostavite komentar

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije sajta NoviPolis. Ipak, po postojećem Zakonu o javnom informisanju NoviPolis odgovara za sve sadržaje koji se nalaze na njegovim stranicama, pa u skladu sa tim zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara. Komentare uvredljive sadržine, kao i komentare za koje sumnjamo da su deo organizovanog spinovanja javnosti, nećemo objavljivati.

Ostali komentari