Kultura

Noć i Alois Nebel

Autor: Ivan Kolarić

Jaroslav Rudiš i Jaromir Švejdik , "Alois Nebel"

Izdavačka kuća Komiko je započela ediciju „Meridijani“ u kojoj nam donosi savremeni strip sa prostora koji možda nisu toliko poznati po svojim strip ostvarenjima. Kao deo te edicije dobijamo češki grafički roman „Alois Nebel“ i ako je suditi po ovom delu, sa sigurnošću možemo reći da nas očekuje još gomila sjajnih naslova. „Alois Nebel“ je trilogija, nastajala od 2003. do 2005. godine, a na srpskom jeziku čitamo ga u integralnom izdanju koje sadrži i alternativni kraj priče. Još jedna zanimljiva stvar u vezi sa ovim izdanjem je svakako format u kom je strip izdat, jer kad se uzme u ruke stvara osećaj da držite knjigu, što mu dodaje neku posebnu čar.

Jaroslav Rudiš i Jaromir Švejdik bave se progonom Nemaca iz Čehoslovačke nakon Drugog svetskog rata, ali to rade veoma suptilno, bez insistiranja, tek na nekoliko mesta nagoveštavaju da je zapravo o tome reč. Naravno, kako se priča razvija tako i autori postaju direktniji, ali pored progona Nemaca bave se i zlom koje se vešto prilagođava promenama i koje u svakoj promeni nalazi priliku da deluje. Problematika zla je takođe suptilno obrađena, u tolikoj meri da se može svesti na svega nekoliko kadrova. Ono što je centar ovog grafičkog romana jeste život malog čoveka koji tumara kroz istorijske prilike u kojima se našao, nesvestan njihovog uticaja ili čak nezainteresovan za iste. Alois Nebel, po kome ovaj strip nosi ime, je otpravnik vozova u Belom Potoku i on vodi jedan miran život kojim je izuzetno zadovoljan. Čitav život mu je okrenut železnici, njegov otac je posvetio život železnici, kao i njegov deda, u tolikoj meri da su im čak i smrti vezane za železnicu. Alois čak pronalazi utočište u redovima vožnje koje čita u toaletu. On je ujedno i pripovedač, a kao njegova suprotnost javlja se lik koji odbija da govori i zato nosi ime Nemi.

Odnos ova 2 lika je utoliko zanimljiviji, jer njihove pozicije nisu onakve kakvim se isprva čine. Naime, iako je nosilac naslova i jedini pripovedač u stripu, Alois je u potpuno pasivnoj poziciji. Poput plutajućeg subjekta, Alois bez obzira na svoju narativnu ulogu, ne utiče na radnju stripa. Ona se razvija van njega i utiče na Aloisa, vodeći ga od prve do poslednje strane. Ovakva pasivnost usporava radnju i doprinosi melanholičnom raspoloženju koje ispunjava strip, te čini da Nebelove monologe čitamo polako, gotovo tromo i umornim glasom. Nošen radnjom stripa, Alois se kreće od svog radnog mesta, preko psihijatrijske ustanove do praške Glavne železničke stanice. Iako su učmalost i melanholija, koje se ostvaruju dugim repetitivnim kadrovima, ono što dominira radnjom stripa, postoje momenti kada se pred nama nađe gomila kratkih, brzih kadrova koje autori koriste da što realnije prikažu haos kakav može biti jedna glavna železnička stanica. Taj haos je više nego uspešno dočaran, jer zaista postoji određeni vremenski period posle ponoći pa sve do svitanja u kom se stanica pretvara u svojevrsnu zonu sumraka kroz koju paradiraju razni likovi, od samoproklamovanih boema, disidenata, preko šibicara, sakupljača perja pa do onih koji su van svake definicije i kategorije. Cela ta  skupina nesvesno gradi jednu gotovo karnevalsku atmosferu, a svo to ludilo, sva ta tuga, otuđenost, potreba za bliskošću, oslikana je u ovom stripu nenametljivo, uvek u pravom trennutku i bez remećenja usklađene melanholične strukture kadrova.

U stripu nailazimo i na 3 velika češka pisca, Jaroslava Hašeka, Bohumila Hrabala i Milana Kunderu. Njihovo pominjanje u klozetu Glavne železničke stanice nikako nije slučajno, jer su fragmenti njihovih dela duboko inkorporirani u ovaj grafički roman. Hrabalova novela „Strogo kontrolisani vozovi“ svoju radnju, kao i „Alois Nebel“, usko vezuje za železnicu i u oba dela ona predstavlja jedini svet za koji glavni junak zna, glavne likove ovih dela takođe karakterizuje naivnost. Vojnik Švejk iz dela Jaroslava Hašeka deli neke osobine sa Nebelom i na kraju, način na koji Alois Nebel razmišlja i govori o životu, ljubavi, životnim paradoksima, pamćenju, zaboravu i potrebi da se zaboravi poklapa se sa načinom na koji Milan Kundera o tome raspravlja u „Nepodnošljivoj lakoći postojanja“. Preko ovih autora dolazimo do još jednog bitnog momenta u kulturnoj istoriji Češke, a to je Češki novi talas. Budući da „Alois Nebel“ dolazi 30 godina nakon poslednjeg filma ovog češkog kinematografskog pokreta, čini se kao njegov dodatak ili čak oda ovom zlatnom dobu češke i svetske kinematografije. Ovaj pokret, kao i njegovi književni uzori, snažna su kritika komunističkog režima tog vremena i cilj im je bio da osveste narod Češke i razotkriju sistem u kome žive kao opresivan , dok se „Aloisa Nebela“ možemo čitati kao nekakav epilog Plišane revolucije, prikaz života nakon velikih promena. Na isti način na koji završava na praškoj Glavnoj železničkoj stanici, nošen radnjom, Alois se vraća kući i tamo čeka dolazak gospođe Kvjete, koju je upoznao za vreme boravka na Glavnoj železničkoj stanici i sa kojom se ljubavno ostvario.

Nasuprot Aloisu, stoji lik Nemog kao neko ko je u potpunosti aktivan. Iako se nalazi u poziciji aktivnog lika, Nemi je daleko manje zastupljen u stripu, što je za očekivati, jer su njegovi kadrovi uglavnom brži i kraći u odnosu na ostale i insistiranje na njegovom pojavljivanju, vremenom bi urušilo atmosferu melanholije i ustajalosti. Kadrovi u kojima se Nemi pojavljuje su čak najavljeni pojavljivanjem ruže u kadrovima koji im predhode. On dolazi u Češku da bi ubio čoveka koji je silovao njegovu majku i do kraja stripa ispunjava svoju misiju i kako je čitav njegov život bio okrenut osveti, kada je ispuni tako se sa njom završava i njegov život.

Ono što ovaj grafički roman čini sjajnim delom je nešto što sam već nekoliko puta pomenuo kroz tekst, nenametljivost njegove teme. Radnju stripa možemo opisati kao životno tumaranje jednog železničara i put osvete jednog bezimenog lika i ona kao takva ne zvuči impresivno, ali je odlično ukombinovana sa temom progona Nemaca i neiskorenjivog zla. Aloisa Nebela muče događaji iz prošlosti, ali se radi o događajima u kojima on nije učestvovao i to je razlog zašto oni dolaze iz magle. Njegovo prezime, Nebel, u prevodu sa nemačkog znači magla, a prezime je nešto što nam ostaje od predaka i onda je jasno da ono što Aloisa muči, što dolazi iz magle, su zapravo nedela predaka. Aloisova porodica nije prestavljena kao neko ko je učestvovao u progonu Nemaca, tako da ono što njega muči ne treba da bude tumačeno kao nešto što je vezano isključivo za njegovo porodično stablo, već nešto što se odnosi na sve stanovnike Češke, koji moraju da nose breme nemilih događaja iz prošlosti. Alois je jednostavno dat kao primer jednog prosečnog Čeha, a njegova uloga kao železničara je prigodna da se pokaže promena položaja Nemaca ( voz je bio sredstvo kojim su se deportovali Jevreje, a onda su i Nemci bili deportovani vozovima, istu ulogu imaju kadrovi u kojima Alois vidi orla koji nosi točaka potom shvata da je on postao orao, tj. promena položaja ).

Pored Aloisa imamo lika Nemog koji dolazi da se osveti, a čovek koji mu je silovao majku jeste stari Vašek, koji ovde predstavlja to zlo koji se prilagođava promenama i u svemu vidi priliku da deluje. Stari Vašek je neko ko je radio sa nacistima u koncetracionom logoru, a potom je ubijao i deportovao Nemce koji nisu imali veze sa ratom, a njegova beskrupuloznost najbolje je oslikana kadrovima u kojima on siluje majku Nemog ispod mota Češke Republike „Pravda vítězí“ („Istina iznad svega“) i govori da je to sve zaslužila zbog svega što su nacisti radili, iako je on bio aktivni saučesnik. Jedna manje dinamična, ali možda i upečatljivija scena jeste smenjivanje nacističke parole „Arbeit macht frei“ („Rad oslobađa“) u „Pravda vítězí“ („Istina iznad svega“) a potom i u običan znak na kome piše „AUTOCAMPING“, a ono što ih povezuje jeste prisustvo starog Vašeka. Nemi ubija Vašeka, jer on nije privid iz magla i predstavlja konkretnije posledice od onih koje vidi Alois. Na kraju stripa imamo niz crnohumornih i karnevalskih dešavanja, poplava kreće da guta sve pred sobom, Kvjeta u toj gužvi rađa dete koje ima brkove kao Alois, sam Alois se pukom srećom spašava poplave i daje besmislen intervju za televiziju i dolazi u kafanu, u kojoj ljudi slave što su preživeli, gde se sreće sa Kvjetom i svojim sinom.

„Alois Nebel“ se odlično nadovezuje na svoje književne i filmske uzore u čijem maniru raspravlja o već pomenutim temama, ispunjava sva njihova očekivanja, a pritom je pun referenci na pop kulturu, kao što je pojavljivanje Džima Morisona, pa zatim blagi naklon Hičkoku i čak preuzimanje scene iz filma „Trainspotting“ i kao takav zaslužuje pažnju svakog ljubitelja strip umetnosti.

Izdavač: Komiko