Blog

Oprostite meni nesretniku (deo drugi)

Branko Dimitrijević, Beograd

Strahopoštovana međunarodna zajednico,

skrenuta mi je pažnja tu na početku leta da je izvesna "Krčmarica Janja" na jednom sajtu koji se ovde obično označava kao "patriotske orijentacije", preporučila posetiocima da, ako žele da znaju šta se u svetu stvarno događa, pročitaju knjige Eriha Froma i moja poslednja dva romana. Proverio sam, zaista me je preporučila u jedno tri navrata, a čak je i citirala jednu satiričnu pesmu, koju recituje jedan od junaka romana i to ni manje ni više nego u prisustvu Majkla Devenporta! Prva mi je pomisao bila da se to moj urednik dosetio da uzme sebi ženski pseudonim i da na zakulisni način reklamira moje romane koje je on izdao. Ali da bi to bilo moguće potrebna je i namera, što bi se možda i našlo, ali i napor, pa sam znajući s kim imam posla, tu teoriju odbacio. Pod dva, tih romana i nema baš nešto u knjižarama, skoro da se i ne mogu naći, pa bi reklamiranje bilo uzaludno.

Fromu je lako, on je odavno na zapadu skrajnut na marginu akademskih programa gde se za njega interesuju, kako čujem, još samo marksisistički nastrojene feministkinje, a i preselio se na bolje mesto ima tome već 35 godina. Ali meni se i dalje može fizički nauditi, a nekako mi nije do toga, pa hajde da raščistimo moguće nesporazume. Ne vredi da se branim da su sva ta objašnjenja šta nam se stvarno događa samo teorije mojih likova, a da njih štiti sloboda govora i da ja sa tim nemam ništa. Kao i ovima u Hagu, namestićete mi komandnu odgovornost. Prema tome, neka ovo uđe u zapisnik, ja vama ništa ne zameram. Nemam nameru da vam stojim na putu, da vas ometam u ostvarenju vaših ciljeva, ma šta o njima moji devijantni likovi mislili. A da ovo nije samo retorika, evo, da kažem da ni ja na vašem mestu verovatno ne bih drugačije postupao.

Da sam ja nasledio jedan sistem usavršavan barem stotinak godina u ovakvom obliku, gde je moja poslednja, gde se meni dovodi i podvodi i gde ja, da parafraziram irsku izreku, prdim kroz svilu, pa da se odjednom taj sistem našao u opasnosti, siguran sam da bih i ja nešto preduzimao da ga sačuvam. Da je meni bilo dato da, kad dobro trgujem, sav profit ja i uzmem, a kad mi krene po zlu, lepo sve gubitke prebacim na druge, sasvim sam siguran da bih voleo da to tako nastavi da se događa. Pa ima li išta lepše nego svima soliti pamet, savetovati sve redom, a ako se ispostavi da je postupanje po tim savetima dovelo do loših rezultata, odbaciti od sebe svaku odgovornost, pa nastaviti dalje u istom stilu? Dajte tu moć meni i videćete da ću i ja isto tako kao vi sada, ako ne i gore!

Još je jedan moj ovdašnji glumac otkrio staru istinu: "Ako se napiješ pa napraviš neku glupost, najbolji način da se to zaboravi je da se još više napiješ i napraviš još veću glupost i stalno tako." Tako i vi, izbambusate jednu zemlju, pa se ispostavi da to nije bilo opravdano, a vi brže bolje izbambusate neku drugu zemlju, još više nego onu prvu, a pripretite još nekima da su viđeni za bambusanje i svi sretni što su se privremeno provukli. Ni tu ja ništa ne bih menjao. Pogotovu ne bih ništa menjao u politici prema ovima što bi da mi konkurišu. Kakvo dogovaranje i šta je to miroljubiva koegzistencija? Nećemo se valjda konsultovati i uvažavati nečije primedbe i sugestije pre nego što krenemo u neko bambusanje koje nam se toliko omililo u poslednje vreme? Pa još kažu da ovakvo ponašanje može da dovede do trećeg svetskog i toliko razaranja da će nam se civilizacija samouništiti. Pa šta, ko hoće da živi u takvoj civilizaciji gde mi nismo prvi, gde naša nije poslednja, gde drugi ne odgovaraju za naše greške?

A najmanje bih menjao u korišćenju propagande preuzete od Her Gebelsa, pa usavršene. Mislim, šta reći, ja bi isto uvalio Evropu u haos i gomilu nevolja. Mnogo je bila uzvijonula ta Evropa, te ne bi da ratuju protiv Rusa za našu vajdu, te izbambusaše jednu arapsku zemlju, a kod druge se nešto nećkaju...... E pa eto, neka se sada nose sa talasima izbeglica, što će jelte dovesti do podizanja zidova i ograda i uvođenje raznih restrikcija, pa i do nemira. A mi ćemo da gledamo sa strane i da se zgražavamo.

Ne bi se ni ja brinuo što mnogi u Evropi shvataju da nije sav taj narod krenuo u talasima tek tako  i to iz logora koji su na teritoriji naših vazala, Turske i Jordana. Instrukcije bi poslao, kao što ste i vi uradili, da čim vide fotoreportera, postave decu u prvi plan. Propaganda udara na emotivnost, a nema efektnije optužbe od one da onaj ko je za racionalan pristup sto posto ne voli decu. I naravno da bih i ja nevolja poštedeo one koji su mi u tom trenutku miliji, Bugare i Rumune, nego bih natovrzao sav taj ljuski cunami pravo na one što su mi trenutno manje po volji, Austrijance i Mađare. Lepo ste se dosetili da sve što preostanu uvalite Srbima, koji kao poslovično dobri planeri već grade sabirni centar za DVESTA osoba. Tu neka ostane mogućnost za razne nemile scene i događaje kojim bi se skrenula pažnja sa nekih drugih nemilih scena, a koje bi mi u datom trenutku da sakrijemo. 

One nesretnike što su se zaglavili tamo u Kaleu bih i ja stalno slikao, ne bi li ispalo da smo i mi pod opsadom. A istovremeno ni jedan gumeni čamac nije krenuo preko kanala prema hridinama kod Dovera, pa da mora kraljevska mornarica da ih spašava, jer takve su instrukcije. Statistike da smo mi primili najmanje izbeglica bih objašnjavao time što je to slobodan izbor "azilanata". A i ja bih prećutao činjenicu da smo primili samo par hiljada osoba, a pogotovu bih prećutao da se njihov status i dalje rešava, što znači da možemo u svako doba da taj broj još i smanjimo negativnim rešavanjem molbi. To, a tako bih i ja, i rade naša braća preko okeana. Oni tvrde da su prošle godine primili malo preko dve hiljade Sirijaca, čiji status se rešava,a ove godine u ime humanosti ima da prime preko pet hiljada. Ali zahtevi za azil tamo se rešavaju od osamnaest do dvadeset i četiri meseca, a često se i odbijaju.

Ali ko će time da se bavi kad su u svim emisijama i na svim naslovnim stranama slike dece pred žicom ili već u nekoj emocijama nabijenoj situaciji. To ste se sjajno dosetili, a tako bih vala i ja. Prema tome, moćna Međunarodna Zajednico (znate na koga od vas mislim, ovi drugi se samo šlepuju) kao što vidite ja vam ništa ne zameram, razumem vas u potpunosti i molim da se to ima u vidu kad se sudbina mene nesretnika bude odlučivala. Pozdrav i puno uspeha u daljem radu.

Vaš sluga pokorni Branko Dimitrijević

Autor je pisac i dramaturg iz Beograda