Агора

УН криле доказе о нацистичким злочинима

Aутор: Тања Вујић

„Људска права после Хитлера: изгубљена историја суђења ратних злочина сила Осовине”

У архивама Уједињених нација у Њујорку више од 70 година од очију светске јавности скривана је архива Комисије за ратне злочине – основане 1942. и укинуте 1948. године пред почетак хладног рата. Прикривана документа нацистичких злочина у депоима Светске организације садрже имена преко 36.000 појединаца и група за које се у време гашења дотичне комисије сумњало да су починили ратне злочине, због чега је у то време још било у току преко 2.000 суђења од Осла до Сингапура.

Докази нацистичких злочина током Другог светског рата у сефовима УН заузимају 900 гигабајта електронске меморије. У међувремену, открића из архива УН уносе сасвим нову парадигму тог злосрећног времена, у односу на мање од 50 суђења вођама нацизма у Нирнбергу и Токију. Овим речима професор Ден Плеш, директор Центра за међународне и дипломатске студије престижног универзитета СОАС у Лондону, представио је своју књигу „Људска права после Хитлера: изгубљена историја суђења ратних злочина сила Осовине”. 

Професор Плеш уобличио је књигу након десетогодишњег истраживања у коме је кључни извор била архива УН, забрављена због инсистирања Вашингтона и Лондона на поратном „пеглању” односа са Немачком у време избијања хладног рата са комунистичким Совјетским Савезом.

Једна од најмрачнијих тајни скриваних у подрумима Светске организације јесу докази да су Савезничке силе знале за погром милиона Јевреја, још од лета 1942. године, месецима пре Стаљинградске битке и две године пре „дана Де”. УН архиве непобитно доказују да су савезници знали да су нацисти у то време већ побили преко два милиона Јевреја, као и да је још преко пет милиона животно угрожено, наводи Плеш, истичући да су победничке силе Другог светског рата учиниле веома мало да такав геноцид спрече.

„Савезничке силе коментарисале су масовна убиства Јевреја две и по године раније него што се до сада веровало. Доскора се сматрало да су Савезници сазнали за постојање концентрационих логора тек када су их открили. Они су масакре Јевреја коментарисали још од децембра 1942”, открива Плеш. У то време, британски шеф дипломатије Ентони Идн јавно је говорио о покољу над Јеврејима. „Немачка власт… сада управо спроводи истребљење Јевреја, о чему је Хитлер више пута говорио.” Плеш наводи и сведочанство да је министар у ратном кабинету Винстона Черчила виконт Кранборн поручивао како Јевреје не би требало сматрати „посебним случајем”, као и да је „британско краљевство ионако препуно избеглица да би примало нове”.

У међувремену, документација УН открива да је пољска влада у изгнанству још у лето 1942. године доставила тада тек основаној УН комисији за ратне злочине детаљне описе нацистичких зверстава у концентрационим логорима Треблинка и Аушвиц, и те документе истовремено објавила у Лондону. Сада се такође зна да је чешка влада у егзилу прикупила доказе на преко 300 страница о директној одговорности Адолфа Хитлера за масакре током Другог светског рата у Чешкој. Више није тајна да је УН комисија за ратне злочине у највећој тајности још 1944. године – у време немачког бомбардовања Лондона –  осудила Хитлера.

Истовремено, Плеш открива да су прве захтеве за суђење нацистима истакле бројне нападнуте државе, попут Пољске и Кине, а не Велика Британија, САД и Русија које су после фашистичког пораза координирале Нирнбершки процес. Противно увреженом уверењу да су силовања и насилна проституција „иновација” геноцида у Руанди и рата Босни, та злодела су сматрана ратним злочинима још крајем четрдесетих година прошлог века. Наиме, ратни трибунали у Грчкој, Пољској и на Филипинима судили су неким нацистима и њиховим сарадницима због ратних злочина силовања и насилне проституције…

Након отварања архива УН о нацистичким злочинима, на порицање Холокауста заувек је стављена тачка, сматра Плеш. Ранији покушаји да се та документација отвори, још у време америчког председника Рузвелта, наилазили су на мину у америчком Стејт департменту. Наиме, настојање Рузвелтовог изасланика при УН  комисији за ратне злочине Херберта Пела да обелодани сведочанства одбили су антисемити у Стејт департменту. Иначе, документација овог архива Уједињених нација никада после рата није стављена Берлину на увид. Деценијама су приступ тим депоима на Ист риверу имали само они истраживачи који су добили не само сагласност својих влада већ и генералног секретара Светске организације лично, али и тада уз клаузулу да не смеју ништа да бележе или копирају.

Плешово дугогодишње и упорно инсистирање на отвореном приступу овој архиви наишло је на разумевање Саманте Пауер, бивше америчке амбасадорке при Светској организацији. По Плешовим речима, Пауерова је одиграла кључну улогу у промени расположења на Ист риверу према тој документацији. Након објављивања Плешове књиге, целокупна архива УН о нацистичким злочинима од ове седмице доступна је стручњацима на интернет страници лондонске „Библиотеке Винер” – најстарије светске архиве о Холокаусту и највеће колекције докумената из нацистичке ере која постоји у Великој Британији.

Извор: Политика