Kultura

U perivojima srpske kulture

Autor: Jelena Marićević

Stevan V. Popović, Iz iskrene odanosti

Kao sedamnaesta knjiga edicije „Novosadski manuskript“ Gradske biblioteke u Novom Sadu, pojavila se knjiga Iz iskrene odanosti Stevana V. Popovića iliti čika-Steve (1845-1918). Uz priređivačev predgovor „Bescen-ljudi čika-Steve“, knjigu čine odabrani tekstovi iz časopisa Javor, Srpskih ilustrovanih novina, Stražilova i kalendara Orao, kako se navodi u napomeni na koncu knjige. Tekstovi su segmentirani u četiri celine: „Srpski književnici“, „Srpski umetnici“, „Narodni dobrotvori“ i „Strani književnici“, a priređivač se u izboru rukovodio člankom „Naši stari“ Milana Savića.

Kao što je čika-Steva gradio tekstualne portrete velikana i kulturnih pregaoca, značajnih naših dobrotvora i mecena, tako je i Srđan Orsić sačinio portret za Stevana Popovića, upoznavši nas sa delatnošću i osnovnim pregalačkim impulsom ovog čoveka, koji je posvete na knjigama koje bi poklanjao, završavao rečima: „Iz iskrene odanosti“. Imenujući izbor Popovićevih tekstova ovim rečima, Orsić je od knjige sačinio posvetu, i to dvostruku: uzdarje čika-Stevi, ali i čitaocima ili, bolje reći – „celom srpstvu“, kome su ovi tekstovi i namenjeni.

U knjizi su prisutni Popovićevi tekstovi i poznati portreti najrazličitijih umetnika, književnika, slikara, muzičara, pozorišnih ljudi, lekara, prirodnjaka, pravnika, filozofa, istoričara, trgovaca, profesora, ministara, svih onih koji su uticali na oblikovanje, razvoj i napredak srpskog društva i kulture i koji su zarad toga bili spremni na višestruku žrtvu: Milan Đ. Milićević, dr Đuro Daničić, Kosta Nikolajević, Stevan Vladislav Kaćanski, Petar Preradović, dr Laza Kostić, Nikola Đ. Vukićević, dr Dimitrije Matić, Čedomilj Mijatović, Jakov Ignjatović, Kosta Trifković, Petar Petrović Njegoš, Joakim Vujić, dr Danilo Medaković, pop Dimitrije Popović, Atanasije Nikolić, knez Medo Pucić, Zmaj-Jovan Jovanović, Kosta Ruvarac, Vuk Vrčević, Bogoboj Atanacković, Jovan Subotić; Pavo Simić, Kornelije Stanković, Novak Radonić, Stevan Todorović, Dimitrije Avramović, Jovan plem. Nako, Hristofor Šifman, Jovan Trandafil, Dmitar Anastasijević – Sabov, Stevan Magazinović, Atanasije Popović, Mara Stojnina, mitropolit Pavle Nenadović, dr Đorđe Maksimović, vladika Jovan Jovanović, Vasa Živanović, Platon Atanacković, mitropolit Stefan Stratimirović, Uroš Stef. Nestorović, Milan A. Simić; N. A. Nekrasov, Stevan Milov-Milenković, August Šenoa.

Neizostavno je bilo navesti sve Ljude ove knjige, baš zato što oni jesu, kako podvlači priređivač bescen-ljudi. Pišući o njima, Stevan Popović nastojao je da sačuva spomen na njihova imena i dela, ali i da savremenicima i budućim generacijama skrene pažnju na to da bi bilo potrebno odužiti im se na neki način. Otuda neretko poziva da se ili izdaju sabrana dela nekog pisca (Njegoša na primer), da se sakupe rukopisi (Kornelija Stanković) i objave, ili da se napravi izložba radova, ali i pomogne porodica preminulog ili stradalog umetnika (Pava Simića). On, dakle, poziva naraštaje na odgovornost prema kulturnim vrednostima, što po njemu predstavlja oblik ozbiljnosti kakvu imaju velike kulture.

Da bi došao do tog „šta treba“, Popović najpre izveštava o tome „ko je“, „odakle je“ i „ko su roditelji ili preci“ znamenite ličnosti o kojoj piše. Zatim prelazi na njegovo školovanje, a onda i na delatnost, ideje, realizaciju, popis ako ne svih, a ono najvažnijih njegovih ili knjiga ili rukotvorina ili materijalnog i novčanog doprinosa realizaciji ideje koja bi bila na polzu i uveseljenje našem otečestvu: primera radi, razvoju štamparstva (dr Danilo Medaković) ili otvaranju škola (Sabov, Stratimirović) itd. Njegovi članci funkcionišu kao tekstualna vrednost sažeta u one reči koje je mogućno obuhvatiti izrazom „šta ostaje posle vas“! I čika-Steva ostaje upamćen kao „jedan od osnivača studentskog društva 'Kolo' pri Tekelijanumu, studentskog društva 'Preodnica' i Srpskog devojačkog vaspitnog zavoda u Pešti. Bio je angažovani član Društva za Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu i Društva srpske radinosti kao i, od 1869, Književnog odeljenja i Književnog odbora Matice srpske“.

Svojim pitoresknim stilom i „lepom rečenicom“, čika-Steva je u svom veku uspeo da sačuva sećanja na plemenite ljude, ideje, požrtvovanje i pomaganje narodu i njegovim duhovnim vrednostima. Knjiga Iz iskrene odanosti (2016) pojavila se u istorijskom trenutku koji, nesumnjivo, vapi za buđenjem i delanjem novih bescen-ljudi, za njihovim ohrabrivanjem onda kada je to najpotrebnije. Radičević i Njegoš upoređeni su u njegovim tekstovima sa samoniklim borovima, Medo Pucić sa vitom „pomom“ s „kusnim“ plodom, Atanasije Nikolić sa starom voćkom u perivoju srpske književnosti, a mladi pesnik Jovan Subotić sa voćkom mladicom, za koju su presudni seme, zametak i klica, ali i zemljište i atmosfera. Ova zanimljiva poređenja  bescen-ljudi sa drvećem, sugerišu ukorenjenost tih stabala i u zemljište i kretanje njihovih grana u atmosferi. Poređenja sa borom i voćkama jasno ukazuju na neprolaznost vrednosti i snagu okupljanja oličenim u zimzelenom boru i njegovoj simbolici, te na plodove voćki, tj. dela koja ostaju. Oko tih borova valja nam se okupiti, tim voćkama valja nam se nahraniti, i tim Suncem (kojim je vladika Platon oslovljen) ogrejati se, „da nam duša ne zebe u hladnoći narodnoga neučešća“, kako nam poručuje tekst o Jakovu Ignjatoviću.

Stevan V. Popović, Iz iskrene odanosti, prir. Srđan Orsić, Gradska biblioteka, Novi Sad 2016.