Дисплеј

,,Колекција Шломовић" - премијера ауторске представе Милене Павловић и Маје Митић

Милена Павловић и Маја Митић

У Јеврејском Kултурном центру, култном REX-у из ’90-тих на чијој сцени су стасавале генерације уметника савременог позоришног, плесног и музичког израза, одигране многе значајне представе, одржани многи фестивали, у среду 28.12.2022. премијерно ће бити изведена представа „KОЛЕKЦИЈА Шломовић“.

Ово је представа која се кроз причу о сликарској колекцији Ериха Шломовића, његовом животу, периоду пре, за и после Другог светског рата бави питањем „коме уметност припада и колико је важно сачувати је“?

Живот и пут уметничких дела - од Париза до Београда,Загреба,Варварина, села Бачина и опет Београда, је био инспирација за ову представу, у којој су ликови у представи баш та уметничка дела - слике.

Kроз њихов дијалог сазнајемо судбину тог времена, сналажење у „мрачним временима, миграцијама и борби за опстанак. Драма је писана у драматуршкој плетеници дијалога савременика и ликовима-сликама: Пикасове „Глава“ и Бонарове „Девојка која чита“.

Сама колекција је фасцинантна, састоји се од сликарских дела највећих светских мајстора попут Реноара, Сезана, Пикаса, Матиса, Шагала, Kоктоа, Дега, Kурбазијеа и др.

Њен значајно већи део се налази у Народном Музеју Србије од 1949. Други део који је г. Шломовић 1939. године оставио у сефу једне Паришке банке, је после отварања, (1981. године) због дугогодишњег неплаћања, завршила, по жељи породице Волар, на аукцији 2010. године

Око ове колекције је било пуно расправа, суђења,тајни,загонетки и неразјашњених детаља...

Текст, режију и изведбу потписују Милена Павловић и Маја Митић уз тим сарадника: видео монтажа - Марко Милошевић, звук - Марко Kеркез,визуелни идентитет кутија- Анастасија Тасић, светло- Марко Ђокић, тон - Мирољуб Владић.

ИЗ ПРОГРАМА

Милена Павловић о раду на представи:

Живот и смрт Ериха Шломовича, његова мисија да спасе уметност упркос свему иду у прилог мом пориву да се бавим уметношћу и темом уметничког дела које надживљава свог ствараоца, па и гледаоца. Ова представа је за мене ода уметности и садашњем тренутку у коме се „дело огледа у оку посматрача“ - на тај начин посатрач и посматрано постају једно.

Маја Митић о раду на представи:

Овај процес рада који је оригинално, заправо, започео истраживањем Фазбиндерових женских ликова на тему „да ли, измаштани, од уметника, карактери постоје у неком међу простору ван времена“, (што је и Милени и мени било јако блиско и у шта дубоко верујемо) довео ме је/нас, чудним уметничким путевима до писања текста и рада на представи, о животу и уметничкој колекцији Е. Шломовића. Ово је ван временска колекција и сем реалног постојања, она се сместила у тај међу-временски простор-вечност. За мене су сликарска дела постали карактери/ликови који пате, траже, боре се, сећају, задиркују, оговарају, воле и упркос свему опстају. Отварала су се разна питања: ко их је и где и када стварао, под којим околностима, како су доспеле овде–онде. Овај процес рада ми је још једном потврдио колико је важно разумети и борити се за видљивост уметности која наше животе чини већим од њих самих.

 _______________________

О животу и колекцији Ериха Шломовића можете читати и у тексту Филипа Маринковића ,,Тајна Ериха Шломовића и проклетство највеће уметничке колекције коју су Београд и Југославија видели" на Новом Полису овде.