Kultura

Sećanja na okupaciju

Dimitrije Vojnov

Pažnju svetske javnosti privukle su ruske diplomatske reakcije na norvešku televizijsku seriju Okkupert koje su se pojavile praktično kada je javno prikazan prvi trejler za ovaj ključni skandinavski televizijski događaj. I zbilja, serija o tome kako Rusija u bliskoj budućnosti, da ne kažemo već koliko sutra okupira Norvešku, delovala je kao nepotreban dodatak već dovoljno podgrejanom pop-kulturnom imaginarijumu Hladnog rata koji se ubrzano razvija poslednjih nekoliko godina.

Kada se serija pojavila, međutim, diskusija se nije razgranala, jednim velikim delom zato što Okkupert nimalo nije blizu rimejkovanja Milijusovog Red Dawn-a u kome su Sovjeti okupirali SAD posle vojne invazije ili serije Amerika koja je sredinom osamdesetih,  na vrhuncu Hladnog rata, izazvala diplomatski skandal baveći se istom temom, s tim što okupacija nije proizašla iz direktne invazije već iz intervencije UN zbog krize u SAD.

Okkupert prikazuje Norvešku koja zbog ekoloških izazova više ne želi da eksploatiše svoje rezerve fosilnih goriva, ali svetu nudi alternativu u vidu bezbedne nuklearne energije. Evropska Unija i Rusija međutim vide da bi prelazak na čistu energiju mogao da ih ugrozi, jednima energetsku stabilnost, drugima celokupnu ekonomiju baziranu na izvozu energenata i prave dogovor – Rusija će u ime EU napraviti vojni pritisak na Norvešku da nastavi sa eksploatacijom fosilnih goriva.

Otud, Okkupert nema puno veze sa Otpisanima, kao što je imao Red Dawn, već je to jedna savremena priča o suverenitetu, o društvu koje nije spremno na vojni konflikt, nije raspoloženo da strada ili da odustane od svoje udobnosti, a opet ne bi baš da bude ni okupirano. Naročito nama ova priča o neprikrivenom nametanju interesa velikih sila ne bi smela biti daleka.

Odjednom, junaci iz države blagostanja – premijer, novinar, bezbednjak i vojnik moraju da se suoče sa pitanjima šta je patriotizam a šta izdaja, gde se završava spasavanje života sugrađana a gde počinje kolaboracija. Otud, da se danas ne nalazimo u sličnoj situaciji kao Norveška iz serije Okkupert, mogli bismo reći da je ovo redak primer kontemplacije o Drugom svetskom ratu dat u formi savremene priče. Obično je obrnuto – istorijske teme se koriste da bi se govorilo o aktuelnom trenutku. Uostalom, ne treba zaboraviti, Norveška se odupirala nacistima, iz tog vremena ima jakih veza i sa Jugoslavijom, ali je iz nje potekla i reč kvisling.

Ipak, to što Norveška nije danas pritisnuta kao Srbija i što ova priča o okupaciji, rodoljublju i izdaji aludira na Drugi svetski rat, ne znači da Jo Nesbo, čuveni pisac krimića i kreator serije, nije ozbiljno zabrinut nad aktuelnim problemima. Jedna od opsesivnih tema skadinavskih krimi-pisaca jeste odnos njihovih država blagostanja prema migrantima ili delovima sveta koji žive u bedi i traže pomoć. U ovoj seriji Nesbo je napravio jednu vrlo jasnu sliku energetski bogate zemlje oko koje se otimaju moćne sile, recimo Sirije, samo u vlastitom dvorištu.

Teza serije Okkupert je da zapravo demokratski principi, pa ni blizina najrazvijenijim delovima Evrope neće zadržati energetski bogate predele od sukoba velikih sila, i pokazuje Norvežanima, ali i drugim Evropljanima kako bi to izgledalo kada bi se sirijski scenario, recimo, desio kod njih. U jednoj sceni predstavnik Evropske Unije otvoreno kaže premijeru Norveške da EU ima svoje principe, ali da pre svega ima svoje potrebe.

Rusi objektivno gledano nemaju čemu da se raduju u ovoj seriji jer svakako nisu prikazani kao dobroćudna regionalna sila. Kao sila u usponu verovatno nisu još uvek spremni da im se na svakom koraku dekonstruiše kredibilitet kao SAD koje su zapravo poslednjih godina vrlo retko prikazivane kao pozitivan činilac u međunarodnim odnosima, čak i u vlastitoj popularnoj kulturi. Međutim, nema sumnje da jesu prikazani kao sila, bez ikakvih naročitih kulturrasističkih detalja, vrlo klinički. Štaviše, Evropska Unija je u seriji prikazana kao mnogo opasniji, a naizgled vrlo dobroćudni hegemon. Kada u jednoj situaciji Rusi vojnom vežbom zaprete norveškom premijeru, EU se zaklinje da će im pomoći a onda u Dansku pošalje lovačke eskadrile bez municije i razotkriva svoj vojni manevar kao predstavu koja ima za cilj da dodatno uveri Ruse kako se sa pritiskom može nastaviti. Stoga, Okkupert je jedan od najblažih prikaza Rusa kao negativaca u poslednje vreme, ali je svakako najkritičniji prikaz Evropske Unije koji sam do sada video. Stoga, ako je Okkupert protiv nekoga, onda je to najpre Evropska Unija.

Ruski pirati su najbrže od svih reagovali na pojavljivanje ove serije, i ekspresno su je preveli i nahsinhronizovali. Zanimljiv je detalj da su na pojedinim sajtovima naglašavali da serija nije antiruska i molili korisnike da se ne iscrpljuju u osudama bez gledanja. Kada ćemo mi gledati ovu seriju na televiziji ne znam, mada kad se pojavi scena u kojoj vođa pokreta otpora školovan u inostranstvu biva priveden zbog motivacionog govora snimljenog za You Tube, ne mogu reći da su mi sve scene iz ovog ostvarenja potpuno nepoznate.