Матрикс

Пиратске перверзијице VS Глобални тероризам

Дарко Ковачевић

Почетком децембра 2014. године шведска полиција запленила је сервере и другу опрему, чиме је престао са радом Тhe Pirate Bay (thepiratebay.se), најпознатији претраживач торената (од торент, одн. BitTorrent) и магнета (одMagnet URI). Овај чин ставља тачку на готово десетогодишњу битку корпорација (на чијој страни су државе) и пирата, а која се водила управо око Пиратског залива.

Почело је крајем 2003, када је шведска организација против копирајта Пиратибирон (Piratbyrån, пиратски биро) основала претраживач за торенте. Торент је, укратко, фајл који упућује на пакетиће, делове фајла који желимо делити преко интернета. У овим пакетима, тако, могу да се сакрију личне поруке, али и читави филмови, албуми, програми или игре. Пиратски биро је, разуме се, био становишта да треба делити све, јер је дељење фајлова одн. размена информација и података једно од основних људских права–право на знање. Корпорације су, са друге стране, желеле што већу контролу интернет саобраћаја, и тако је ова дугогодишња игранка и почела.

Pirate Bay se наредне године осамосталио, и већ 2006. године био жртва првог напада, који је уследио након притисака америчке МПАА (Motion pictures Association of America) на шведске власти да затвори поменути сајт. Сама природа торента као фајла који у себи не садржи “ауторско дело нити и један његов део”, дала је правни основ момцима из Пајрат Беја да наставе са радом, ругајући се, редом, највећим светским корпорацијама(између осталихMicrosoft, Disney, Sony, NBC, Universal, Time Warner). На претње армија адвоката и интернет шерифа, момци су одговарали безобразлуцима типа, парафразирам: “Толико смо се уплашили Ваших претњи да Вам шаљемо рачун за прање доњег веша”.

Напади на Pirate Bay ишли су, поред индивидуалних тужби и гомиле судских процеса, и нелегалним средствима, организовањем DDоS напада (који може да изазове успоравање сервера до пуцања), постављањем вируса и другог малициозног садржаја, док се одбрана организовала око пиратског покрета у Шведској (потом и у Европи), организовања демонстрација као вид притиска на полицију да не попусти пред захтевима корпорација, до идеја да се прикупи новац и купи једна напуштена нафтна платформа, на којој би била проглашена суверена пиратска република. Део ових активности може да се испрати гледањем прошлогодишњег документарца The Pirate Bay – Away From Keyboard,  који је и сам био предмет интернет цензуре; наиме, неке холивудске корпорације тражиле су да се линк који води до филма избрише из интернет претраживача.

Постоје аутори који подржавају пиратство. Од писаца, то су, на пример, Кори Докторов и Паоло Коељо, који тврде да не би продали толико књига да их нису делили и преко нета (практично пиратизовали сами себе).  С друге стране, најјачи играчи креативних индустрија сматрају да је пиратство најблаже штетно колико и тероризам. Лери Лесиг(Lawrence Lessig) налази се можда негде на средини, сматрајући да су копирајт закони исувише рестриктивни, често и предаторски, али да слободно није и бесплатно. Отуд Лесиг промовише заједничка креативна добра, Creative Commons. У међувремену је већина држава овладала техникама цензуре интернета и шпијунирања сопствених грађана, што није било могуће још пре десет година. Тако је прича о Пајрат Беју постала ирелевантна, небитна, можда пристала само за дно задњег ступца на претпоследњој страни каквих непопуларних новина.

 Сајтови који настављају The Pirate Bay: https://oldpiratebay.org/, http://unblocked-piratebay-proxy.com/