Култура

Обреновићи у музеју

Милена Кулић, Нови Сад

Каталошка публикација Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије, у издању Музеја рудничко-таковског краја из Горњег Милановца, музеолошки евидентира и архивистички обрађује податке о владарској породици Обреновић. Сабирање и тумачење заоставштине најмлађе владарске породице у нас, резултат је научног скупа, одржаног у Горњем Милановцу 2012. године. Драгоценим увидом у грађу о династији Обреновић, аутори ове петотомне публикације, показали су да су документи и предмети похрањени у најзначајнијим домаћим установама културе непроцењив извор за истраживаче друштвених и хуманистичких наука.

У темељном попису каталошких музеолошких јединица, аутори су описали предмете и документе из збирки, наводећи истовремено и податке као што су година, место и начин израде, име аутора, радионице, атељеа или фабрике где је предмет настао, врсту материјала од ког је направљен, његове димензије и појединости, као и датум када је стигао у музејску, галеријску и манастирску збирку. Зналачки одабрана грађа омогућава да се сагледа музејско, архивско и библиотечко наслеђе, већим делом представљајући експонате знамените српске династије смештене у српским и иностраним установама и приватним збиркама и колекцијама.

 Вишеструким указивањем на значај владарске куће Обреновић, њене историјске улоге и значаја, аутори достижу нова научна сазнања и допуштају читаоцима да продру у комплексну музеолошку праксу. Више десетина квалитетних чланака прати исцрпна илустративна грађа, мноштво фотографија, обимна научна апаратура и списак литературе. Кустоси, професори и архивски стручњаци представили су обим и значај збирки, посебно описујући експонате који се директно, на различите начине, односе на чланове династије Обреновић.

У оквиру каталошки обрађеног материјала налазе се комади одеће, намештај, примерци накита, уља на платну, цртежи, илустрације, оружје, луксузно посуђе, олеографије, литографије, фотографије, разгледнице, књиге, писма, депеше, укази, знамења и серије кованог новца. У склопу музеолошке екфразе ове публикације, историјски контекст бива колажним поступком интегрисан са визуелним репрезентима, поштујући документарност, постулате научности критичке историографије и посебности музеолошке праксе. Интересантна грађа темељи се на заоставштини династије Обреновић из више музеја, галерија, архива и манастира (Историјски музеј Србије, Историјски архив Београда, Галерија Матице српске, Завичајни музеј Јагодина, Народни музеј Краљево, Музеј Војводине, манастир Крушедол, Народни музеј Ниш, Народни музеј Зрењанин, Војни музеј, Музеј града Београда, Народни музеј у Београду, Музеј примењене уметности, Народни музеј у Чачку, Музеј рудничко-таковског краја, манастир Враћевшница, Дом Јеврема Грујића, Музеј у Белој Цркви, Историјски архив Шумадија, Музеј српске православне цркве у Београду, Библиотека града Београда, Музеј Крајине Неготин, приватна колекција Јевђевић, фонд Бранка Стојановића, Национална галерија Љубљана, манастир Раковица, колекција Срђана Стојанчева). Поред писама, која илуструју разноврсне аспекте јавног и приватног живота владарске породице, у овим књигама налазимо поуздане и прецизне податке о реорганизацији државне структуре и уобличавању модерне правне државе. Поред свега наведеног, можемо закључити да – иако тематски разноврсна грађа – својом структуром и темељним уобличавањем, ова публикација представља успешну ревитализацију уметничких и историјских артефаката династије Обреновић.

Музеолошким приступом уредници ових књига, Александар Марушић и Ана Боловић, истражују и раритетним илустрацијама презентују до сада непознате фрагменте историје породице Обреновић, фокусирајући се на она покретна добра која су у спрези са појединим уметничким, друштвеним и историјски важним тренуцима српске прошлости. Музејска грађа селектована је по врсти предмета, отварајући збирке музеја широм Србије, истовремено се користећи музеолошким и историјским начелима селекције и анализе.

Један од примарних задатака музејске праксе јесте интерпретација музеалија кроз изложбену активност. Музејска изложба, као и каталошки облик изложбе, није пуко приказивање предмета – чињење нечег видљивим – већ својеврсна синтеза свеукупних знања о приказаном предмету, јер она, приказујући нешто, уједно тумачи, објашњава и подучава. Самим тим, музеолошка интерпретација династије Обреновић не састоји се само од пуке перцепције предмета, већ се гради у интеракцији са сложеним материјалом и читавим контекстом и реалитетом на који предмети упућују. У томе се огледа комуникацијска улога музејске праксе и још једна димензија музеалности изложених сведочанстава материјалне културе.

Публиковање оваквих књига, када је о истраживањима династије Обреновић реч, подсећа да се није могао подићи лепши споменик нити наћи квалитетнији начин популаризације, као и перманентног (под)сећања на портрете владара. Ове књиге су подстицајне и са становишта будућих преиспитивања династије Обреновић и њеном месту у историји српског народа, што чини структуру ове приче и даље отвореном.

Аутор текста је уредник часописа КУЛТ.