Kultura

Život je dobar (i kad boli)

Autor: Vladica Radojević

John the Conqueror: Good Life (Alive Naturalsound)

11. marta smo na ovim stranicama (prvi u Srbiji, a i mnogo šire) pisali o istoimenom prvencu filadelfijskog (s Misisipi korenima) bluz-rok trija John the Conqueror. Dogodilo se tada, potpuno slučajno, nešto što niko bolje od samog života nije mogao da izrežira: u trenucima kada smo bendu slali mejl sa obaveštenjem o tome da je tekst izašao, sastav je objavljivao datume koncerata na ovogodišnjoj turneji, a prvih pet svirki na toj turneji održaće se upravo u Srbiji! Početnu nevericu i iznenađenje  zamenila je radost zbog više nego čudnog spleta (pozitivnih) okolnosti, ostavivši onaj retki trenutak osećaja da promisao neke stvari zaista (do kraja) uradi kako treba.

Pjer, Rajan i novi bubnjar, Adam, biće naši gosti počevši od 7. aprila, kada je zakazana svirka u „Firči Tink Tenk“ klubu u Novom Sadu, da bi sledeće stanice, dan za danom, bile Bor (diskoteka „Teatar“), Niš (klub „Fidbek“), Kladovo (klub „Fjužn“), Zaječar (Omladinski centar), da bi, nakon nastupa 12. aprila u beogradskom „KC Grad“, turneja bila nastavljena u Švajcarskoj i dalje. Ne sumnjamo da će na tim nastupima bend biti svež, u najboljoj formi, i publika ih već s nestrpljenjem očekuje, o čemu svedoče i brojni i bez izuzetka pozitivni komentari na društvenim mrežama.

Već prilikom sastavljanja teksta o prvom albumu znali smo da je pisanje o drugom neizostavan (skori) nastavak. Good Life se, opet u izdanju „Alive Naturalsound“ (etikete sa zaista istančanim ukusom za bendove sličnog usmerenja), pojavio 25. februara prošle, 2014. godine. Kritika mu je posvetila znatno više pažnje nego prvencu, a ono što se čulo prilikom slušanja diska dalo je dosta povoda za poređenja sa debijem, koja nisu uvek išla u korist potonjeg izdanja. Ipak, zaključak svih je da je reč o bendu koji je definisan, zreo, autorski i svirački dobro potkovan, i da će sebe tek pokazati u svom najboljem izdanju. Po mišljenju autora ovih redova, trio je na oba albuma već pokazao sebe u najboljem svetlu, a odlično je da se i dalje krajnje prirodno razvija, uprkos odabiru forme u kojoj to i nije baš lako postići. Drugo izdanje JTC možda (i očekivano) nema sirovost, živost i nadahnuće prvog (što se vidi i u produkciji, i u pristupu sviranju, i u aranžmanima), na kome su, ruku na srce, i pesme sa melodijama koje lakše hvataju pažnju. S druge strane, Good Life ima sve ostale dobre osobine, koje potvrđuju da karijera benda ide u logičnom i pravom smeru.

Najpre, produkcija je mnogo definisanija, pitkija, slušljivija. Izvanredni Pjerov vokal (sa dodatnim soul štimungom u odnosu na prošli) dolazi do punog izražaja, odnosi instrumenata su postavljeni tako da bend može dopreti do novih slušalaca, a da, što je najvažnije, ni najmanje ne izneveri stare. To je isti zvuk, ali napravljen tako da ne bode uši ni kada ga slušate u intimi svoje sobe ni dok se vozite autoputem. Zadovoljiće i najpažljivije slušalačko uho, i nekoga ko tek otkriva svet roka i bluza.

Dalje, i svirka je definisanija, aranžmani su kompaktniji, bez praznog hoda, uz diskretni dodatak klavijatura u nekoliko naslova, koje potpuno funkcionalno boje pesme. Solo deonice na gitari su besprekorno ukusno odsvirane, i čak i nešto kraće nego što bi bluz sladokusci voleli da čuju, ali uvek u funkciji pesme, a nikad kao razlog same sebi i plod želje za dokazivanjem sviračkog umeća, što je dokaz Pjerove odmerenosti i zrelosti u umetničkom smislu. Primetan je zaokret od garažnog roka ka nešto smirenijem bluz i MOR (middle of the road) rok izrazu, ali ovaj bend i ne igra na kartu razjarene gomile, te su kompozicije, koje su, uz tek nekoliko izuzetaka, srednjeg i sporijeg tempa (naročito kako pesme odmiču jedna za drugom), potpuno u funkciji ovakvog opredeljenja. Iako ritmički nisu previše raznovrsni, kvalitet melodija, izvođačka nepretencioznost i umerenost te sasvim dovoljno varijacija ritma čine da se album sluša bez zamora i pada koncentracije. Ritam sekcija je sve besprekorno otpratila, jednostavno ali potpuno funkcionalno, odigravši na pravi način sopstvenu ulogu u potpuno stopljenoj celini (treba istaći da je materijal odsvirao Majkl Gardner, koji je odsvirao i debi).

Teme su slične kao na prošlom albumu: potreba za ljubavlju, provodom, pićem, ali i brzo zasićenje i samoća sa kojom se treba izboriti u ogromnosti metropolisa. Good Life ima na mnogo mesta atmosferu intimne ispovesti, date (za razliku od debija) više fabularno nego introspekcijski, što ne umanjuje liričnost, koja nastaje iz samog opisanog sveta i situacija. To su stihovi svakodnevice: jednostavni, transparentni, ali nikako plitki. Tuga na ovom albumu je bliska, proživljena, ali i lekovita, ona koja nam kaže kako i gde nastaviti, neizbežna u svojoj razmeni sa trenucima sreće poput promene kišnih i sunčanih dana. Očigledan je u stihovima  i blagi pokret ka socijalnoj tematici, ali dat isključivo iz perspektive individue.

Čini nam se da su momci uspešno rešili uvek veoma problematičnu zagonetku drugog albuma. Nisu izneverili svoje korene, a na potpuno ispravan način krenuli su ka novim horizontima i publici, ostavivši teren otvorenim za zvučne i, u razumnoj meri, stilske eksperimente. Potencijal je neupitan, ali je i činjenica da će njegov razvoj, kada je reč o muzičkom tržištu, više zavisiti od poslovne klime, najtačnije odnosa izdavača i odluka menadžmenta, nego autorskog rada benda. Ostaje nam da se nadamo da će momci tu odigrati na najbolji mogući način i za sebe i za svoj umetnički izraz.

Ovo je album koji se, kao i prvi, sluša ceo, i iznova i iznova. Na slušaocu je da otkrije čar svake pesme pojedinačno, a tvrdimo da niti jedno uho željno ovakvog zvuka neće biti ni najmanje iznevereno u bilo kom smislu. Čini se da na izdanju nema većeg (uslovno rečeno) hita, ali bend izgleda i ne igra na tu kartu, jer nijedna pojedinačna pesma i nije imala neku izraženiju promociju (ako izuzmemo objavljivanje singla „Wakin' Up to You“ za slobodno slušanje na saundklaud internet kanalu neposredno pre objavljivanja albuma). Valjda je momcima zasad sasvim dovoljno što se na svirkama odlično zabavljaju i uživaju do srži u onom najboljem što turneja sa rokenrol bendom pruža: zadimljenim malim klubovima punim oznojenih tela koja se njišu i stapaju u pozitivnoj atmosferi ispijanja beskonačnih tura piva i viskija. Za nekoliko dana, oni su vam na korak od vaših domova. Jednog ne tako dalekog trenutka, ovo će zasigurno biti znatno poznatiji i cenjeniji bend. Ne propustite priliku da ga upoznate u najprirodnijem izdanju, dobićete najbolje što bluz i rok mogu da vam pruže, i zasigurno ćete imati čime da se, u budućnosti, pohvalite potomcima.

Lista pesama:

1.        Get em'
2.        Mississippi Drinkin'
3.        Waking Up To You
4.        What Am I Gonna Do
5.        Golden Rule
6.        Let's Burn Down The Cornfield
7.        Road To Bayport
8.        You Don't Know
9.        John Doe
10.    Daddy's Little Girl
11.    She Said