Kultura

Cena povratka u meso

Autor: Ivan Kolarić

Erik Liberž, Gospodin Mardi-Gra Pepelnik

Nedavno je na srpskom jeziku izašao i posledlji broj stripa  „Gospodin Mardi-Gra Pepelnik“ i time je srpsko strip izdavaštvo u svoj rastući niz odličnih naslova dodala i ovo ingeniozno delo. Erik Liberž, autor ovog dela, hvata se u koštac sa pitanjem koje zasigurno muči ljude od prvog susreta sa smrću. Odgovor na to, šta se zbiva posle smrti, pitanje traži i glavni junak ovog ostvarenja, Viktor Turtrel, kartograf, koji je život izgubio u jednom nesrećnom spletu okolnosti. Čitava stvar biva u toliko čudnija, jer se Viktor Turtrel ne nalazi u raju ili paklu, već sasvim neočekivano na Plutonu i sve što mu je ostalo od zemaljskog života je kostur. Čitava postavka stripa na prvi pogled izgleda bizarno i upravo je to njegova najveća lepota, jer jednu ozbiljnu temu obrađuje na jedan apsurdan i groteskan način sa dozama crnog, a u nekim slučajevima čak i montipajtonovskog humora.

Strip počinje kadrovima pustinje i monologom Turtrela koji se teško miri sa sudbinom, ali uporedo vidimo i grupu kostura koji plove nebeskim svodom i bez suzdržavanja vređaju svog Tvorca nazivajući ga šarlatanom i sadistom, njegov dizajn podvalom, a čitav život paklenom mašinom. Liberž se nastavlja na svoju apsurdnu postavku i prvi lik koga Turtrel sreće je poštar koji mu donosi dokumenta i obaveštava ga da je preimenovan u Mardi-Gra Pepelnik, jer je umro između pokladnog utorka i čiste srede te je shodno time dobio i novo ime kao i referentni broj, jer se tako smanjuje papirologija. U tom razgovoru oko papirologije vidimo i da je strip veoma samosvestan, budući da Pepelnik i sam komentariše svoje novo ime kao smešno i karnevalsko, a ono to zaista i jeste budući da je Mardi-Gra tj. pokladni utorak vreme karnevala. Naravno ove reference na karnevalski karakter zagrobnog života se ne završavaju tu, već se prenose i na Svetu Sesiliju, veliki grad u kome životare milioni nesrećnih kostura.  Kost je nešto najvrednije u ovom svetu, pa se samim tim i pažljivo čuva, jer neće ponovo izrasti ako pukne, a ako i pukne onda je nadomeštaju raznim đubretom koje nalaze po radionicama za opravku kostura, time dobijamo pravo more izobličenih likova koji uz sve to svoje dane guše u kafanama pijući živu, bizmut nitrat, olovni oksid i ostalo smeće koje se može pronaći na dnu zemaljskog otpada i time povećavaju karnevalski izgled čitavog stripa.

Može se reći da je Pepelnikova reakcija na čitavu situaciju veoma prirodna. On galami i lomi sve pred sobom, zahteva da mu bude objašnjeno gde se to našao i kako funkcioniše taj svet, odbija da pije živu i traži da mu se da kafa, za koju ubrzo saznajemo da je veoma retko piće u zagrobnom životu i da izaziva halucinacije koje sećaju na zemaljski život. Naravno ovako ponašanje ga stavlja u nezavidnu poziciju ili da budem određeniji u bure kroz koju prolazi ogromna količina žive koja će odvojiti njegovu dušu od kostura i time njegovim mučiteljima podariti malo kafe. Pepelnik uspeva da se izvuče iz te situacije uz pomoć poštara koji mu je uručio novo ime, ali se ubrzo uvaljuje u nove nevolje koje ga čine najnovojim stanarom Svetog Luke, zatvora u Svetoj Sesiliji. Karnevalski karakter čitavog sveta, ne dozvoljava scene kao što su „truljenje“ u zatvoru, pa se shodno tome Pepelnik se nađe na slobodi pre nego što i stigne do svoje ćelije, a oslobađaju ga pripadnici sumljivog bratstva koji mu nude nazad njegovu dušu, a sve što on treba da učini jeste da sačini kartu sveta u kome se nalaze. Čitava ta zbrka je dešavanje tek prvog od četiri albuma i ona nas odlično uvodi u dalji tok stipa koji iz broja u broj počinje da gubi onu humorističnu karnevalsku crtu i polako postaje sve mračniji i ozbiljniji. Kako priča poprima ozbiljniji ton tako i crtež postaje mračniji i ozbiljniji. Naravno na crtež utiču i likovi koji se pojavljuju. Tako da kada se pojavljuje Čista Nedelja, najviša instanca ovog sveta, i visoki savet koji ga okružuje, kadrovi postaju jednaki njihovima namerama, mračni i pomalo nejasni. Vrhunac crteža nalazimo bez svake sumnje u trećem albumu i čini se kao da se Liberž do tog momenta suzdržavao da oslobodi svu svoju crtačku genijalnost na papir. U momentu kada Pepelnik popije kafu koja mu pomaže da jasnije sagleda svet čiju kartu želi da sačini, on prolazi kroz krugove čistilišta i Liberž ih nemilosrno ocrtava. Kako Pepelnika zapljusnu vizije njegovih predhodnih života i okamenjenih grehova koje ga teraju u bezumlje isto se dešava sa onim koji drži ovaj album i svedoči o mukama kroz koje Pepelnik mora da prođe kako bi se spasao sveta na koji je osuđen i ponovo navukao kožu na svoj kostur.

Neverovatno oslikane krugove čistilišta, njihove ulaze i ono što oni čuvaju za Pepelnika, upotpunjuje i naracija koja ih prati, kao i posebno određeni dizajn oblačića i fonta koji uspevaju da dočaravaju teško disanje kroz nos dubokog tumornog glas, koji podseća Pepelnika na sve njegove grehove, svih njegovih reinkarnacija što sve zajedno čitavom delu daje crtu grandioznosti. Ništa manje grandiozne nisu ni scene Svete Sesilije koja tone u haos nošen pobunom njenih stanovnika i ludilo izazvano kafenom kišom a potom i rekom zaborava, rekom Letom. Sav taj haos je ispraćen i sa nekoliko kadrova koji prikazuju očaj i bes u koji upada Čista Nedelja kada shvati da se njegova konstrukcija urušava u sebe samu. Poslednji broj ovog serijala nastavlja da prati neverovatan crtež predhodnog broja, ali priču podiže na jedan nov nivo. Karnevalsko sada potpuno nestaje, i zamenjuju ga crni (komentarisanje promene agregatnog stanja Velikog Skeledžije) i montipajtonovski (glava koja izludela od mešavine kafe i reke zaborava izgovara poslovice u potpuno neprikladnim momentima, kao i grupa kostura, prosvećena ispijanjem kafe, koja ulazi u sred sastanka na kom se odlučuje sudbina čistilišta i svih njegovih stanovnika i komentariše arhitekturu) humor koji se tu nalazi da ubaži strašnu istinu koju otkrivaju stanovnici čistilišta, ali da je ipak i ne učini isuviše komičnom. Istina koju nam Librež govori jeste da je čovek čoveku zaista vuk, kao i da su raj i pakao, a u ovom slučaju čistilište tamo gde ih mi samo postavimo, jer su sve to stvari koje nosimo za sobom. Još jedna od istina, a to je i ona koju otkriva Pepelnik, jeste cena reinkarnacije. Cena koju isprva niko neće da čuje, a potom ni da plati i zato svi stanovnici čistilišta biraju lakši izlaz dok se Pepelnik odriče povratka u meso koji mu oni nude i odlučuje da se vrati na Zemlju na svoj način. „Gospodin Mardi-Gra Pepelnik“ Erika Libreža, koji svoju inspiraciju nesumnjivo crpi iz Danteove „Božanstvene komedije“, i na neke momente neodoljivo podseća na demonske ilustracije Gistava Dorea, predstavlja oštru kritiku licemernosti i slabosti ljudi i sistema koji su stvorili i svakako zaslužuje da stoji rame uz rame sa velikim ostvarenjima strip umetnosti, kako zbog neverovatne lepote svojih stranica, tako i zbog do sada neviđenog načina obrade ove teme.

Izdavač: Darkwood