Pretraga
Pronađite nas na
 

Пошаљи пријатељу

Е-хроника

Србија 19. века у очима странаца

Aутор: Зоран Радисављевић

Свејн Менесланд, „Србија у XIX веку очима странаца”

Мало европских земаља доживело је такву темељну промену у XIX веку као Србија. Тачно је да су многе европске нације, у том веку, доживеле велике промене, од претежно пољопривредних у индустријска друштва. Међутим, Србија се развила из једне потпуно назадне провинције Отоманског царства. Од друштва које су одликовале неписменост и примитивна пољопривреда, крајем века, Србија је израсла у модерну европску државу, међународно признату, са растућом индустријализацијом и образованом средњом класом. Првих деценија Србија је била ван интересовања западних Европљана, али је неколико пута, у току XIX века, доспевала у жижу међународне пажње.

Овим речима Свејн Менесланд, у књизи „Србија – у XIX веку очима странаца”, коју су објавили новосадски „Прометеј” и кућа „Sypress”, из Осла, говори, цитирајући стране изворе, о Србији XIX века. Књигу на великом формату, луксузно опремљену, на више од триста страна, с великим бројем илустрација, с енглеског је превео Бранко Момчиловић. Аутор Свејн Менесланд, професор је емеритус славистике на Одсеку за литературу, културне студије и европске језике Универзитета у Ослу. Студирао је славистику у Ослу, Београду и Новом Саду. Члан је Норвешке академије наука и Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине.

Може се рећи да српска историја, XIX век, објашњава Менесланд, обухвата период од Карађорђевог устанка 1804. до убиства краља Александра 1903. Што се територије тиче, у ову књигу су укључене оне које су припадале српској држави XIX века. Описи јужних територија укључени су пре њиховог припајања Србији 1878. Територије које су припојене касније, у XX веку – Стара Србија (Косово и Метохија, Санџак), и Војводина, нису обухваћене.

Деветнаести век упознао је свет са Србијом. Наравно, било је и раније писаца који су забележили своје утиске о Србији, нарочито када су путовали кроз Београд, ка Цариграду. Рани примери су у XVI веку, Немци Јакоб фон Бецек, Штефан Герлах и Ханс Дерншварм. Турски град и тврђава оставили су снажан утисак на западне путнике. После отоманског освајања Београда 1521. тврђава је потпуно обновљена, а град је попримио оријентални изглед. Деветнаести век био је „златно доба” Београда, као отоманског утврђења.

Град је имао осамдесет џамија и базара. Британац Едвард Браун путовао је кроз Србију и оставио занимљива запажања: „Кратак опис неких путовања по Мађарској, Србији, Бугарској, Македонији и другде” (Лондон, 1683). Други путници са запада, који су посетили Београд, у том веку, били су Немац Адам Фрајхер фон Херберштајн (1609) и Француз Луј де Еј де Корменен (1622).

Прва књига о догађајима у Србији у XIX веку књижица je коју је аустријски официр и војни писац Андреас Ритиг фон Фламерштерн написао 1813, о Карађорђу – „Czerny Georg, feldherrder servier Darstellung Seines Lebens Und Characters”. Портрет Карађорђа, из ове књиге, унет je у ову књигу. Касније, 1829, чувени немачки историчар Леополд Ранке објавио je историју Српске револуције – „Die Serbische Revolution”. Проширена верзија преведена je на енглески. На тај начин, европско јавно мнење обавештено је о српским устанцима.

Европа је упознала српску културу у првој половини XIX века кроз народну поезију, у периоду романтизма. Главна личност био је Јакоб Грим који се упознао са Вуком Караџићем и одушевљено пратио његов рад. Грим је објавио приказе Караџићевих књига, од прве збирке народних песама из 1815, преко Српског рјечника из 1819, тротомног издања Српских народних пјесама 1823–24, и Граматике 1824. Гетеово одушевљење народним баладама је допринело њиховој слави, а славни песници романтичари у целој Европи преводили су српске народне песме: Шарл Нодје, Проспер Мериме, Ламартин, Жерар де Нервал, Александар Пушкин, Волтер Скот, чак и фински национални песник Јохан Лудвиг Рунеберг (1830).

Тридесетих година XIX века странци су почели озбиљније да пишу о Србији, међутим, углавном су то запажања током путовања на Исток. Постојале су две могућности: Дунавом или кроз Србију. Један од првих путописаца био је Џорџ Кепел који је 1831. објавио у Лондону „Опис путовања преко Балкана”, у два тома. Два француска аутора, у повратку из Свете земље, путовала су 1834. преко Балкана и оставила записе о српским градовима, посебно о Нишу. Један је био славни француски песник Алфонс де Ламартин (1790–1869), а други његов сапутник др Жан Власт Деларојер. Ламартин је објавио своје „Путовање по Истоку” у Паризу 1835, а Деларојер своју књигу, истог наслова, следеће године. Чувен је Ламартинов запис о Ћеле-кули, надомак Ниша.

Славни британски археолог Остен Хенри Леард пропутовао је кроз Београд у време када је збачен кнез Милош и на власт доведен кнез Александар Карађорђевић 1842, што је описао у својој „Аутобиографији”.

Тек четрдесетих година XIX века објављене су књиге енглеских аутора које су у целини посвећене Србији. Прву је објавио шкотски дипломата и писац Ендру Арчибалд Пејтон (1811–1874). Године 1843. постављен је за генералног конзула у Србији. Објавио је велики број књига о источним темама: „Србија, или боравак у Београду”, „Истраживања на Дунаву и Јадрану, или допринос модерној историји Мађарске и Трансилваније, Далмације и Хрватске, Србије и Бугарске”, у две књиге.

Већина текстова у овој књизи, објашњава Свејн Менесланд, узета је из енглеских извора да би се избегло превођење и задржао оригиналан језички стил. То значи да текстови не одражавају ставове странаца у целини, већ само енглеских и америчких званичника. Можда ће савремени српски читалац наћи много необичних, чак и увредљивих коментара и слика, али текстови и слике морају се оцењивати као сведочанство онога времена – XIX века.

 

Извор: Политика

 

Крај Новог Полиса?

 

 

Ostavite komentar

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije sajta NoviPolis. Ipak, po postojećem Zakonu o javnom informisanju NoviPolis odgovara za sve sadržaje koji se nalaze na njegovim stranicama, pa u skladu sa tim zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara. Komentare uvredljive sadržine, kao i komentare za koje sumnjamo da su deo organizovanog spinovanja javnosti, nećemo objavljivati.

Ostali komentari