Интервју

Разговор водила: Горица Радмиловић

Ноћне страже са фотоапаратом

Мила Пејић, ИНТЕРВЈУ

Мила Пејић рођена је 1992. године. Основне и мастер студије завршава на Филозофском факултетуу Новом Саду, смер Српски језик и књижевност, а потом уписује Академију уметности у НовомСаду, смер Фотографија. Дипломирала је 2021. године, добивши награду за најбоњи фотографскипројекат у генерацији. Стипендисткиња је Фонда за подстицање напредовања даровитих студената имладих научних радника и уметника Универзитета у Новом Саду, а летњи семестар 2020. годинеуспешно завршава на Краљевској академији у Холандији. Тренутно похађа мастер студије наАкадемији уметности. Њен уметнички рад оријентисан је на измењене урбане просторе и идентитетграда са фокусом на архитектуру са почетка XX века. Мастер пројекат Ноћна стража, на којем јошинтензивно ради, изложен је на Светском студентском бијеналу фотографије, децембра 2021.године. Поред тога, активно се бави портретном фотографијом.

1. Као што видимо из твоје биографије, прво си завшила Српски језик и књижевност, а потом уписала Фотографију. Реци нам, шта је то што те подстакло на овај корак?

Студије на Филозофском факултету доживела сам као нешто елементарно – као знање којим би свако од нас требало да влада. Поред тога, током студирања сам постепено откривала шта је то што ме још занима. Фотографијом сам се бавила аматерски али сам увек осећала да ту треба нешто веће да се догоди. Уписивањем Академије, хтела сам да откријем и сазнам разне ствари, а пре свега да научим како бих могла стечено знање са претходног факултета да уланчам са новим и од тога направим један квалитетан уметнички израз. Знатижеља и воља за учењем били су, и остали, моји највећи покретачи. Да опет бирам, поново бих ишла тим редом – Филозофски факултет па Академија уметности.

2. Шта за тебе значи језик? Какву конотацију језика ти видиш у данашњем свету?

За мене језик представља идентитет особе. Понекад имам осећај да људи тога нису свесни. Нису свесни моћи језика – било да пишу или да говоре. Језик се пак, врло вешто, користи за манипулисање масама, но, o тој моћи језика не бих сада. Ми живимо у свету слике и нових медија. Тај свет почива на чулности која је презасићена. Људи углавном зазиру од дугачких текстова, дебелих књига, дугачких говора. Мислим да сви можемо много боље. Елоквентност за мене представља добро и јасно упаковану, уобличену мисао, повезану машном од креативно одабраних речи које држе пажњу и заправо изражавају знање онога који пише или говори.

3. Као што си и истакла, ми заиста живимо у свету слике. Друштвене мреже, односно оно што оне представљају, данас играју веома важну улогу у животима. Како ти посматраш такав вид „савремености”? Да ли фотографија којом се бавиш може ту нешто да промени и, ако може, на који начин?

Друштвене мреже за мене, иницијално, не представљају ништа лоше. Напротив. Паметни телефони су паметни онолико колико смо ми сами. Свакодневно слушамо и читамо о штетном утицају друштвених мрежа на колектив у којем живимо, али ја увек желим да гледам ону светлију страну приче. Имамо прилику да лако ступимо у контакт са људима из струке, прилику да представимо свој рад, чиме год да се бавимо, прилику да изразимо себе. Није ли то дивно? Мени друштвене мреже служе за пар ствари: да делим свој уметнички рад са својом публиком, да препоручим неку фину музику или књигу, за коју успомену и лепу реч. Фотографија којом се ја бавим допире до људи који ме прате на друштвеним мрежама и веома сам срећна што моменти на које указујем у свом уметничком раду пролазе запажено. Ја верујем у боље сутра, живим за промену и увек идем ка њој! Мислим да је фотографија којом се бавим ефектан начин да до промене и дође и увек треба водити рачуна о начину представљања проблема којим се бавимо публици. Данашња публика је нестрпљива, чулност јој је засићена и пажња ослабљена, а ја то видим као одлично игралиште за свој рад. Ето мог начина.

4. И, за сам крај, реци нам нешто о твом Мастер пројекту Ноћна стража и који имаш ли још неке пројекте на уму?

Ноћна стража је пројекат са којим осећам највећу повезаност до сада. Циљ Ноћне страже је да баци светло на запостављене и истовремено веома битне сегменте наше архитектуре као и на сам простора града. Оно што највише желим је да својом уметношћу успем направити промену видљиву свима. Ја стражарим и чекам. Чекам да се чује мој глас, који је истовремено глас народа. Волела бих да мојом уметничком активношћу сутра видимо сва та места на којима стражарим, али овај пут рестаурирана, очувана и осветљена. Процес је доста спор, али скоро да вам могу обећати да ћемо у свему напоменутом успети!

Раније ми је било битно да радим што више ствари, да су све те ствари другачије и да чак радим на више пројеката истовремено. Сада то више није случај. Свом мастер пројекту сам посвећена до краја. На том пољу се константно нешто ново дешава, а истовремео истражујем неке другачије приступе уметничкој пракси и то ме тренутно највише испуњава.