Интервју

Разговор водио: Филип Маринковић

Из живота или гроба, која мисао је ближа слободи?

МИЛОВАН КЉАЈЕВИЋ, ИНТЕРВЈУ

Милован Кљајевић рођен је 1993. године у Бијелом Пољу. Студирао је економију, а бави се писањем поезије. Уредник је зборника поезије „Дезинтегрисано“. Објавио је збирку поезије „ТРН“.

1. Имајући у виду да се са светом, у, и око себе, разрачунаваш кроз поезију, без чега то поезија не може, и шта је то најгоре што се може десити једном песнику?

Пјесник треба да буде ватра, а поезија његов пепео. Поезија тражи брид, тражи крв и душу. Најгоре што се може десити једном пјеснику јесте да почне да чита само себе.

2. Сви песници траже једну песму. У једном од интервјуа навео си да ка њој трагаш по сметлиштима. Могу ли поезија и срећа заједно, и где се то налази она новалисовска поезија плавог, недостижног али исконског цвета? И, може ли живот да стане у стих?

Наравно да могу поезија и срећа заједно. Узмимо за примјер пут Змајеве поезије, „Увеоци“ и „Ђулићи“ су збирке аутобиографских најсрећнијих и најсрећнијих Змајевих пјесама, које произилазе из емотивног набоја љубави и губитка љубави.

Не може живот никако да стане у стих, али може неко тренутно стање, које само по себи и јесте живот (нечији живот) јер није живот само моја срећа или твоја несрећа. Живот је много више од нас самих и треба да стреми свом Извору.

3. Иако неки заговарају тезу да није посао песника да анализира и раскомадава већ да репродуцира, дозволио бих себи да те питам, какав је твој став према савременом неолибералном свету, и у којој мери се (дез)интегришеш у њега?

„Посао“ пјесника између осталог јесте и све горе наведено, да анализира, раскомадава, посведочи своје вријеме и себе у времену. Да остави свој отисак, на себи својствен начин. Дезинтегрисан сам од спољашњег свијета прилично, а интегрисан ка унутрашњем свијету.

4. Црњански је једном рекао да када би нестао српски народ, а остао ‘Горски вијенац’, остало би доста. Када би ту слику пренео ка унутрашњем плану, и када би се нашао пред спознајом да од тебе неће остати ништа, осим једне песме, која би то песма била?

Теби је лако, Ти си Бог

А мене начини човјеком

Слабим да спозна

Лик Твој

 

Теби је лако, и без мене си Бог

А ја сам без Тебе ништа

Ништавило које ће нагнојити

Земљу црну

5. Поред своје поезије, објављујеш на својој страници Дезинтегрисано и веома занимљиве стихове других, често поптуно непознатих, а одличних песника. Колико је важно читање поезије за једног песника, и колико је важна књижевна традиција, не само као песника, већ као духовно биће?

Објављивао сам, тренутно ми то није у фокусу. Тако да се страница више не бави афирмацијом младих пјесника. Читање јесте важно, не можемо читати само себе.

6. Које су то духовне вредности без којих би био ништа?

Не волим давати одговоре на питања у којима лежи замка за хвалисање. Ето, скроман сам.

7. Када си открио да су твоје жеље бездане? Има ли краја људским жељама и има ли њиховог испуњења?

Нисам открио ништа, још увијек трагам и откривам. Све зависи од тога какве су наше жеље и чему стремимо. Наћи ћемо испуњење ако радимо неуморно на нашем духовном бићу. А ако смо превише од овога свијета, само ћемо се удавити у тим истим жељама.

8. Шта вам вреди што сте сви различити, када сте сви различити на исти начин, наводи се на једном београдском графиту. Каквом ти се данас чини униформност света, и да ли постоје дистинкције у свету који нас окружује?

Ма не знам, све некако личи на једну велику маскараду. Погледајте друштвене мреже, ту су неки трендови ђе сви раде потпуно исте дебилне ствари, облаче се

исто, исто се смију. Масе зомбираних кловнова пријете да надјачају и потопе љепоту другачијости.

9. Ка ком одговору и питању сам трагаш, или одговараш питањем?

Из живота или гроба, која мисао је ближа слободи?

 

 

 

Tri pjesme iz rukopisa "UTVARE" Milovan Kljajević

 

***

 

Naša lica odaće nas

S godinama bore

Otkriće naše grjehove

Sitne pakosti i izopačenosti

Sve će se doznati

 

HEROIN

 

Na njegovom blijedom licu

Smrt je oslikavala sebe samu

U džepu još jedna doza

Još jedna i nijedna više

Pomislio je

 

U stanu ugašena struja

Prazan frižider

Žena koja još uvijek nije

ostavila svoga muža

Dječica koja grle majku

 

Dok on poslednji put

Iza zaključanih vrata

Vodi ljubav sa smrću

I ne opire se

Još jedna i nijedna više

 

***

 

Našim djelima i nedjelima

Staćemo pred Njega

I opravdanja neće biti

 

LOPOV

 

Čuo sam neđe priču

Kako je lopov odlučio

Da ukrade krišom od Boga

Djelić besmrtnosti

 

A danas nailazim na grob

Na kojem piše

 

BOG JE  POKRADEN

OVE NEPOKAJANE KOSTI

OTUĐIŠE JEDNU DUŠU

OD BESMRTNOSTI

 

***

 

Naše će ruke

Tvoriti samo Istinu

A laž ćemo obezglavljenu

Baciti pod noge

 

RULET

 

Baba iz moje zgrade

Ide sa štakom u desnoj

I penzijom u lijevoj ruci

Na rulet

Igrajući uvijek istu seriju

 

Vraća se sa lijevom rukom u džepu

Mrmljajući drhtavim glasom molitvu

 

Jednoga jutra sam je sreo u hodniku

Kako na koljenima preklinje Boga

Da joj loptica padne na broj osam crno

I da nakon toga neće igrati

Nikad više

Nikad

 

Jutros su je iz stana iznijela

Osmorica u crnom

ČETIRI OD SEDAM

(smrtnih grjehova)

 

GORDOST

 

Objavio sam knjigu

Pa je nosim na glavi umjesto kape

Kako bi uvijek stajala iznad mene

Da ne bih morao ponavljati

Ovom knjigom sam nadmašio samoga sebe

 

BLUDNOST

 

Umjesto pornografije

Masturbiram na svoje pjesme

A uvijek me iznova uzbudi

Kakav poziv za intervju

Izrazi divljenja

I aplauz

 

LIJENOST

 

Dvije godine kako sam bez posla

Ne pratim oglase

I ne izbivam iz kuće

 

Tri godine kako nemam ženu

 

Četiri godine kojima ne znam dati ime

I tako naprijed pet, šest, sedam..

Ne pomičem se sa kreveta

I prestajem da brojim

 

PROŽDRLJIVOST

 

Prije pet godina saznao sam dijagnozu

Doktor mi je predložio da smanjim apetit

Ali ja već dvije godine

Aktivno upijam sadržaj društvenih mreža

Dok apetiti iz dana u dan rastu

_________________