Kultura

Politika jezika: Turizam

Stefan Pajović, Novi Sad

Današnja istorijska percepcija turizma u Srba mogla bi se svesti na krilaticu naših roditelja da se u vreme stare Jugoslavije išlo na more barem na dve nedelje, što je danas predugačak period za odmor. Ipak, koren francuske reči tour, koji danas srećemo u izrazu Tour de France, ukazuje nam da je u svojim začecima turizam podrazumevao vremenski mnogo duža putovanja.

Prvo su dame i gospoda putovali mesecima po Evropi (poznati Grand Tour je podrazumevao putovanje kroz Francusku, Nemačku, Švajcarsku i Italiju), a potom je na prelasku u 20. vek taj trend zahvatio i Sjedinjene Države iz koje su putnici stizali na Stari kontinent kako bi ga obišli celog, što je iziskivalo mesece i kružno putešestvije. Na ovim turama koje su prerasle u turizam, dame su nosile poprilično gabaritne kofere u čijem je pravljenju naročito umešan bio Francuz Luj Viton. Danas kompanija nazvana po njemu proizvodi luksuzne tašne, ali je u svojim začecima pravila luksuzne bagaže za putničku elitu.

Negde u vreme ove putomanije, nastao je i danas često korišćeni engleski termin „poš“, za čiji je nastanak vezana interesantna anegdota. Naime, veruje se da je posh nastao kao akronim fraze port outward, starboard home, kojom su se služili engleski putnici na plovidbi do Indije i natrag. Ovaj zahtev je trebalo da zaštiti od sunca kabine tadašnjeg visokog staleža time što bi u odlasku bile na levoj, a u povratku u domovinu na desnoj strani broda.

U ranijim vekovima putovalo se kočijama, što je reč koju srećemo u svim evropskim jezicima (na nemačkom die Kutsche, na engleskom coach, na francuskom coche itd.), uključujući i srpski. Kočija je dobila ime po mađarskom gradu Koču u kome su napravljena prve savremene kočije u 15. veku. Interesantno je da je u britanskom engleskom ova reč preneta na savremeno prevozno sredstvo autobus, ali coach može označavati i učitelja/trenera koji prenosi znanje učeniku. Danas se ova reč vraća u srpski jezik preko rogobatnog termina „lajf-kouč“, što je donekle ironično kada znamo da je svoje lingvističko putovanje počela sa severa susedne Mađarske. Odatle je u naš jezik stigla reč pasoš (paszus) koja na engleskom jeziku ima najslikovitije značenje: passport doslovno znači „proći luku“. Danas su pomorske luke zamenile vazdušne, ali mi ih za razliku od Hrvata (zračna luka) zovemo aerodromima, što je grčka reč.