Pretraga
Pronađite nas na
 

Пошаљи пријатељу

Е-хроника

Заборављени топоними Београда

Б. Цвејић, Данас

Многи стари називи одржали су се и до данас, али поједини делови града некада носили су другачије називе од данашњих. Неки од ових старих топонима отишли су у заборав, а неки се и данас помињу. Међутим, мало ко зна који су данашњи делови града носили називе Варош капија, Зерек, Булбулдер, затим Грантовац и Енглезовац.

Варош капија, свакако, један је од оних назива који нису потпуно заборављени данас. Овај појам односио се на простор око данашње Поп-Лукине улице, све до Косанчићевог венца. У овом делу налазила се некадашња Варош капија, једна од капија на утврђењу које су Аустријанци изградили за време окупације Београда од 1717. до 1739. Име је добила по томе што се кроз њу улазило у српску Савску варош. Капија је срушена током борби на улицама града 1862. после турског бомбардовања Београда са тврђаве. Међутим, овај део града остао је и након тога још доста година познат као Варош капија. На овом месту становала је углавном српска интелигенција, а подигнуто је и неколико јавних зграда у околини. То су Саборна црква, Конак кнегиње Љубице, Пошта, Богословија, Основна школа, Лицеј, а у близини се налазило и српско гробље које је 1828. измештено на Ташмајдан.

На територији данашњих улица Димитрија Туцовића и Цвијићеве некада је текао поток, који је називан Булбулдерски поток. По овом потоку и читав крај добио је назив. Појам је настао од турских речи „булбул“ што значи славуј и „дере“ која означава поток или долину. Још у 18. веку, за време аустријске окупације, овај део био је једно од градских излетишта, а сматра се да је то остао и током наредног века. У околини налазиле су се и стамбене куће. Зерек је представљао стамбени део града који се простирао у делу Дорћола, око Бајракли џамије. Турски назив, који значи леп изглед или видик, задржао се све до Првог светског рата. У овом крају, становништво су чинили већином богатији трговци и занатлије.

Постоје, међутим, и стари топоними који нису настали од турских речи. Један од њих је и Енглезовац, како се називао простор данашњег Трга Славија и околине. Првобитно овај део називао се Симићев мајур, по политичару Ђорђу Симићу који је био власник овог пространог и мочварног земљишта. У другој половини 19. века, ово имање купује Шкотланђанин Франсис Макензи, који је правилно испарцелисао имање, просекао и нивелисао улице. Народ погрешно протумачивши његову националност назвао је ову градску област Енглезовац, како је и остало неко време. Када је почео да се изграђује и насељава, овај крај настањивали су средње имућни грађани. У овој околини данас и једна улица носи назив по Макензију.

У близини некадашњег Енглезовца, некада се налазио и Грантовац. Овај назив означавао је простор између данашњих улица Београдске, Његошеве, Молерове и Пролетерских бригада. Име је добио према Едварду Максфелду Гранту, који је био генерални вицеконзул САД у Београду.

 

Извор: Данас

Фотографије: Београдска Ка5анија, Стари Београд у очима уметника

Ostavite komentar

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije sajta NoviPolis. Ipak, po postojećem Zakonu o javnom informisanju NoviPolis odgovara za sve sadržaje koji se nalaze na njegovim stranicama, pa u skladu sa tim zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara. Komentare uvredljive sadržine, kao i komentare za koje sumnjamo da su deo organizovanog spinovanja javnosti, nećemo objavljivati.

Ostali komentari