Blog

Simbolika kordona

Stefan Pajović, Novi Sad

Muzički video spot grupe „Beogradski sindikat“ za pesmu „Sistem te laže“ podsetio nas je na jednu dobro znanu metaforu: kordon policije. Devedesetih godina prošlog veka policajci u opremi za razbijanje nereda su bili svakodnevni ornament ulica srpskih gradova. Nakon Petog oktobra njihovo delovanje je srećom postalo prevashodno preventivne prirode, ali je slika ljudi iza štitova postrojenih u red ostala čvrsto urezana u pamćenju svakog građanina, na šta su producenti spota i računali. Zapravo, priča o kordonu je dosta starija, jer se ova policijska formacija obrazuje ne toliko da bi zaustavila masu po svaku cenu (za to služi vatreno oružje), već da bi neutralisala protestante.

Iako je francuska reč kordon (izvorno: „uže“, u srpskom postoji italijanizam „korda“) počela da se korisiti kako bi označila ljude koji stoje u nizu štiteći neki objekat, tek polovinom 18. veka, sama formacija seže još u antičko doba. Kao vrsni stratezi, Rimljani su se najbolje služili kordonom kao vojnom formacijom koji je prevashodno služio u odbrambene svrhe. Prva scena bitke u filmu Ridlija Skota Gladijator (2000) verodostojno opisuje način upotrebe rimske pešadije koja prvo dočekuje napad varvara, a potom se postepeno kreće ka napred.

Neobično je da je Rimsko carstvo koje je vazda bilo agresor napadalo tako što su zapravo čekali napad protivnika. Oprema legionara je pravljena tako da je trčanje gotovo nemoguće, naročito sa štitom (skutumom) koji je bio težak preko deset kilograma i gvozdenim šlemom koji je sužavao vidno polje radi zaštite lica. Savremena zaštitna oprema za policiju se manje-više zasniva na istim principima, samo što su materijali od kojih se izrađuje drugačiji. I pored tehnološke unapređenosti, oklopljenom policajcu je i dalje teško da trči i da bude pokretljiv poput izgrednika koji ga gađaju svim i svačim. Stoga, policijske formacije praktikuju napredovanje u nizu poput svojih rimskih prethodnika, određujući kordon kao prevashodno odbrambeno grupisanje, što se možda ne čini tako posmatračima sa strane.

Druga bitna sličnost savremenog kordona sa rimskim jeste ljudstvo koje ga oformljuje. Kada skinu uniformu, policajci su porodični ljudi i građani, baš kao što su rimski legionari dobijali status građanina nakon aktivne službe. Ovde nastaje zjap kome je ovaj tekst posvećen, jer umesto da se savremeni policajci u borbi  susretnu sa varvarima, oni se sukobljavaju sa drugim građanima njima ravnima, ponekad i bliskim. Scena na Brankovom mostu u filmu Gorana Markovića Kordon (2002) u kojoj se sukobljavaju protestanti i policija sadrži kratku pripovest o policajcu koji među suprotnom stranom prepoznaje svoju suprugu i pokušava da je izvuče iz sveoopšteg meteža, ali ga ona pljuje u lice ne želeći da ima išta s njim jer je pripadnik režimske policije. Njegove kolege, čije sudbine prati radnja filma, takođe doživljavaju šikaniranje od strane najbližih zbog posla kojim se bave. Kao što je okretanje rimskih legija jedne protiv druge od strane pretendenata na vlast ubrzalo pad Rima urušavanjem građanskog društva, tako je i svaki okršaj policije sa narodom minijaturni građanski rat u savremenim društvima. Koliko god socijalistička krilatica zvučala isprazno, organi reda u svojoj biti jesu narodna milicija. Oni su tu da zaštite građanstvo od kriminalnih grupa i pojedinaca, ali neretko biva da se zbog greške u lancu komande okrenu protiv tog istog naroda, jer demokratija tu i tamo zakaže, pa najgori isplivaju na površinu i pruži im se prilika da zloupotrebe policijsku silu.

Vizuelna metafora na kraju spota „Beogradskog sindikata“ je poprilično jasna: policija i narod ne treba da se sukobljavaju jer su oni sugrađani u kosmopolitskom značenju te reči, a sve su prilike i da se doslovno poznaju. Kada je Milošević pao 5. oktobra 2000. godine, jedna od najupečatljivijih slika toga dana bili su policajci koji su pobacalli opremu, ali i građani koji su veselo mlatili pendecima kroz vazduh ili navlačili na sebe zaštitne šlemove i pancire. Po receptu Bahtinovog karnevala, uloge su se toga dana obrnule i time je ponovo uspostavljen društveni poredak i oslobođena je negativna energija koja se akumulirala još od 1991. godine i tenkova na ulicama Beograda. Pomenuti film Kordon, ali mnogi drugi, poput Profesionalca (2003) Dušana Kovačevića, takođe su prilog odušku srpskog društva koje je živelo u grču poslednje decenije 20. veka.

Nóvina koju nam donosi beogradski rep sastav u pesmi „Sistem te laže“ jeste da osim što policajci imaju prijatelje sa suprotne strane, i oni sami se nalaze na toj drugoj strani. Ovakav efekat je postignut svojevrsnim dvojnicima:ljudima i licima koje viđamo i kao protestante i pod vizirom, poput uvodnih stihova nakon kojih saznajemo da ih peva jedan isti čovek samo u dve oprečne uloge. Nisu samo policajci ti koji su u sukobu sa samim sobom, to su pre svega građani koji jednim delom podržavaju sistem i nalaze se u ulozi sopstvenih dželata, a drugim delom se svim snagama bore za pravdu i bolji život. Gotovo je nemoguće srušiti sistem čiji smo mi sami deo, jer borbom protiv njega borimo se protiv sebe. Ovakva dvojaka egzistencija je moguća samo dok se dve mase koje koračaju jedna ka drugoj ne sretnu, jer kada dođu lice u lice mora doći do katarze.

Rečnikom Kordona: ili ćete biti režimski policajac i odalamiti svog bližnjeg pendrekom ili ćete biti čovek, pobacati opremu i dezertirati iz takve policije. Međuizbor protagoniste filma da se objašnjava sa suprugom je najbolnija opcija, jer ljudska bića nisu kvantne čestice da mogu da postojati na dva mesta u isto vreme. Upravo tu leži srž poruke koju šalju odrasli momci iz „Beogradskog sindikata“ kada se na kraju zajedno okrenu ka gledaocima: jesmo dozvolili korupiranom sistemu da nas podvoji, ali ukoliko smognemo snage da prevaziđemo strah od ujedinjenja, neće biti tog kordona koji će moći da nas zaustavi, i to bukvalno, jer od nas se očekuje da mi sami formiramo taj kordon, baš kao što su lukavi Rimljani samim Jevrejima prepustili da odluče o Isusovoj sudbini.

Autor je doktorand na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu

(Ukoliko želite da se uključite u AKCIJU 500 x 500 i skromnim prilogom pomognete Novi  Polis posetite sledeći link)