Дисплеј

Експедиција у књижевност

Вања Ковачић

Едвард Николић, измештен, чека на аутобуској станици Ретиро. Опажа. Начин на који описује ход људи, квалитет ваздуха, отуђеност представља језгровиту критику идеје о прогресу. Напушта метеж и суочава нас са аргентинском присношћу. Натуралистички опис тела рецепционерке хостела у ком одседа нас уводи у лагум порива Едварда Николића. Лепота жене је свеприсутни импулс у роману „Есмералда 973“. Жене са којима остварује блискост слободно испољавају све аспекте своје сексуалности; луцидне су; носе мноштво интегрисаних архетипова.

 Да ли су у хибридном роману „Есмералда 973“ женски ликови Аријаднина нит или скретничари пажње?

 Сећање на рушење београдске кафане Запис, отвара тему разградње и обнове света. Зашто Александар Билановић указује на разлику између боемије и елитизма? Свест боема није омеђена страхом и конвенцијама; основа боемства је порив за слободом. Наводећи амблеме биртије Запис (карирани столњаци, алуминијумске пиксле, Дрина без филтера, боросане...) и амблем реномиране кафане (машина за цеђење поморанџе) – спретно описује судар два духа.

 Путник је реч која најближе одређује бит протагонисте. На својим путовањима, залази у маркиране зоне; скрајнута места. Такође, сагледава понашање туриста. Увиђа да су нам фотографије потребне, као докази, јер више не умемо да описујемо и не верујемо причама. Суочава нас са основним градивним елементом доба у ком живимо – сумњом. Заоштрена иронија нас потиче да преиспитамо мотиве због којих се окупљамо на (урабним) трговима.

Едвард прави отклон од табуа и заноса; у центар поставља потенцијале које носи човек. Амазонска џунгла, главне улице, хостели, ресторани, пијаце, клубови (...) су радионице у којима дуби свест. Спушта се у ризом друге културе – из које црпи лековите сокове.

Онеобиченим језиком, хумором, ревалоризованом романтичарском иронијом Билановић ствара напетост. Но, мења наративни тон док приказује тачку спајања древног и савременог у Јужној Америци. Описује свакодневни живот; језички систем; празноверја; легенде; музику... Пажњу нам је задржало промишљање о односу историјске истине и конструисане историје; историје и легенди; религије и политике.

На шта упућује податак да је солитер у Есмералди саграђена у облику (ћириличног) слова П као и Храм девица?

Едвард брише границу између културе и супкултуре; прелива се из централних зона у древне просторе; излаже се вантелесним сензацијама; тражи новину која је и рушилачка и градитељска сила.

 На који начин Александар Билановић повезује читаоца и књижевни текст?

У „хладним културама“ (Маклуанов израз), не долази до заснивања дубинских односа. Поигравајући се са језичким калупима, утискујући у њих: хумор, иронију, ритам искуства, Билановићнас наводи да текст доживимо као упориште са ког ћемо, још једном, сагледати појавност у којој обитавамо.