Kultura

Dobrodošli u život savetnika premijera Srbije

Autor: Marko Tanasković

Ejbel Ferara, "Dobrodošli u Njujork"

Čuvena konstatacija Oskara Vajlda da je sve na ovom svetu povezano sa seksom, osim samog seksa, koji se tiče prevashodno moći, dobija svoju apsolutnu potvrdu i ne baš prijatnu ilustraciju u filmskoj rekreaciji skandala koji je okončao blistavu karijeru Dominika Stros-Kana, nekadašnjeg izvršnog direktora MMF-a i nesuđenog kandidata socijalista na francuskim predsedničkim izborima. Finansijski ekspert i bivši francuski ministar privrede Stros-Kan bio je prinuđen da podnese ostavku na funkciju u Međunarodnom monetarnom fondu u maju 2011. nakon što ga je tamnoputa sobarica u njujorškom hotelu optužila za seksualni napad i pokušaj silovanja. Iako je sama krivična optužnica kasnije odbačena zbog nedostatka dokaza (u privatnoj parnici  sa sobaricom postignuta je papreno plaćena nagodba), Stros-Kanov ugled bio je nepopravljivo narušen, a tokom suđenja i policijske istrage procurele su u javnost informacije o Stros-Kanovom promiskuitetnom životu i divljim orgijama sa kol-gerlama koje su, kako je Stros-Kan tvrdio, uobičajena pojava u visokom pariskom društvu, ali i vrlo ozbiljne i vrlo konkretne optužbe za podvođenje mladih devojaka i podsticanje prostitucije za koje tek treba da mu bude izrečena presuda.

Pored seksualnih nepodopština, Stros-Kanovo ime dovodilo se u vezu i sa velikim brojem korupcionaških afera, a valja napomenuti i da je njegov glavni partner u  zajedničkom investicionom fondu LSK, francusko-izraelski biznismen Tjeri Lejn, prošle godine izvršio samoubistvo u Tel Avivu, pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima, navodno kako bi izbegao krivično gonjenje za finansijske malverzacije oko nezakonitog trgovanja deonicama u Švajcarskoj koje su izvedene po Stros-Kanovom nalogu. Kada se činilo da Stros-Kan ne može niže da padne, stigla je neočekivana informacija da je ovaj osramoćeni političar i finansijski ronin postao jedan od inostranih savetnika Vlade Srbije za ekonomska pitanja, što je njegovoj biografiji dalo dodatnu vodviljsko-burlesknu dimenziju sa egzotičnim balkanskim obrtom. 

Vest da se ekranizacije Stros-Kanove bizarne i živopisne priče prihvatio Ejbel Ferara mogla je samo da obraduje sve istinske voajere i ljubitelje sočnih kinematografiskih prikaza perverzija, a poseban šlag na tortu bila je činjenica da će lik Stros-Kana tumačiti veliki francuski glumac Žerar Depardije koji je, baš kao i Stros-Kan, na silaznoj putanji svoje bogate karijere. Ferara, kultni njujorški autor, poznat je po sirovim, vibrantnim i beskopromisnim ostvarenjima koji se bave devijantnim ličnostima i izopačenim pojavama savremenog, gradskog života, sagledanim iz ugla režiserove katoličke opsesije grehom i krivicom. Uostalom, svi se živo sećamo Ferarinog Zlog poručnika, u kome je u ulozi korumpiranog i dekadentnog policajca u potrazi za iskupljenjem briljirao Harvi Kajtel, ali i gangsterskog filmskog epa Kralj Njujorka sa Kristoferom Vokenom koji je na izrazito neglamurozan način govorio o surovom svetu organizovanog kriminala u kome nema hrišćanske milosti i praštanja.  Ogrezao u porocima, neobuzdan i razbludan, Depardijeov Devoro (promenjeno ime zbog mogućnosti tužbe) tipičan je Ferarin izopačeni junak koji je nemoćan da se odupre sopstvenim autodestruktivnim nagonima i slabostima.

U prvim kadrovima filma, Ferara nas odmah uvodi, kroz „tamne koridore moći“, u ekskluzivni svet skupih hotela, zatamnjenih limuzina i kokainskih orgija, u kojima mlada i zategnuta tela unajmljenih devojaka služe kao poligoni za iživljavanje pornografskih fantazija proizašlih iz volje za moći i usahlog libida ostarelih, bogatih muškaraca poput Stros-Kana. Ubeđen da je zapravo veliki ljubavnik i zavodnik, Devoro, odnosno filmski Stros-Kan, nafilovan nadljudskim količinama vijagre i svakakvim drugim opijatima, ispušta životinjske krike i potmula, zadihana stenjanja iz dubine svoje ogromne trbušine dok se sladostrasno predaje kopulaciji sa profesionalkama koje su istrenirane i dobro plaćene da sakriju dosadu, odbojnost i gađenje. U tom smislu, famozni incident sa sobaricom samo je jedan od hiljade sličnih u njegovom životu. Kod njega nema ni želje za promenom i pokajanjem niti pokušaja iskupljenja,  a samo nekoliko dana nakon oslobađanja uz kauciju on ponovo pokušava silom da obljubi jednu mladu novinarku, inače ćerku njegovog dobrog prijatelja.  Koliko je glavni junak zastranio i otuđio se od bilo kakvog normalnog života i realnosti najbolje pokazuje bolna i neprijatna scena porodičnog ručka sa ćerkom koja ga upoznaje sa svojim momkom u kojoj Devoro svojim neumesnim komentarima i skandaloznim ponašanjem sablažnjava sve prisutne.

Kroz Devoroovu patologiju, koju svi u njegovom okruženju, od saradnika preko prijatelja do supruge, zbog koristoljublja i ličnih ambicija tolerišu i potpomažu, Ferara daje svoju kritiku nesavršenosti ljudskih institucija, jer su one često pod kontrolom duboko poročnih pojedinaca kojima se zbog njihovih mračnih tajni lako može manipulisati iz različitih centara moći. Iako je sasvim moguće, za šta Ferara ostavlja prostor u tumačenju, da je sama seks afera Stros-Kanu nameštena kako bi se onemogućila njegova kandidatura za predsednika Francuske ili kako bi se osujetili njegovi planovi za zamenu dolara kao rezervne svetske valute, sama činjenica da je neko neuračunljiv poput njega uopšte mogao da dođe na tako odgovornu rukovodeću poziciju slikovito govori o integritetu i moralnosti današnjih političkih lidera i ljudi koji upravljaju globalnim tokovima novca. Imajući u vidu Stros-Kanove sklonosti i profil ličnosti, ali i u inostranstvu forsirani imidž Beograda kao niskobudžetnog „grada greha“, nije teško zamisliti kako su izgledali njegovi dani, i naročito noći, kratkotrajnog savetovanja pri Vučićevom kabinetu. O ekonomskim efektima njegovog konsultanskog rada, koji je nedavno okončan, nema potrebe da saznajemo u filmu Ejbela Ferare, dovoljno je da zavirimo u sopstveni novčanik.