Blog

nekoliko impresija o ruskoj seriji Zbogom, draga (Proщaй, lюbimaя) (2014)

Majstorove matematičke rime

Jelena Marićević, Novi Sad

Seriju je režirala Aljona Zvancova, u 8 epizoda, 354 minuta, tj. 5,9 sati nečijeg vremena. Nećemo da zaokružimo na 6 sati. Jer je svaki, pa i najmanji pedalj vremena bitan, jer je u njemu možda suština. Da li verujete u Boga? Bog postoji. Matematički je dokazano da Bog postoji, verujte, dokazivost je održiva čak 62%. To kaže glavni junak serije pod imenom Vladimir Sotnjikov, matematičar, majstor svoje Margarite.

Njegova je supruga Margarita Sotnjikova – čista matematika 1/1=1, treba da liči na Bulgakovljevu, zato se istovetno zove, zato je Vova naš majstor, ali nije pisac, nego logičar, naizgled precizni matematičar hirurških sposobnosti da secira vreme i stvarnost na proste činioce, na čijoj polici je knjiga o sotonama, on je onaj koji predviđa smrt. U svesti autistične devojčice koja ljude pamti po frazama koje ponavljaju, Vovino autistično ime bilo bi: „Ona će svakako umreti dvanaestog“. Kakva zakonomernost i kakav izazov serije!

Ako je Bulgakovljev majstor bio pisac i pisao roman o Pontiju Pilatu, Sotnjikov 2014. godine ne može više da bude pisac jer mu niko ne bi verovao, upućujući na pretpostavku da pisci najčešće fantaziraju. Otuda je i cela serija lišena fantastičnih elemenata, s tim da se oni provide u jezičkim slojevima, razgovorima metafizičkih sadržaja (o mačkama i hrčcima) i paraboličnim pričama (golubu, žabi). Sotnjikov je matematičar i njegove misli slede onu logiku koja bi policiji, tj. forenzičarima mogla da bude ubedljivija od pretpostavki jednog literarnog stvaraoca na primer, stereotipno gledano, razume se.

Serija u maniru detektivskih priča ili popularnih krimi serija prati istragu ubistva Margarite, na kojoj insistira i za koju dokaze skuplja njen suprug. Međutim, mrtva draga ovde je njihova dvadesetjednogodišnja ćerka, koju je slučajno (mada matematički gledano – slučaj ne treba nikako zanemarivati, kao ni minimalni procenat mogućnosti greške ili iščašenja ustaljenog reda i poretka) ubio policajac u civilu specijalnim udarcem koji je uvežbavao, a koji znači momentalnu smrt. Inscenirano ubistvo Margarite, vešto planirano matematičkim umom imalo je za cilj osvetu – prijatelj policajca u civilu postao je Margaretin ljubavnik, a ona je saznavši to – odlučila da ga kazni uz pomoć muževljeve logike. Paralelni tok ove priče je slučaj osumnjičenog za zločin, pravnika Jegora (koji ne slučajno – živi sa babom koja ga izdaje, cinkari policiji i sin je čoveka optuženog za ubistvo baš 12 žena), a kome koleginica sa posla daje alibi, ne bi li ga vrbovala za svoju osvetu – da ubije trudnu ljubavnicu njenog muža.

Možda je ključno pitanje ove serije bliskost Vladimira i Jegora, čije su Margarite anđeli, ali anđeli osvete. Obojica su pred pilatovskom situacijom i problemom krivice koja se posreduje njihovim dijalogom pred sam kraj. Iako nije eksplicirano, već velovima scenarija sugerisano – Vladimir nije naudio Andreju, već okončava prostreljen snajperom, a ni Jegor nije naudio trudnici. Svojim odlukama zapravo su kaznili Margaritu i Katju, rekli su im posredno: „Zbogom, draga“, tj. „Proщaй, lюbimaя“. U tom ruskom „Proщaй“, koje i u srpskom ima svoj ekvivalent u izrazu opraštati se od nekog, tj. rastajati se sa nekim, leži smisao lepog reciprociteta o tome kako pre rastanka valja jedni drugima sve da oprostimo i odemo gde god, pa i u smrt, ali bez krivice. Vladimirov i Jegorov postupak, kanda je jedino što su mogli da učine za spas duša. Iako niti jednom Pilat nije spomenut, iako se čini da je Bulgakovljev roman samo simbolički razvejan po scenariju, on je zapravo snažno prisutan u osećanju koji gledalac može da spozna: postoji li pravo koje opravdava da se u određenim trenucima ne učini nešto što se smatra ispravnim? Da li je dovoljno reći – ne, nije kriv, a ništa ne učiniti da se taj neko spase!? Vladimir Aleksejič Sotnjikov je Pilat koji je rekao za Jegora (Isusa) – Ne, nije kriv i učinio nešto! Spasio je time i Katjin i Jegorov život, popio je metak, ali je sačuvao dušu. I to sve staje u 0,1 sat, u binarni sistem nekog vremena, u bljesak epifanije...

Ne slučajno, pre nego što je krenuo u akciju, obratio se Olgi, koja je istraživala ubistvo njegove žive drage: „Hoćete li matematičke rime? 2, 15, 42, 42, 15, 37, 0, 8, 5, 20, 20, 20“. Iako se brojevi kada se izgovore na ruskom rimuju, pa deluju kao pesmica za decu, na nekim forumima ima govora da u njima treba prepoznati određene stihove Puškina, Majakovskog, Jesenjina... Ako je to istina, lepa je ova matematika, književna.... A ako su ovi brojevi – delo na koje upućuje majstor-matematičar, neki njegov matematički roman o Pilatu, možda je u redu pod tim brojevima potražiti mesta u Svetom Pismu, koja se odnose na Pontija Pilata, iako u Svetom Pismu nema nule, (ali ima je u binarnom svetu računara, u prećutanom, neizgovorenom, ništavnom, ali ipak – saznatljivom)...:

Jevađelje po Jovanu: 2 – I vojnici spletavši vijenac od trnja metnuše mu na glavu, i obukoše mu skerletnu haljinu/ 15 – A oni vikahu: uzmi, uzmi, raspni ga. Pilat im reče: zar cara vašega da razapnem? Odgovoriše vladari svećenički: mi nemamo cara osim ćesara/ 42 – Ondje dakle petka radi Židovskoga, jer bješe blizu grob, metnuše Isusa / 42 – Ondje dakle petka radi Židovskoga, jer bješe blizu grob, metnuše Isusa/ 15 – A oni vikahu: uzmi, uzmi, raspni ga. Pilat im reče: zar cara vašega da razapnem? Odgovoriše vladari svećenički: mi nemamo cara osim ćesara/ 37 – I opet drugo pismo govori: pogledaće onoga koga probodoše/ 0 ...../ 8 – Kad dakle Pilat ču ovu riječ, poboja se većma/ 5 – A Isus iziđe na polje pod vijencem od trnja i u skerletnoj haljini. I reče im Pilat: evo čovjeka!/ 20 – I ovaj natpis čitaše mnogi od Židova; jer mjesto bješe blizu grada gdje razapeše Isusa; i bješe napisano Jevrejski, Grčki, Latinski H 3.

Jevanđelje po Mateju: 2 – I svezavši ga odvedoše, i predaše ga Ponciju Pilatu sudiji./ 15 – A o svakom prazniku vazda bijaše običaj u sudije da pusti narodu po jednoga sužnja koga oni hoće/ 42 – Drugima pomože, a sebi ne može pomoći. Ako je car Izraelov, neka siđe sad s križa pa ćemo ga vjerovati/ 42 – Drugima pomože, a sebi ne može pomoći. Ako je car Izraelov, neka siđe sad s križa pa ćemo ga vjerovati/ 15 – A o svakom prazniku vazda bijaše običaj u sudije da pusti narodu po jednoga sužnja koga oni hoće/ 37 – I metnuše mu više glave krivicu njegovu napisanu: ovo je Isus car Židovski/ 0 .../ 8 – Od toga se i prozva ona njiva krvna njiva i do danas/ 5 – I bacivši srebrnike u crkvi iziđe, i otide te se objesi/ 20 – A glavari svećenički i starješine nagovoriše narod da ištu Barabu, a Isusa da  pogube. H 3

Jevanđelje po Marku: 2 – I upita ga Pilat: jesi li ti car Židovski? A on odgovarajući rečemu: ti kažeš!/ 15 – A Pilat želeći ugoditi narodu pusti im Barabu, a Isusa šibavši predade da ga razapnu./ 42 – I kad bi u veče (jer bijaše petak, tj. uoči subote)/ 42 – I kad bi u veče/ 15 – A Pilat želeći ugoditi narodu pusti im Barabu, a Isusa šibavši predade da ga razapnu./ 37 – A Isus povika iza glasa i izdahnu./ 0.../ 8 – I povikavši narod stade iskati što im svagda činjaše/ 5 – Ali Isus više ne odgovori ništa tako da se divljaše Pilat/ 20 – I kad mu se narugaše, svukoše s njega skerletnu kabanicu, i obukoše ga u njegove haljine i izvedoše ga da ga razapnu. H 3

Jevanđelje po Luki: 2 – I počeše ga tužiti govoreći: ovoga nađosmo da otpađuje narod naš, i zabranjuje davati ćesaru danak, i govori da je on Krst car./ 15 – A ni Irud, jer sam ga slao k njemu; i eto se ne nalazi ništa da je učinio što bi zasluživalo smrt./ 42 – I reče Isusu: opomeni me se, Gospodine! Kad dođeš u carstvo svoje. 42 – I reče Isusu: opomeni me se, Gospodine! Kad dođeš u carstvo svoje./ 15 – A ni Irud, jer sam ga slao k njemu; i eto se ne nalazi ništa da je učinio što bi zasluživalo smrt./ 37 – I govorahu: ako si ti car židovski, pomozi sam sebi./ 0 .../ 8 – A Irud vidjevši Isusa bi mu vrlo milo; (jer je odavno želeo da ga vidi, jer je mnogo slušao za njega, i nadaše se da će vidjeti od njega kako čudo)/ 5 – A oni navaljivahu govoreći: on buni ljude učeći po svojoj Judeji počevši od Galileje do ovde/ 20 – A Pilat opet reče da bi on htio pustiti Isusa. H 3

(Biblija ili Sveto Pismo, prev. Đuro Daničić i Vuk Karadžić, 1979).