Blog

Ožiljak u znaku Šote Rustavelija

Jelena Marićević, Novi Sad

62601

Jelena Marićević

Inicijativa da se Rustaveli, gruzijski pesnik iz 12. veka prevede kod nas pokrenuta je još 1966. u Književnim novinama, a prevod na slovenački jezik pojavio se desetak godina kasnije: Vitez v tigrovi koži (prev. i prir. Tone Pavček i Franček Bohanec, Mladinska knjiga, Ljubljana 1975). U izdanju Srpske književne zadruge, godine kada je srušen Berlinski zid, dakle 1989. izašlo je izdanje na srpskom jeziku u sjajnom prevodu Miodraga Sibinovića. Ovaj pesnik čije ime nosi Univerzitet u Batumiju osobito je važna književna pojava i to najšire uzev.

Za srpsku književnost značajno je reći da je Rustaveli mogao da bude velika inspiracija Miloradu Paviću. Muslimanska vera Jusufa Masudija, junaka romana Hazarski rečnik, a renesansni ljubavni diskurs mogu se objasniti inspiracijom koja zasigurno dolazi iz gruzijske književnosti i poeme Vitez u tigrovoj koži, Šote Rustavelija. Švajcarski orijentalista Adam Mec još 1922. godine objavio je knjigu Muslimanska renesansa (Die Renaissance des Islams, Heidelberg 1922), a Rustavelijevo delo koje je nastalo u 12. veku (a čiji su najstariji sačuvani prepisi iz doba baroka 1712, i koji je kod nas preveden u stihu koji je najbliži bugaršticama) „za ceo jedan i po vek ranije afirmiše ideje koje će postati osnovne u evropskoj renesansnoj književnosti“.

62603

šota rustaveli

Glavni junak Viteza je „medžnun“ (arapska reč za zaljubljenog) i odgovara petrarkističkom tipu ljubavnika, dok je žena kod Rustavelija sposobna da vodi visoku politiku, da upravlja zemljom i traži sreću (Asmat), te nije isključeno da je i Pavićeva princeza Ateh poprimila neke od ovih određenja carice Tamare, Tinatin, Nestane-Daredžane. Pavić je Rustavelija zasigurno čitao kako zbog toga što ga eksplicitno pominje u priči „Staljin u bogosloviji“, tako zbog nezanemarljivog Rustavelijevog uticaja na Puškina koga je prevodio u mladosti, te manifestovanja prijateljstva među verama i narodima koje Vitez u tigrovoj koži promoviše: „Prijatelji hrišćanina Rustavelija, koji peva u slavu carice hrišćanske pravoslavne države Gruzije, pripadnici su druge, muslimanske vere“.

S tim u vezi, Pavićev odgovor da je Književnost poslednji i najvažniji bedem odbrane humaniteta i opstanka čovečanstva može se pronaći u priči „Staljin u bogosloviji“. Figura Staljina funkcioniše kao metafora za čistke i masovna ubijanja ljudi, ali staljinizmu je upravo Književnost načinila ožiljak i stala na put. To se ogleda u beletrizovanoj varijanti priče o tome kako se čovek spasao Staljina jer je znao da odrecituje nekoliko odeljaka iz Rustavelijevog Viteza u tigrovoj koži: „ – Mene zovu Staljin – reče – odavno nisam Rustavelija čitao. Znaš li nešto naizust od njega? ... Tada nisam znao, ali, potom sam shvatio da mi je Rustaveli spasao život“.

62606

freska u gruzijskom manastiru u jerusalimu: Sv. Jovan Damaskin, Sv. Maksim Ispovednik i Šota Rustaveli

Naravno, pitanje je šta to čini ovo delo dostojnom sinegdohom Književnosti?! To što su i Staljin i Rustaveli bili Gruzijci samo je prvi sloj priče, mnogo je značajniji podatak da Vitez u tigrovoj koži predstavlja humanizam pre humanizma i renesanse u Evropi, specifičnu sintezu „evropske filozofske misli i drevne istočnjačke poezije“ sa primesama antičke filozofije koja je aktuelizovana u ezoteričnom hrišćanstvu, i to sa senzualizmom svetovne persijske poezije i gruzijskog folklora. Rustaveli je tako postao simbol kulturološke sinteze (muslimanska renesansa i pripadnost evropskoj vizantijskoj civilizaciji) koja se umetnički realizovala u poeziji Viteza koji je kadar da u obračunu sa dehumanitetom, u ovom slučaju – staljinizmu nanese ožiljak!

Konačno, u spasenom poznavaocu Rustavelija možemo eventualno prepoznati Šalvu Isakoviča Nucubidzea (1888—1969), znamenitog gruzijskog filozofa koji je upoznao Staljina još u mladosti, a počeo je u zatvoru da prevodi Rustavelijeog Viteza u tigrovoj koži. Stražari su mu svaki dan uzimali prevod koji mu je vraćan obeležen olovkom. Kobulov je prvo zlostavljao Nucubidzea ali je odjednom promenio svoje ophođenje i počeo da se ponaša prijateljski. Zatvoreniku je preneo razgovor između Staljina i Berije u kome je Staljin kroz alegoriju najavio Nucubidzeovo oslobađanje. Prema onome kako je Kobulov preneo njihov razgovor Staljin je upitao Beriju da li zna kakva je ptica drozd: „Jesi li čuo nekad drozda da peva u kavezu? Isto je sa pesnicima. Pesnik ne može da peva u ćeliji. Ako želimo savršeni prevod Rustavelija, oslobodite drozda“ (Sajmon Sibag Montefjore, Staljin. Dvor crvenog cara, prev. Nenad Dropulić, Laguna, Beograd 2007).

Autorka je saradnik u nastavi na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu