Агора

Хуманизам у 21. веку

Генетско загађење

Наоми Клајн

На рафовима огромног супермаркета Loblaws, између соса President`s Choice Memories of Kobe и тестенине Memories of Singapore, налазе се и залихе новог специјалитета; зацрњене налепнице на органски произведеној храни. На овим кутијама је раније стајало „Без генетски модификованих организама“, али је тада највећи канадски ланац продавница одлучио да такве етикете више неће бити дозвољене.

На први поглед делује да таква одлука нема много тржишног смисла. Кад су се први Frankenfood протести прелили у Европу, ланци као што су Tesco или Safeway ужурбано су покушали да задовоље захтеве потрошача обележавајући своје сопствене производе као генетски немодификоване. Када је Loblaws ушао на тржиште здраве хране са својим производима  President`s Choice Organic, изгледало је да крећу истим путем. Компанија је у рекламама поносно истицала да атестирани органски произведени производи не смеју да садрже генетски модификоване организме.

А онда потпуна промена става, саопштена јавности: не само да Loblaws неће посебно обележавати генетски немодификоване производе, него то неће дозвољавати ни другим произвођачима хране. Руководство компаније каже да једноставно нема начина да провери шта је заправо генетски немодификовано, све је исувише компликовано.

Више од 90 % канадских грађана изјашњава се у истраживањима јавног мнења да жели видљиве налепнице на производима које би истицале да ли је модификована генетска структура хране коју купују. Међутим, Гален Вестон, председник  Loblaws Companies, јавно је упозорио да таква иницијатива „има своју цену“. То делимично објашањава зацрњивање маркерима; ако Loblaws држи органски произведене производе који су означени као генетски немодификовани, тешко ће објаснити зашто компанија не обавештава купце која храна садржи генетски модификоване састојке, као што је случај са готово 70 % хране у Канади. Тако се  трговац одлучио за драстичан избор; уместо да пружи купцима неке од информација које траже, он им неће пружити никакве информације.

Ово је тек једна битка у рату који  пољопривредна индустрија води против избора потрошача у спору око генетског инжењеринга- не само у Канади већ у целом свету. Суочена са 35 земаља које су развиле или развијају законе о означавању генетског модификовања, изгледа да индустрија чини све што може да те европске или азијске етикете учини једнако застарелим као оне које су изгребане код Loblaws-а. Како? Загађајући већом брзином него што државе могу доносити законе.

На пример, једна од компанија која је била присиљена да уклони своје налепнице је Nature` Path, фирма из Делте у Британској Колумбији која се бави органском производњом хране. Почетком овог месеца, председник компаније Аран Стивенс рекао је за Њујорк Тајмс да генетски модификовани материјал проналази свој пут до органски узгојених усева. „Пронашли смо трагове у кукурузу који је био узгајан десет до петнаест година. Не постоји довољно висок зид који може да спречи ширење тих ствари“.

Неке компаније које се баве органском производњом размишљају о покретању тужбе против биотехничке индустрије због загађења, али законска регулатива иде у супротном правцу. Монсанто је тужио Персија Шмејсера, фармера из Саскачевана, након што је њихово патентирано, генетски модификовано семе уљане репице долетело у његова поља са камиона у пролазу и са суседних поља. Монсанто тврди да је Шмејсер украо њихову имовину будући да је распршено семе пустило корене. Суд је уважио тужбу и наложио фармеру да испати компанији двадесет хиљада долара као и да сноси судске трошкове.

Најпозатији случај контаминације је StarLink кукуруз. Након што је та генетски модификована култура  (намењена исхрани животиња и оцењена као неприкладна за људе) пронашла свој пут у залихе хране, власник патента Aventis је предложио следеће решење; уместо да се промени име кукуруза, зашто да се не одобри конзумација људима? Другим речима, променимо закон да би одговарао контаминацији.

Широм света потрошачи практикују обновљену политичку моћ, захтевајући понуду органски произведене хране у супермаркетима и тражећи од својих влада прецизно означавање ГМО производа. Међутим, џиновске пољопривредне компаније-којима подршку дају пљачкашки закони о интелектуалном власништву- за све то време унакрсно запрашују, контаминирају, загађују и преплићу глобалне залихе хране да ће законодавци можда бити принуђени да дигну руке од свега. Као што каже критичар биотехнике Џереми Рифкин „они се надају да ће загађење бити толико велико да то једноставно постане fait accompli“.

Када се једног дана сетимо овог тренутка, жваћући своју генетски модификовану Natural Values храну налик здравој храни, наш StarLink tacos, одобрен за људе и нашег мутираног, вештачки узгојеног атлантског лососа, веома лако бисмо га се могли сетити као јасно одређене тачке на којој смо изгубили нашу стварну могућност избора прехрамбених производа. Можда ће тада и  Loblaws лансирати нови производ да би конзервирао тај осећај чежње; Memories of Consumer Choice.

Ауторка је социолог, новинарка, писац и антикорпоративна активисткиња из Канаде. У својим књигама (No Logo и Тhe Shock Doctrine постали су међународни бестселери) пружа бескомпромисну критику савременог начина живота, али и нуди стратегије отпора нарастајућој глобализацији и моћи корпорација.

Извор: Naomi Klein, Fences and Windows: Dispatches from the Front Lines of the Globalization Debate.

Текст је настао у оквиру пројекта "Хуманизам у 21. веку". Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, који је доделио средства.